ili

porodiljsko, ko kome to da plati i koliko dugo?

prvo da se razumemo, bela kuga nije tema. smatram da je odluka o deci licna odluka pojedinca i da ne sme postojati nikakvo nametanje obaveze "spasavanja srpstva".

drugo, polazim od premise da smo za decu odgovorni mi odrasli. ona nisu birala ni da li ce doci na ovaj svet, ni u kom broju, ni u kojim okolnostima...

iz pocetne premise smatram da drustvo ima obavezu prema sreci

Obećah da de part two biti o tome da li je moguće istovemeno  raditi na ostvarivanju  tri ravnopravna prirtetima o kojima je predsednik Tadić nedavno govorio:  dobrim odnosima sa EU, Rusijom i SAD.

Ako mene pitate, naš prvi triangl prioriteta  izgleda ovako: uspostaviti dobre odnose sa samima sobom, sa regionom i sa EU. A Obamina Amerika ako nas se seti, seti, ostalo ionako stiže redovno. Što via EU i NATO ( otud moj utisak da onaj Tadićev triangl nema dobro  proračunatu statiku na kojoj bi se posle gradilo, al ode to u part three) što direktno: kultura,

Mi čuvamo Ljubav

ili

          Следеће године пуним четрдесету. Није баш да сам у фазону да ми се "на пола животнога пута, у мрачној шуми нога створила", али ако је веровати опскурном медицинском тесту на интернету, коме сам се озбиљно подвргла (скоро ништа нисам слагала), живећу још четрдесетак. Па, рекох себи, сад ил никад, време је да почнеш да

Pogrešno:

"Ja, Barak Husein Obama, svečano se zaklinjem da ću izvršavati dužnosti predsednika SAD verno, i da ću svim svojim snagama čuvati, štititi i braniti Ustav SAD".

Ispravno:

"Ja, Barak Husein Obama, svečano se zaklinjem da ću verno izvršavati dužnosti predsednika SAD , i da ću svim svojim snagama čuvati, štititi i braniti Ustav SAD".

Prvi put pogrešno, pred čitavim svetom, drugi put ispravno, samo pred novinarima u Beloj kući.

U predhodnom blogu je bilo potpuno obrnuto.

Stajalo je da čovek treba da porazmisli pre neko što pređe na delanje. Tako stoji, ali postoje trenuci koje ako čovek propusti u letu učine da ništa ne bude urađeno.  Ako čovek počne s ovim: „S jedne strane trebalo bi da ja ... ali, s druge strane ...", često je već prestala mogućnost delovanja onog trenutka kada se

U nekim slučajevima vidim sebe kako pripadam tipu koji gura da otvori vratana kojima piše „Povuci". I onda se upitam zašto se vrata ne otvaraju. Gurnem jače, a ipak su vrata i dalje zatvorena. Odmah pomislim da nešto nije u redu s vratima.

Kada stvari ne idu onako kako je zamišljeno, čovek se može upitati „Zašto?"

Na ideju da tragamo za dragocenostima došli smo od iskonske težnje čoveka da nešto traži. Ushićenje otkrića! Detektor je pomagalo, ali nas je vodilo njuškanje. Ja sam, za razliku od burazera, bio vrlo metodičan. Sate sam provodio u arheološkoj biblioteci. Vikende sam provodio nad knjigama. Tu sam mogao da konsultujem RIC (Roman Imperial Coinge) - knjiga u 10 tomova, ogromnih, veličine A2, sa svim svim rimskim novčićima. To je najbolja referentgna knjiga numizmatike. Konsultovao sam i časopis "Genava" (staro ime za Ženevu), gde su opisivana sva arheološka nalazišta. 

