Kao ni bilo koja prethodna lista ni ova nema nameru da ređa utiske po značaju ili da bude definitivna lista utisaka 2009.  Želja je da posluži kao podsećanje na neke događaje I bude iskra za prisećanje na neke druge.

1. Srbija podnela kontratužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde za genocid

2.      Novi Viktorijini Anđeli, među njima Danijela Dimitrovski

Dok sam ovih dana gledao prednovogodisnji, novogodisnji i postnovogodisnji program na srpskom kavblovskom sistemu shvatio sam zasto se nase drustvo nece upristojiti jos dugo, dugo godina. Kada sam video narodnjake na B92 (izvinite momci, ali uz duzno postovanje, to je za mene skandal) samo sam se kiselo nasmejao. Dakle, to je to - rekoh sebi. Rece to i moja supruga, koja me zaprepasceno pogleda u stilu " what the fuck", dok izmedju logoa medijske kuce koja nam je bila pojam za urbano, kulturno, alternativno itd i turbo kulture mi danas stavljamo znak jednakosti.

Ok, dovukao je onomad

by dr GoranChe

Pred vama je novi politički kvadrant Srbije, značajno različit u odnosu na onaj od pre dve godine, naravno, zahvaljujući rascepu Srpske radikalne stranke kao i delimičnom ideološkom skretanju DSS-a i SPS-a.
Grafikon koji je pred vama je pokušaj da se na šematski

Moja cerka kaze, bas si hejterka, isto mi je govorila i  majka. Ali ja tako  od kad znam za sebe. Rodjandani, nove godine, bozici, slave, svadbe, ama sve bas sve gde se ljudi ritualno okupljajau sa zadatkom da se provedu mene baca u bedak. I trebalo mi je dosta vremena da to provalim i da se na vreme sklonim da drugima ne bih upropastila vece kad sam vec sama baksuz. Uglavnom legnem

Deda Mraz je nekima koje poznajem doneo novi zivot, a neke "oslobodio"od istog.

Ja sam novogodisnju noc provela kao sto dolikuje mojoj situaciji - smerno i mirno. Jedino sam zalila za koktelom od nara i tekile i odlaskom na spavanje pre 1 sat posle ponoci.

S obzirom na sastav ekipe i situaciju, igrali smo se kontemplacije i predvidjanja buducnosti. Ja sam na osnovu licnih podataka (uz pristanak pojedinaca :-)) predvidjala ko ce koliko da zivi i sta ce ga zivota lisiti. Ako volite da znate, i dosade vam sarme i ruska salata, evo materijala da se i sami poigrate:

Bi-biip... još jedan prvojanuarski SMS. Zima je vreme kad sve sitne ptice koje se hrane insektima pobegnu odavde glavom bez obzira, kako ne bi izumrle od gladi. Ujedno, to je i vreme kad sva sila vodenih ptica sa severa krene nešto južnije (najčešće jugozapadnije) kako bi na nezaleđenim vodama mogla da se prehrani. Pticama ne smeta hladnoća (da je tako, ne bismo nosili jakne punjene paperjem), već što im sneg i led hranu čine nedostupnom. 

Glavni zimski ptičarski i ptičji spektal jesu velika jata, od po više hiljada ili više desetina hiljada, koja se okupljaju na mestima pogodnim za ishranu, npr. srpskom potezu Dunava. Ni Veliko Ratno ostrvo nije izuzetak. A kako kvantitet obično daje kvalitet (jedan moj poznanik se ovoj tvrdnji svojevremeno usprotivio argumentom da tri lopate i dalje ne daju dobru ribu), u svoj toj masi počesto osvanu rariteti.

     Таko glasi naslov romana Nikoloa Amanitija, najpoznatijeg italijanskog pisca mlađe generacije, koji u svojim romanima i pripovetkama oslikava mračne strane svih slojeva savremenog italijanskog, ili bilo kog Zapadnog društva. Njegovo stvaralaštvo moglo bi se odrediti kao crnohumorni, satirični horor. Sve slabosti jedne civilizacije lišene ideala i velikih ciljeva ispoljavaju se u ponašanju i postupcima mladih ljudi, koji u Amanitijevim pričama neumitno upadaju u vrtlog nasilja, kriminala, droge. Ni vinovnici takvog stanja stvari, njihovi roditelji, nisu prikazani u boljem svetlu. 

    

We can be pleased to know that Serbia's Top Cop thinks New Year's Eve 2009 went without a hitch. This does not mean that no accidents happened - we will find out about that soon enough - but "there were no injuries by firearms."

