Milojko, u afektu ISTINE

Koristeći priliku što ove večeri TV program ide uživo, Milojko Pantić je u vešto sročenom, ispovednom i argumentovanom tonu, izrekao NOTORNE istine o vlastitom narodu, o Srbiji, o javnosti, o politici, o novinarstvu, o medijima, o stanju u društvu i u fudbalu...

Aj' da ispoštujemo sav ovaj hajp

Da se ne igra baš ovaj meč - sportiski događaj dana bi bili ski letovi na Planici :D

Danas je dan kada se igraju kvalifikacione utakmice za SP2014. Akcija je već počela u Aziji, a jedan od derbija dana je već opravdao očekivanja Izreal - Portugalija 3:3 (domaći sve vreme vodili, gosti izjednačili u 92. minutu).

U Zagrebu već intoniraju himne (ništa neočekivano se nije desilo :P)

Dva interesantna događaja koji su oglašena u svetskim medijima su privukli (moju) pažnju ovih dana. Verujem da mogu biti interesantni za čitaoce bloga.

1. Potraga za poreklom univerzuma

Ако си се упутио према циљу и путем почео да застајкујеш и да камењем гађаш сваког пса који лаје на тебе, никад нећеш стићи на циљ, говорио је Достојевски. Ипак, ма колико човек био свестан чињенице да је заокупљеност оговарањима која га прате јалов посао, мало је међу нама оних који ће поред тих прича проћи и не трепнувши наставити даље.

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice, na istom ovom mestu, napisao sam post Aganlija na učiteljskom fakultetu. Post je privukao popriličnu pažnju pa budući da je u međuvremenu dobio epilog ima smisla napisati još jedan, kraći.
Da podsetim, reč je o slučaju u kome su „Vranjske" novine pokušale da služeći se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dođu do određenih informacija u vezi sa radom Učiteljskog fakulteta u Vranju a budući da je fakultet ignorisao zahtev, „Vranjske" su podnele žalbu Povereniku za informacije.

               ,,Nije mi cilj da promovišem Vukija već da se o njegovoj bolesti priča. To je veoma retka bolest i muka mi je više da lično edukujem sve koji imaju posla s njim.''  

               Ovo mi je napisala. I zamolila me da objavim ovaj tekst u kome priča o bоlesti svoga sina. Zato što je umorna od nerazumevanja, od sudaranja sa zidovima birokratije, od prekih pogleda i nesuvislih komentara.

               Želela je da joj ne pominjem ime, što ću da poštujem. Usput molim i one koji je eventualno poznaju, a čitaju ove redove, da se drže te njene želje.

               Hvala.            

Nije mi jasno zašto se krajnje neodređeni spisak lepih želja naziva "planom". Nije mi jasno ni zašto se ispod naslova "Konkretni projekti i inicijative" ne nalazi ama baš ništa konkretno. Pa opet, imajući na umu da postoji kakva-takva šansa da nam se u jednoj od narednih vlada na mestu ministra prosvete nađe neko iz partije koja ovih dana za svoj prioritet proglašava obrazovanje, reših da se odazovem pozivu na javnu raspravu.

Dvanaest se "konkretnih projekata i inicijativa" nalazi u DS-ovom Planu za izlazak Srbije iz krize, a u petom poglavlju o obrazovanju (str. 31-38).

Treća tačka mi privlači pažnju:

Jedino po čemu se čovek razlikuje od životinja je njegova spremnost da se bori i život posveti čuvanju i očuvanju deteta, koje bez te pomoći ne bi moglo da preživi. To je jedina stavka u kojoj je ljudska vrsta uspela da pobedi instiktivni nagon koji je Majka Priroda, u sve što je stvorila, upisala velikim štampanim slovima – opstanak. Čovek je jedino biće spremno da svoj opstanak rizikuje zbog truda da u životu održi život koji je inače osuđen na propast. Upravo to je jedino po čemu se čovek uopšte može smatrati vrstom višom od ostalih.

ministarstvo kulture je dobilo veoma mali budžet.
znamo da nema novca za filmsku i pozorišnu produkciju,
( osim za lečićeva multimedijalna iživljavanja, ali nije to tema)

Ne razumemo se fakat. Prebacim Basari da je pogrešno razumeo „Utisak nedelje“, on mi odgovori da ja nisam razumeo njega. U redu, u jednom se očito slažemo: ne razumemo se.

To je dobro znati za početak. I naslanja se na ono što sam pokušao da kažem u diskusiji, ne razumemo jedni druge, mnogo smo uobraženi, mnogo smo se uzvisili, mnogo smo gordi, mnogo smo puni sebe, mnogo nam u glavi jako trešti stranačka pleh muzika... pa iz toga sledi: mnogo se ne poznajemo, mnogo se mrzimo, mnogo jedni drugima želimo zlo, pa ćemo ovako, bojim se, mnogo brzo svi skupa i da propadnemo.

Mi, brate Basara, od sve te agresije i ne znamo više u čemu se tačno ne slažemo.

Da, čovek ne voli da bude slobodno biće.

Sve me podseća na Srećka i Poca. U trenutku kada Poco želi da ga oslobodi, Srećko plače.

Jednostavno, zašto bismo bili slobodna bića, zašto bismo snosili odgovornost za svoje postupke.
Nema potrebe.
Vidi čuda, EU nas tera da se dogovorimo, a da nam ne postavlja uslove. 
Mudro sa njihove strane, nema šta -- primorava nas da budemo slobodni, a mi ne znamo kako to izgleda.

Srećan rođendan, Ketrin!