Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno su „Vranjske", jedan od uglednijih štampanih medija iz unutrašnjosti, krenule u jednu novinarsku istraživačku akciju. Predmet akcije bile su visokoškolske ustanove u njihovoj sredini, a „alat" Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Pored ostalog, „Vranjske" su se zanimale i za informacije o broju profesora i platama dekana, prodekana i profesora u pomenutim visokoškolskim ustanovama. Reč je, razume se, o savršenom legitimnom predmetu interesovanja. Ustvari, imajući u vidu obavezu objavljivanja Informatora o radu utvrđenu Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i odgovarajuće Uputstvo koje je Poverenik za informacije doneo na osnovu zakona, te informacije ne bi ni trebalo tražiti. One bi trebale da su dostupne on-line, bez ikakvog posebno zahteva.

Haiku Tošiba Mladji u emisiji '' Šta je sporno '' ...

Haiku Tošiba Mladji ( 1930 - ne zna se...), (za razliku od svog oca Haiku Tušibe Starijeg i svog dede Haiku Tošibe Najstarijeg, koji nisu pokazivali veliko interesovanje za poeziju već su ceo život gajili pirinač na rodnoj Okinavi), još kao mlad se zainteresovao za poeziju i već u 54 godini ( na Okinavi je prosečan životni vek 110 godina, prim.V.R.)objavio svoju prvu pesmu '' Ja zavoleh gejšu iz grada '', koja je , može se sada slobodno reći, podelila čitalačku i književnu javnost Japana.

Priča jedan Beograđanin, neki dan da se čuo sa drugarom što živi kojekuda po Evropi a koji je svratio u Beograd pa da se vide i piju kafu a i kazao mu ne misleći mnogo o tome da drugar nije lokalac već dugo,  onako na brzinu da je super ideja i da viđenje bude u “Ruskom caru” oko jedanaest pre podne mada tamo nije bio od pre koju godinu, Prosto mu se javila reč od pre i drugar kaže ok i posle se javlja i kaže da nije tamo našao tu kafanu već neko italijansko mesto na početku Knez Mihailove i pita gde je sada “Ruski car” pa da ide tamo da čeka. Vidi Beograđanin da je zbrljao stvar, evo dolazim,  čekaj na ćošku i dođe i uđu u to što se zvalo “Ruski car” ali sada nazvano i prekršteno u “Vapiano”.

Gost autor Alselone

 

Tokom mladosti novinarstva u Srbiji, članke su pisali najbolji pisci. Biti novinar obeležavalo je osobu kao prvoklasnog pisca i moralni autoritet. To je bilo jedno od najpoštovanijih zanimanja.
Sećam se '96. Sećam se protesta u BG i "slobodnim" gradovima. Bio sam gimnazijalac i sećam se prkosnog ponosa pri kupovini novina na trafici. Penzioneri i tetke sa ladnim trajnim kupuju Borbu i Večernje novosti a ja kupujem Blic ili Dnevni telegraf. Po novinama se znalo gde se svrstavaš i gde pripadaš.

The new pope was white-smoked in record time. The new pope comes from the new world. The new pope is a Jesuit. The new pope is a scientist.

[Moment of silent contemplation]

A scientist, chosen by the same gang that strong-armed Galileo into backsies, that poo-pooed Copernicus, and that burned Giordano Bruno for heresy in the middle of Campo dei Fiori. As a class, these are people who do not get along very well with scientists. But now...

HABEMUS SCIENTIFICUS!

Imam prsten. Okrugao pa, na ćoše. Četvrtasta burma. Na domalom prstu desne ruke. I vrtim ga često. Taj prsten mi ne donosi vidovitost. Ni malo. Živim u jednoj od dve Srbije i to mi je sasvim dovoljno. Vidim i više nego što bih želeo. Bez da mi se 'javlja'.

Prvu Srbiju čini 'država' i oni koji njome upravljaju ili bi to želeli. Sa svim pripadajućim kastama i društvenim grupama. Ta Srbija ima svoje političare, partije, medije, svoje trgovce, lude, pevače, bogataše, siromahe...I svi oni žive u simbiozi. I svi su važni. Jedni drugima uglavnom. Imaju međusobne odnose. I ove i one. Žive tako i ne obraćaju pažnju na Drugu Srbiju.

