Pošto sam ustao u vrlo necivilizovanih 3.45h, u sam cik zore sedim u kolima pored pašnjaka sa tekunicama. Još je hladno. Ni tekunica nema - i one čekaju prve zrake sunca. Ja, doduše, ne čekam tekunice, već orla krstaša, da dođe na doručak. A krstašu je brojnost u Srbiji toliko opala, da se gnezda na prste jedne ruke mogu izbrojati - i da vam nekoliko prstiju ostane višak. Ali, ni od njega ni traga.

Ako ste ikad kao dečak ili devojčica imitirajući Indijance ili kauboje prislonili uvo na šinu da bi čuli približavanje voza, onda ste već instinktivno znali jedno od osnovnih načela akustike o brzini zvuka: zvuk najbrže putuje kroz metal (5170 m/s), zatim vodu (1464m/s) a najsporije kroz vazduh (340 m/s).  Kao tinejdžeri u nekoj diskoteci, verovatno ste, pri čistoj svesti, vrlo dobro primećivali kada zvuk počinje da prelazi granicu bola (oko 120dB).  Uprkos popularnom shvatanju, deciBel nije merna jedinica sa apsolutnom vrednošću: prihvaćena skala od 0 do

Nemam šesto čulo, intuicija mi nije jača strana. Opet, sinoć sam posle 90. minuta utakmice Čelzi - Barselona zastao da sačekam gol Barselone za prolazak u finale. Svakome ko se i malo razume u čaroliju zvanu fudbal je bilo jasno da će Barselona dati taj gol. Jer sve se poklopilo:

Udaraca na gol Čelzija: 0

Isključenih igrača: 1 - Barselona

Barselona igra sa 10 igrača

U enkciklopedijama stoji samo po nekoliko redova o Alojziju Alchajmeru (Alois Alzheimer). Rođen je 1864, umro 1915. Nemački neuropatolog i psihijatar. Više od ovih informacija nema. S druge strane, mnogo više stoji o bolesti koja nosi njegovo ime.

U Nemačkoj senovinar Mihael Jirgs (Michael Jürgs) fascinirao ovim tajanstvenim

 

 

Mica Orlovic: "Dobro vece,dosli smo do rubrike pogodi ima li pilota u avionu. Imamo tri kandidata-Lice A,B i C

Izvolite:

LICE A:

SAMO što su nove mere Vlade Srbije u borbi protiv efekata krize usvojene, a već se u javnosti spekuliše da je "ovo samo početak stezanja kaiša".
- Verujem da će ovo biti dovoljno - kaže za "Novosti" Diana Dragutinović, ministarka finansija u Vladi Srbije. - Rezervni plan imamo i on je deo programa sa MMF. Ako bude potrebno, dodatno ćemo umanjiti rashode, ali i pokušati da poboljšamo naplatu poreza, posebno

Koliko se puta zaljubite u toku svog zivota ?
Ja negde oko sto tridesed sedam puta, dnevno, ukljucujuci i noc, posebno nocu, to do skoro nije bio problem, dok broj zrtava nije poceo da se suzava. Problem je nastao kad sam poceo da se zakucavam u istu osobu vise puta dnevno.

Grupica turtista je upravo sišla iz tramvaja. Osvrću se oko sebe. Nisu sigurni da li su na pravom mestu, da li su dobro brojali stanice i izašli gde je trebalo. Kuda sad? Levo ili desno? Uz ili niz padinu? Da li zaista tu, u nekom od ovih sokaka, u nekoj zadimljenoj krčmi, fado živi boemski život?

***

Ovo pred nama

 

Trešnje, prve, u krošnji, osunčane, raduju se ugledavši razbujali svet oko sebe...

 

Tokom prepodneva sam nekolicinu osoba iz bliskog vidokruga, pa i neke koje jedva poznajem, zatekao rečenicom: "Da ti pokažem nešto .." - istovremeno okrećući displej kamere i približavajući ga, kako bi moglo da se vidi ono što je na njemu. Skoro svi su reagovali na istovetan način. U prvom trenutku lljubopitljivost, uz onu obaveznu, malu dozu opreza, a onda bi usledila spontana, skoro dečja ozarenost:

"Hej..! Odakle ti..?!