Fireworks? No, firearms.

Domaći političari nisu tokom 2009.godine škrtarili na izjavama, pa u žurbi da kažu nešto da bude što ubedljivije i ozbiljnije, ponekad kažu i šta nisu mislili ili su mislili da nisu mislili. Naravno, narodu su ponekad smešni lapsusi, formulacije ali i ofiranje onoga što nisu hteli da kažu. To samo pokazuje da su svi političari i ljudi, dok svi ljudi nisu političari.Ljudski je i da se ponekad napravi lapsus, u svakom slučaju bolje je da prave lapsuse u izjavama nego promašaje u delovanju.

 

S obzirom na vreme praznika, kada se treba prepustiti razbibrigi i razonodi, a kloniti se teških i ozbiiljnih stvari kao što je politika,”Blic” je prikupio i objavio nekoliko izjava koje prosto opuštaju svojim sadržajem, pa pročitajte i dodajte:

Osvanulo je divno, sučano jutro u Buenos Airesu. Sa prvim zracima sunca, krenula sam put nacionalnog aerodroma koji se nalazi u srcu grada. Prolazim ulicom u kojoj živi Lucila i uz put nailazim na sliku koja me je tako podsetila na centar Beograda u ranim jutarnjim satima – male prodavnice i pekare se lagano otvaraju, prodavci užurbano sređuju radnje, u vazduhu se oseća miris svežeg peciva i čuju se glasovi vozača koji su se tu na trenutak zaustavili kako bi isporučili robu.

Iskreno, ne mogu dočekati da stignem u Ušuaju. Posle gotovo 20 sati putovanja, neopohodan mi je osećaj da sam konačno tamo... Na putu ka aerodromu, prolazim ’favela’ distrikt koji se nalazi tačno ispod autoputa, što me je podsetilo na nekadašnje stanje ispod Gazele u Beogradu.

"Konačno ti se ispunio san. Neko prvog januara gleda skokove sa 4 skakaonice, neko koncert iz Beča, a ti uživaš u balavim, nadrkanim kamilama koje se biju." SMS poruka kuma mi jedinog kad sam mu javio kako provodim prvi dan nove godine. Mogu se složiti da su njegovi predlozi za prvi januar "normalni" za Jevropu. Lečiti mamurluk Štrausom i biti couch potato jeste uobičajen postpraznični program za taj deo sveta. Međutim, kažu; "U Rimu budi kao Rimljanin."

Od samog početka 2009: Neko Kosovo. Mnogo ljudi... svakakvih...  dobri su koliko su i važni, znači - ne mnogo...  neki, u jadu značajni... iskusni...  i žalosni,  bivši...  budući.  Pa onda neki što tužakaju, ulizuju se... neki uplašeni koje je strah još dodatno pokvario. Ne, naravno da nisu užani svi. Užasni su skoro svi. Divni su, predivni, srdačni... i jezivi.

Ja pišem tekstove i upoznajem ljude. Ne zna im se broj, ni tim tekstovima ni tim ljudima.

Onda me zovu iz Prestonice; jedni  kažu - previše te hvale, čuvaj se ... drugi kažu

Ispod makadamskog druma  prostrla se mala zaravan, sa kućom i mlekarom na sredini,  omeđena  orahom i drvljanikom s jedne, a leskovim šumarkom s druge strane.  Dvadeset  muških koraka u širinu i trideset pet u dužinu, pa se preko kamene podzide, strmoglavi u    šljivik.  Tamo gde se padina ublaži, prostrle se livade, a red vitkih jova, jedna plevara i štala preseku pogled i početak njiva obeleže. Kao da se neko zabrinuo da će mu i imanje niz tu padinu skliznuti, s donje ga strane gustom bukovom šumom podupro. Kroz nju jedna stazica, obrubljena  divljom kupinom, vodi do

 

Poštovani blogeri, komentatori i čitaoci,

B92, direktor Veran Matić, urednik sajta Vladimir Novakovic, urednica Bloga Vesna Dozet, dve moderatorke i svi članovi veb tima - žele vam srećnu Novu Godinu.

Jelka je bogato okićena, ali, kao što možete da primetite, ispod nje nema poklona. Osobito onog najavljenog. Novi dizajn bloga, koji je trebalo da bude naš novogodišnji poklon vama nije upakovan, a neupakovani pokloni se ne stavljaju pod jelku.