Posle odgledanog „Utiska nedelje“ (Vučić, Panović i moja malenkost) Basara zaključuje (Danas, 12. mart) kako je emisija poslala poruku „idilične večeri u Budalistanu“. Danasov kolumnista još dodaje: „Ratne sekire su zakopane. Ideologije (ako ih je ikada i bilo) zaboravljene, Koštunica bi trebalo da bude zadovoljan - nacionalno jedinstvo je konačno postignuto. Oko čega, dame i gospodo?“ Na svoje pitanje netom i odgovora: „Oko onoga čemu se pokojni Đinđić izrugivao u svojim tekstovima iz devedesetih: Za Srbiju i srpski narod je najvažnije to da postoje...“ Imam par primedbi na ove Basarine konstatacije, no, pre toga kraći uvod.

Godinama je obilazio svet, od Ognjene Zemlje do Laponije, od Islanda do Australije i Novog Zelanda, Filipina, Japana, Malezije do Meksika, onda je rešio da se upozna sa jugom Evrope. Nije patio od predrasuda ali, hteo to ili ne, po glavi su mu se vrzmali podaci o skoro neprekinutim vekovnim ratovima, svih protiv svakoga i bratoubilačkim! Iz Italije je ušao u Sloveniju, ljudi su bili ljubazno uzdržani, niko ga nije kao u Mongoliji pozvao u svoju jurtu ali su bili spremni da mu daju obaveštenja. Nisu pokazivali ni mrvu radoznalosti ni zapitanosti ko je on i zašto radi to što radi.

kuhinja, četvrtak 11:04
sin: »tata, mislim da nisam otišao u školu«
otac: "misliš?"
sin: "aha... proliv ili slava?"
otac: "proliv, slavu smo imali pre dva meseca"

otac je nekompetentan ali voljen roditelj. ne može se sve.

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno su moji saradnici primili, jednu zaista zanimljivu grupu gostiju. Čak i po kriterijumima zaposlenih u Službi poverenika, naviknutim na intenzivnu komunikaciju, u različitim situacijama sa različitim  ljudima sastav grupe nije bio uobičajen.

Gosti su bili medicinski eksperti, 19 lekara, uglavnom načelnici različitih organizacionih jedinica u Urgentnom centru i Kliničkom centru Srbije. A do posete je došlo na njihovu molbu i inicijativu a povodom nedoumica i nejasnoća „sa kojima se zaposleni u medicinskim ustanovama suočavaju svakodnevno u radu, a u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti“.

Izložba digitalnih radova Stjepana Mimice „Open Market" u beogradskoj galeriji ULUS-a od 14 do 26 marta, apokaliptička je vizija horora konzumerizma.Otvaranje izložbe je večeras u 19 h.

Čuveni slogan iz Ubika, autora Filipa Dika, „skočite u pisoar i dubite na glavi, ja sam taj koji je živ, vi ste mrtvaci pravi", najzad je dobio svoj beogradski, savamalski, likovni izraz.

Gost autor: alselone

  Da li biste voleli da ovo bude slika noćnog neba koje se vidi sa Zemlje?

 

Prelepo, zar ne?

Pravi odgovor bi, zapravo, trebao da bude - ne, ne želimo da vidimo ovakvo noćno nebo. Ovo noćno nebo nagoveštava jedan od najdramatičnijih događaja koji se dešavaju u svemiru - sudar galaksija.

 

Neki klinci, Brazilci, glumci, humoristi, stand up komedijanti su se skupili i napravili youtube canal. Sasvim nov, sveži, hipe rinteligentan humor. Počeli su pre nekoliko meseci, a već su fenomen, ogroman, doduše ne svetski.

gosti autori: biljana pajić i coa smor

Sa svog četvrtog po redu međunarodnog takmičenja, Stuttgart Open Feis 2013, vratili smo se sa duplo težim koferima!

U brojkama je naš put u Štutgart izgledao ovako:
o Takmičilo se 17 plesača „Erin's Fiddle“.
o Oni su odigrali ukupno 96 solo nastupa, kao i 2 grupna.
o Od toga je osvojeno 9 zlatnih medalja, 9 srebrnih, 7 bronzanih, a pored toga smo imali još 49 drugih plasmana.

Pleši kao da te niko ne gleda. Jer može biti da je zaista tako.