Prazneći Ženevske parkove, za oko 3 godine našli smo nekih 10.000 franaka u kovanicama, i od prilike 1.000 u kovanicama radjenim pre 1968. godine. Te godine je promenjena legura. Dodato je puno gvožđa (pre je preovladao nikal, a za vreme rata je vrednost nikla bila veća nego vrednost novca). Taj novac uopšte ne oksidira, bio je još sjajan. Njegova numizmatička vrednost je bila zanimljiva. Našli smo oko 300 - 400 grama zlata i 2 kilograma srebra. Sve za 3 godine. Sve sam dao burazeru. Meni nije trebalo. Samo mi je sve bilo zanimljivo. Dešavalo nam se da nadjemo po 100 franaka na dan.

Jenny is all right
Somebody loves you tonight
Tomorrow we'll make a start,
smoke all them cigarettes

You are the star that sits in the sky,
the fire that burns when the battle is high,
the feeling that yearns when the yearning is all
in his heart, yeah, in his heart, yeah, in his heart

I know you wanna get away
I know nothing ever stays the same
And, Jenny, I've been thinking things over
I know thinking never got me far

The bottle gets me further
So come stand a little closer now
We'll try breaking the ice again

Edge se pita ovog puta (pitanje za 2009-tu godinu):

WHAT WILL CHANGE EVERYTHING? (Šta treba da se desi da bi se sve promenilo?)

Od mnogih ljudi koji su se već dokazali u istraživanjima raznih vrsta dolazi i mnogo odgovora, koje svako može da čita po želji. Mene već sam naslov podseća na nekoliko nedavnih vesti koje, opet, podsećaju na Ray Kurzweila, čoveka koji je personifikacija vere u sve brže i čudesnije odvijanje fantastičnog koje donose nauka i tehnika.

Ray Kurzweila je dao odgovor davno. Čovek koji se do bizarnog drži izreke da je umreti danas slično ginjenju u poslednjem danu nekog rata, pa tako vodi život gde je dobar deo života u bogatstvu (on se davno obogation na 2D seknerima i OCR (Optical Character Recognition) pa posle po prirodi izuzetne pameti i discipline samo širio to bogatstvo) zamenjen životom po klinikama, ali ne zbog zdravstvenih problema nego zbog potrebe da se ne umre baš "sad".

Pitanje: Šta nije u redu s ovim spiskom?

http://www.mup.sr.gov.yu/domino/dokumenta.nsf/pasos

За издавање БИОМЕТРИЈСКОГ ПАСОША потребно је:

- важећа лична карта - на увид;
- извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству

Putovao sam do Engleske nedavno. U najboljem slučaju, od vrata do vrata, put je mogao da traje oko pet sati - a trajao je 19! I svo vreme sam se pitao u čijoj nadležnosti je ta katastrofa i ko mi je kriv za maltretiranje?

Najjeftinija povratna karta Beograd - Engleska je koštala oko 330 evra po osobi. U isto vreme, za približno iste pare potrošene za prevoz kombijem do Budimpešte i potom avionom do Engleske, otputovali smo i vratili se nas dvoje!

Jedino što je putovanje trajalo mnogo duže i bilo znatno zamornije, a ja čak nisam znao niti koga treba da psujem zbog toga:

gost autor: mayo1

Potaknut blogom Srđana Fuchsa koji je počeo ratom u Gazi a završio u domaćim vodama klasičnog hrvatsko-srpskog blogovskog obračuna o krivcima i žrtvama rata u Hrvatskoj 1991-95, i određenim tvrdnjama i pitanjima koje su isplivali u raspravi, želim tu temu prikazati na drugačiji način.

Uobičajeni pristup

Autor: Rodoljub Šabić

Pred samu Novu godinu dobio sam od doktora NN e-mail sledeće sadržine:
„Poštovani g-dine Šabiću, Slučajno sam saznao u toku pregleda protokola pacijenata službe Hitne medicinske pomoći u ... radi istraživanja, da neki protokoli nedostaju. U razgovoru sa načelnikom službe rečeno mi je da su, još pre dve godine, mnogi protokoli odnešeni u MUP ... radi neke istrage. Svaki od tih protokola sadrži hiljade naših pacijenata, sa kompletnim podacima od imena i adresa preko JMBG do kompletnih medicinskih podataka, dijagnoze i terapije.