tocsk

Svaki mali potres na berzi pravi cunami u medijima. Zašto?

U ekonomiji se niko ne ponaša kako bi trebalo. Sve više ekonomista počinju da preispituju teorije Džona Stjuarta Milsa i drugih, po kojima ljudi na jedan racionalan način teže da maksimiraju svoju sreću. Posebno j emeđu mlađim ekonomistima, koji ulaze u modu, postalo moderno se obraćaju psihologiji

«Protagora iz Abdere je pre 2.500 godina izjavio: Kad su bogovi u pitanju, ja ne znam da li postoje ili ne postoje, od kakvog su materijala, ni kakav im je oblik. Od Protagore pa do danas egzaktne nauke nisu dale ni potvrdan ni odrečan odgovor o Božjoj egzistenciji, jer se tim pitanjem nisu ni bavile. Na stranicama koje slede ja ću izneti naučni dokaz da Bog postoji.»

Predhodnu noć sam izašao van, ali ubrzo sam se vratio kući na čuđenje mojih ukućana koji su inače, u vreme kad obično dolazim kući, spavali čvrstim snom. Naravno, tu ne računam dragu mamu koja se uvijek nekako budila, na moju žalost, čim bih ulazio u kuću. Svjetlo nisam palio sve u svrhu tihog i neprimjetnog dolaska, ali kao posljedica mraka na stepeništu zakačio bi drveni tanjur koji je na lamperiji uz stepenice imao služiti kao ukras, al' i kao moj izdajnik te mamin obaveštajac za tačno vreme kad, odnedavno punoljetni sin jedinac , stiže kući.

Istorija Prvog maja u Turskoj je prilično napaćena. Prva proslava Prvog maja je održana, u tada Osmanskom carstvu, 1905. u Izmiru. Druga u Skopju (sada Makedonija) 1909. Tek godinu dana kasnije (1910) je Prvi maj prvi put obeležen u Istanbulu.

састав на тему . . . непримеренуми

пребројали нас (лажљиви) статистичари овдашњи и веле , првог априла 2009 ( која шала)  да је било 405165 малтежана ( + још кои десетак иљада нас у пролазу) распоређених неравномерно  по 3 отока Архипелагова.                                                

Нас у Валети... комада 9183, на 0,55 км2 

- у што сте бројни .стали би ми на млитав ,вели ми у skype дивану неко вече кум Дрнда.              

- пробај, му узвраћам , ал' незаборави и оних 40-ак хиљада кои се свакодневно туристички мувају по Граду.

Foto: Mira Zdjelar

When dealing with ideology it is always necessary to ask not only what it expresses but what it represses. (Robin Wood: Personal Views)

Club Leu je studentski klub koji se nalazi na spratu jedne od zgrada Politehničkog univerziteta, u Bulevaru Iuliu Maniu, u Bukureštu, tamo gde prestaje širi centar grada a počinju da se prema Zapadu rastežu nepregledna naselja ružnih osmospratnica i sličnih solitera, izgrađenih u doba realsocijalizma i za doba realsocijalizma. Ako niste student Politehničkog univerziteta, vrlo su male šanse da ćete Club Leu lako pronaći čak i ako dobro poznajete grad. Usudio bih se reći, čak i ako znate njegovu adresu.

Pitanje koje se takođe može sasvim legitimno postaviti jeste zašto bi bilo ko i hteo da pronađe Club Leu pored mnoštva lepših, atraktivnijih, zanimljivijih i elegantnijih barova, klubova i pubova koji su se namnožili po glavnom gradu novopridošle zemlje Evropske unije. Odgovor na to pitanje mogao bi se verovatno, gotovo u vidu izgovora, pronaći u činjenici da se, po zakonima urbane geografije, na svakom javnom, ili čak polujavnom, gradskom prostoru ljudi iz ovih ili onih razloga zatiču, i da je lepota gradskog života baš u toj nepredvidjivosti kretanja miliona tačkica na ljudskoj mapi grada. Tako jedna tačkica, koja je imala logični, rutinski pravac kretanja, odjednom ga promeni i nađe se na neočekivanom mestu, za koje ni sama nije pretpostavljala da bi joj jednoga dana moglo biti odredište.

Napomena: U prvom prilogu je pismo Žanke Stojanovic gloduru Politike Draganu Bujoševiću povodom njegovog intervja Politici datog 30.4. 2009. pod naslovom Ne krijemo dokaze o bombardovanju RTS. Ceo Šutanovčev intervju okačen je i kao komentar na postu.