Mrvicak: Ljudi, pa zar zaista nemate zrnce empatije da shvatite kakav očaj i bespomoćnost su potebni da vas nateraju na ovakav čin!? 13:30 07.05.2009

Pedja Azdejkovic:  Ja kao nezaposlena osoba, bez zdravstvenog osiguranja koja živi u upropašćenoj Srbiji koju su mi ostavili ovi stariji što sada seku prste NEMAM ni zrnce empatije. 14:59 07.05.2009

Iz debate na postu Šta, šta da odsečem ja, 
 

Ovo je post  o postu Šta, šta da odsečem

Ja se već godinama osećam kao u filmu "Balkan expres". Znate onu scenu kad svi sede u podrumu, spremaju se za večeru a Bora Todorović kaže: Imam utisak da za nas dolaze neki bolji dani" I posle sekund dva pljusne bomba i ode sve...

 

 

Kako ne biti kada ih pogledaš

 

Moj dragi gost: Florian

  

Predrasude su sastavni deo naših života, pa je jedna na koju sam nedavno naišao dok sam objašnjavao uživanje u lepoti jedrenja dece i ta kako se može jedriti u zemlji koja nema more. Iskreno rečeno, nisam o tome razmišljao na taj način. Iz mladosti mi je ostao onaj fazon: Mađarska nema more, ali ima ratnu mornaricu, ali tek sam tada shvatio da većina ljudi jedrenje povezuje sa jedrenjakom na pučini sinjega mora. E, šta je tu je, Srbija je nakon raspada Jugoslavije postala država bez izlaza na more, Panonsko more se malo povuklo, ali je na nekom njegovom dnu ostalo Palićko jezero, kao najveće (po rečima zlobnika: najverovatnije najpliće) jezero u Srbiji. 

Palićko jezero kao morski recidiv, pored svih sukoba, poseduje jedan lokalnog tipa na relaciji dve obale. 

S jedne, naslonjen na Muški štrand prilegao je na samu obalu hangar veslača, a na drugoj strani, pored Vermešovog Bagujvara, a pre pecaroškog doma, nalazi se Jedriličarski klub Palić. Sukobi članova ovih klubova su po svim osnovama, počev od prebacivanja tipa: "Koji je to sport da se krećeš leđima unapred?" (kao da se i letvica u skoku u vis već odavno ne prelazi leđima) pa do "Ko te tero, da znaš da jedriš ne bi morao da veslaš."

Svako društvo ima problem sa sukobima i nasiljem, ali, samo u rijetkim društvima, kao što je to slučaj sa našim, nasilje je državotvorni koncept.

 

Još od vremena kada je naša zemlja prestala da svakodnevno isporučuje svjetskim agencijama ratne slike uzavrelog Balkana, vodeći svjetski politički magazini se nisu toliko bavili Bosnom i Hercegovinom kao ovih dana.
Komentatori stiču utisak da su aktuelni zahtjevi domaćih političkih elita suprotstavljeni do nemogućnosti bilo kakvog dogovora značajnog za budućnost države. U Evropi

Ključne reči: Đurđevdan, studenti, Bijelo dugme, Goran Bregović, Emir Kusturica, Underground, Dom za vešanje, Ederlezi, Sveti Georgije ubija aždaju // REZ // Sarajevo, No Smoking Orchestra, Nemanja, Kosovo je Srbija, Mokra Gora, Insajder... (nastaviti niz po želji)

Priča o Đurđevdanu veoma je komplikovana u mom profesionalnom slučaju. Kad čujete ili vidite napisanu reč Đurđevdan, u vama se istovremeno okine više tastera i pokrene niz asocijacija, koje možete i ne morate svesno da pratite ili artikulišete. Tako je i sa mnom, kad ne radim. Ali kad radim...

Dotična priča počinje jednog 6. maja pre desetak godina u Nemačkoj.

Gost autor: Tia-Nini

Pra neki dan, potpuno nepripremljena, krenem na konferenciju "Prevencija torture u Srbiji" koju je Zaštitnik građana Republike Srbije organizovao uz prisustvo najviših predstavnika/ca ministarstava, pravosuđa, međunarodnih organizacija, nezavisnih državnih organa, nevladinih organizacija, brojnih domaćih i strani eksperata/tkinja, kao i predstavnika/ca medija.

jebi ga

ali

 ...znaj da nikada neci doci dan
dan kad necu biti s tobom ja...

 

 sto se tice ostalog...

...moram da zauzmem stav...

tesi me, posle 400 godina i turcima smo videli ledja

 

:-)

 

i