http://www.beppegrillo.it/english.php

Ovaj Beppe Grillo, ili ti italijanski mister Bean kako sam sebe voli da zove, ima jedan od najcitanijih blogova na svetu...povodom 8 septembra 1943, simbolicnog datuma pada fasizma i Musolinija obesenog na trgu Loretu za noge 1945., ove godine je putem bloga Beppe pokrenuo potpisivanje ovakve peticije po celoj Italiji:
- da poslanici i politicari ne smeju da imaju vise od dva mandata
- da osudjivani poslanici i politicari ne smeju da su na vlasti ili u skupstini
- da se glasa direktno

Tokom popodneva, u Njujorku, počeli su direktni pregovori Beograda i Prištine, o statusu Kosova. Kol'ko se čuje, dve strane će, današnje vreme, iskoristiti za predstavljanje svog stava o statusu. Beograd insistira na suštinskoj autonomiji, a predstavnici Kosova dolaze sa dokumentom o međudržavnim odnosima Srbije i Kosova.

Obe delegacije su već dva dana na vegeterijanskoj prehrani. Crveno meso je ukinuto, a i beli šećer. Zidovi kancelarije UN, u kojoj se pregovori vode, su obloženi madracima, bez dugmića. Delegacijama je, u kancelariju, zabranjeno unošenje oštrih

Za vikend sam napravila plan da se vozimo u velikom karuselu, jedemo ušećere voćke, da kupim neko licitarsko srce i ako nadjemo mesta popijemo neko pivo. Sa brecom naravno. Ove godine su šatori krcatiji nego ikada, kažu - pošto napolju ne staje kiša.

Do tada, za sve koji se zanimaju i pišu mi evo dva teksta od prošle godine.

Prvi

Kada je umirao u londonskoj bolnici Svetog Pankrasa, građanin Majkl Glindur, alkoholičar bez stalnog zanimanja i adrese, nije ni sanjao kakve ga sve avanture još očekuju, kakve će usluge tek učiniti domovini i a još manje o velikodušnosti s kojom će mu zemlja i kruna zahvaliti i odužiti. Siroti Velšanin umirao je u bolovima promrzao, neuhranjen, zarastao u bradu, raščupan i smrdljiv, svestan da ne postoji niko koga će njegov odlazak s ovog sveta ražalostiti. Krajnje je tužno umirati u svojstvu beskućnika, nemati nikoga svog i znati da niko neće doći u bolnicu da zatraži vaše štrokavo telo da bi ga sahranio te da je najbolja posthumna sudbina kojoj se možete nadati da budete pokopani u plehanom sanduku, na brzinu, bez sprovoda, bez ožalošćene porodice, cveća i suza, na račun države.

No, izgleda da za velika dela nikada nije kasno. 

 -Čijas' ti mala?

-Mamina i tatina.

-A, odakle su ti mama i tata?

-Iz naše kuće, tamo kad krenete, a tamo su odande i baka i deka i stric Mirko i brat Srđan i stric Miša i strina Magdolna i Tanja i Aleksa....A moja Oma nije tu i ona kada dođe iz njene zemlje donese pun kofer čokolade....

-Ma, odakle su došli?

-Pa, s posla, a mi smo bili kod bake Jovanke pa smo ondak.... 

E, ovo smo ja i jedan moj ljubopitljivi - da nežna li izraza - komšija, koji je nakon drugog svetskog rata sa svojim ocem došao iz Srbije i ceo vek nije mogao

састав на тему . . . рекреативну

пријатно септембарско поподне  па по позиву одо до овдашњих спортских терена да малко 'пикам голфа' .нисам утом баш вичан ,јер и то умеће треба почети на време савлађивати ,а како код мене у срему то баш и није била навика,малко окасних са обуком . но се недам, кад умеју енглези ,ковелим што

Nenad Bogdanović, drug moj beogradski, napustio nas sve danas.

Doživljaji, godine, događaji, slike, ljudi, energija, neponovljivost razgovora, oči i osmeh, čestitost, borbenost, poštenje, znanje i - Beograd.Njegov Beograd.