U drugom prilogu na ovom postu je zahtev Specijalnom tužilaštvu koji su  Žanka Stojanović Kuzman Stoimenovski, kao predstavnici porodica stradalih radnika RTS, u prisustvu Dragoljuba Todorovića, advokata, pre neki dan predali na ruke Specijalnom tužilastvu.

 Jelena

Danas mi je prvi pravi dan otkaza, odosno casnog otpustanja, ili skidanja. Moram da priznam da je prilicno dosadno. Kako vi civili trpite ova smrtnicka sra*** nikako mi ne ulazi u glavu.

Dan je poceo lepo, mislim relativno lepo, za mene svaki dan koji pocne bez minobacackog napada je lep, nisam pre ovog dana ni primetio sve moje male rituale, posle ustajanja, ja izgubim tacno 13 minuta svog zivota ispred ogledala, oblacenje kosulje, brijanje, ravnanje zulufa, namestanje kragne, i sve te sitne gluposti koje moraju svako jutro da budu savrsene.

Danas, još malo pa deceniju od demokratskih promena, Srbija ne može da se izbori sa samo jednim problemom, koji se zove „nemoralna kadrovska kombinatorika". Iza te tri reči kriju se suštinski problemi stagnacije i nazadovanja zemlje. Kada bi se zbrojilo šta je takva politika uradila, odnosno šta njeni predstavnici nisu uradili a trebalo je, rezultat bi pokazao da je izgubljeno i/ili uludo potrošeno više miliona evra, što zbog neznanja, nestručnosti i/ili korumpiranosti... Ako je suditi po trenutnom stanju, takva politika nastavlja svoj uzlazni trend.
Posle osam godina u Upravnom

Strajk

Zemlja unistena ratovima, fabrike u stecajima...
Ljudi bez posla i bez para, sve sto imaju to je nada
Dok slusaju svoje politicare...

Koji lazu da ce biti bolje
Da ce radna mjesta da otvore
Da ce srecno procii ova tranzicija...

U strajk! U strajk! Svi u strajk!
Svi zajedno krenimo u strajk!
Preplavimo ulice, zaboravimo podjele
Zapocnimo direktne akcije!

Izadjite na ulice, blokirajte institucije,
Neka osjete, nek’ se uplase
Kada vide radnicke zastave
Kako se vijore ispred zgrade vlade!

- Okači neke delove knjige, sta se zezas - dodao je Adam, dok smo srkutali hladan nes u kafeu.

- Nemam vremena, ne otvara me u faci da se bavim marketingom za svoju stvar, lakse bih za drugog - gundjala sam.

- Smisli,

Preporucujem tekst koji je napisao mr.Loader

Kad se dogodi nasilje, to znači da su propala sva druga ljudska umeća rešavanja situacije. Nasilje je, stoga, dokaz neumeća, odnosno nemoći.   

Nasilje kao metod kod nas je prisutnije i dublje nego što možda mislimo da jeste. Hajde da ne idemo predaleko unazad, nego da se osvrnemo samo nekoliko decenija unazad, pa da krenemo od onog mirnodopskog perioda nakon II sv. rata. I u miru je svakodnevno apostrofirano postojanje nekakvog spoljašnjeg neprijatelja (države, uređenja...) koji stalno vreba. Mada je, tada, taj neprijatelj bio više jedna apstraktna kategorija,

Za vreme Drugog Svetskog Rata je na jugoslovenskim teritorijama izdato preko stotinu knjižica partizanske narodne poezije, a knjižica o kojoj govorimo je jedna od njenih prvih antologija. Dakle, ovo je knjjižica najboljih ostvarenja u periodu 1941.-1944., po sudu i ukusu urednika Kosaka i Popovića.

У руке ми је јуче (захваљујући Њањи, наравно) пао прави драгуљ издаваштва, мала књижица насловљена

“Друже Тито љубичице бијела ...”,

с поднасовом “Народне пјесме”, издата 1944. од стране Културно-умјетничког одсјека Одјела информација ЗАВНОХ-а, штампарија Вјесник. Као уредници су наведени Ђуро Косак и Владимир Поповић. Књижица је писана латиницом, има осамдесетак страна, садржи 45 песама, подељених у осам целина с релативно блиском тематиком, и предговор с потписом

Do sada sam često pisao o flori, faunu osim domaće (kamile) nisam obrađivao. Današnji bliski susret sa predstavnikom divlje mi je dao inspiraciju za ovaj tekst.