Sve čega se setim, izgleda mi malo i nedovoljno da stavim u reči za Nenada kojeg više nema.

Šta se radi sa uspomenama kad ti smrt otme druga?

Ćutiš.

Knjiga

2008. godinu Evropska unija proglasila je Evropskom godinom interkulturnog dijaloga, a osnovni cilj je da se jača razumevanje i poštovanje kulturne raznolikosti između svih stanovnika Evrope.

Mislim da mi ovde na blogu u tom smislu doprinosimo.

(Ali ako budemo tražili novac nećemo biti tako indie kao što smo sada... :) Pa bismo mogli da tražimo da ecf ili neko plati sticanje novih znanja na kursevima, obukama, seminarima, tako svašta nešto što će doprineti još kvalitetnijem interkulturnom dijalogu, a ne novac ;o))

Yeah , right....Sure, why not...
Dear Mr. Griffiths,

i`ve read your blog entry on situation in Burma and hope that you will forgive my rudeness when i say that while you do have the correct map you are reading in upside down ;)

Dont, in good Lords name, compare Slobodan - Unter Den Linden - Milosevic with Kostunica. The later might and most deffinetely will take it as a commendation and a compliment.

Further more do not use EU as an argument in communication with the current clique unless your trying to point out how vitious, evil,

Nekada davno gledao sam nekakav crno-beli film domaće produkcije. Ili je bila TV drama, ne znam tačno, bio sam baš mali. U svakom slučaju nekakav siromah čovek u izlogu radnje ugleda nešto najlepše što je ikada video: beli lakirani nameštaj za kombinovanu sobu. Kao iz bajke. Sve sa zlatnim okovom. I zaduži se nesrećnik do guše, kupi tu “sobu od poleture”, okači luster “s kristali što se ljiskaju kaj ribe u plitku vodu” i bude srećan-presrećan.

Osim "kombinavane sobe" taj čovek je imao i jedno muško dete od jedno pet-šest godina. I to dete, dok je bilo samo

Tanjug: Ministar prosvete Zoran Lončar podržao je juče predlog poslanice Demokratske stranke Gordane Čomić da država obezbedi besplatne udžbenike za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Imao sam nedavno (meni) zanimljivu raspravu s jednim kolegom o tome je li Jugoslavenska narodna armija (JNA) istjerana iz Slovenije, u onim davnim danima s početka post-jugoslavenskog rata, na ljeto i u ranu jesen 1991. On je smatrao da jest, i zapravo se začudio kad sam to doveo u pitanje. Kao da se nekako ‘podrazumijeva’ da je JNA ne samo istjerana iz Slovenije, nego i izgubila taj rat, a onda potom i sve druge ratove koji su slijedili.

Drugim se ratovima ne bih bavio – jer su oni samo dijelom (i to manjim) ‘ista priča’, ali u slučaju rata u Sloveniji, niti je slovenska

Evo, večne dileme, kako našeg bloga tako, plašim se, i društva u celini. Šta raditi, kako reagovati ─ i da li uopšte reagovati ─ kada se, bez svoje volje, nađete na meti žutog đubreta koje su prodaje zajedno sa ostalim novinama (videti naslov teksta)[1].  

Naravno da tabloida ima svuda, i da je đubre uvek i svuda đubre. Pa tako i kod nas. Tu, dakle, složićemo se, nismo

48 sati svadba je da se razumemo odlicna humoristicka emisjia.

Jer sta drugo reci za emisiju u kojoj voditeljka u dva minuta prvo pita da li moze da sedne dok skida cipele pred dzamijom (ne, sestro lebdeces. Muslimanke obicno lebde dok skidaju obucu ispred dzamije) a onda prvo sto pita hodzu po ulasku u dzamiju bude: Imate li vi neke obicaje za vencanje (pa ne, nemaju. ovo ce im biti prvo vencanje pa jos nisu stigli da ih razviju, ali ako imas neke predloge radi smo saslusati)...

Koliki moras da budes Kolos sa Retosa da bi pitao nesto ovako? I to jos uz tu