Ah, sećanja
 

Sećaš li se sa kosovskog polja, pesme kosa

i kako je samo trčala bosa

kosovka devojka

            dok joj na lahoru viorila kosa

a stopala vlažila rosa?

Sećaš li se polja što od dušmana vrvi

gde gmižu i puze, o pogani crvi?

Sećaš li se Sitnice crvene od krvi

odsečenih dušmanskih glava

i Miloša palog kao da spava?

Sećaš li se slavnoga boja

i zastava naših u hiljadu boja?

Sećaš li se kako vijore

Pošto smo, nepravedno kako kaže Pravda izbacili Mariju Šerifović sa gej ikonostasa (celu noć smo gulili njenu sliku) ostalo je upražnjeno mesto između Seke Aleksić i Jelene Karleuše koje, kako pederska tradicija i kanoni Kvirije nalažu, mora biti popunjeno pre nego što se navrše 40 dana od izbacivanija.

Uz činodejstvovanje sveštenstva Kvirije i nesebičnu pomoć Ljiljane Smajlović objavili smo konkurs za popunjavanje upražnjenog mesta u Politici i ovog puta smo odlučili da na to mesto postavimo pravo muško.

Stiglo nam je preko tri hiljada kandidatura, ali smo najviše pažnje posvetili pismu naših queer vernika iz Kraljeva, koji smatraju da upražnjeno mesto treba da popuni jedino i samo Milanko Šarančić.

Foto: Mira Zdjelar

Pre petnaestak godina, jednog bečkog 24. decembra uveče, pitali smo se šta da radimo mi koji smo bez porodica, bez predbožićnih rituala, mi koji nemamo nameru ni sami da jedemo kod kuće, ni da idemo na ponoćnu misu. Bilo nas je troje; ja, jedan moj prijatelj koji je jednog leta osamdesetih došao na mesec dana iz grada Bowling Green u državi Ohio da predaje engleski u Salzburgu na mesec dana, i do dana današnjeg ostao da živi u Austriji, i jedna moja prijateljica rođena gde i ja, a koja sada živi u Americi, koja mi je tada bila u poseti. Otišli smo u kafanu u kojoj sam vrlo često obitavao za vreme svog života u Beču, Adlerhof, u 7. Bezirku (gradskoj opštini), u ulici Burggasse broj 51, čije se ime sa ulice ni ne vidi. Jedino što se vidi jeste fasadna lampa sa reklamom za malo poznato Schnaitl pivo.

Koji smo mi pagani. Kao sada će nešto biti mnogo drugačije :)

Anyway, moj prvi utisak jeste da smo mi, Novosađani, posle mnogo vremena konačno bili dobri pa nam je Coca Cola poslala čiku u crvenoj garderobi sa belim detaljima da nam donese sneg. Pravi sneg! Hvala Finskoj! Tako lepo sada i drugi mogu da se ugledaju na nas i da ne dozvole silama mraka da marširaju ulicama pa će njima možda Zeka doneti nešto lepo. Ne znam tačno kada stiže Zeka ali ga ovom prilikom molim da mi u maju odnese Maju i buldožere i da mi vrati biciklističke staze i ukradeni bajk. Za početak.

Bilo je to vreme oko nove godine. Neka suvomrazica. Bili smo mladi, golobradi klinci. Niko od nas nije vozio. Svuda smo išli pešice. Živeli smo u istom kraju, išli u iste škole, krali šljive iz istog dvorišta, zaljubljivali se u iste cure... Čak smo i rodjeni istog dana. Imali smo zajedničko i jos nešto veoma bitno. Obojica do ušiju bili zaljubljeni u košarku. Igrali smo na istoj poziciji u juniorskom timu KK "Student" i priželjkivali

Razmisljanje o starenju pocinje relativno rano - kad smo prvi put svesni smrti bliske osobe, zabrinuti pojavom prvih bora oko ociju, kada nismo u stanju da bez posledica probdijemo noc, kada nam telo ne oprasta sto ga ne hranimo, vezbamo i uspavljujemo koliko trazi…

Bioloski, covek je na vrhuncu u 25oj, sa malim individualnim i maksimalno 2godisnjim medjupolnim odstupanjem. Polse 25te, opada lucenje hormona rasta, smanjuje se reproduktivni potencijal, gustina kostiju, kolicina vode u tkivu, visina…  Reparacija na celijskom nivou nije vise tako efikasna. Postoje 2-3 tkiva

Pripreme nisu bile ništa posebno. Žena je kupila meso, tašta ga lepo ispekla. Pripremiše i pileću salatu sa susamom (mnogo lepu), pitu krimpirušu, paprike punjene orasima (za šuraka koji se pridržava posta), jaja u renu. Ssupa pod obavezno, za ujutro. Ja, za svaki slučaj, svratih popodne do mesare i uzeh još dva kila jagnjećine, da se nadje. Srećom. Bilo je desetak gostiju. Donesoše i oni ponešto: brat i snaja piće, kum Voja i Branka proju, Mira salatu od tunjevine (opet za šuraka), šurnjaja rolat od mesa. Pun astal - lepo za videti i kušati.

Na sajtu b92 pronasla sam tekst o porastu broja turista na Juznom polu. Necu ovde o turistima, samo malo o Juznom polu i, nadam se, nekoj mojoj buducoj poseti. Posto je to jedna od dve destinacije koju zelim da vidim pre nego sto umrem. Drugo je zemlja Inka. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Ideju da jednom posetim Juzni pol dobila sam davno. A onda je pre par godina dosao u Izrael jedan naucnik koji se bavi neutrino fizikom i pricao nam o svojoj poseti. I eksperimentu koji se gradi i obavlja tamo. Iako je predavanje

žele vam

Tanja, Saša, Tamara, Urša, Pero, Gaga, Dijana, Nune, Branko i Jelica !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

************************************************************************

novogodišnja

šetnja

parkom koji

noću 

sija  

poklon

Kada će? Ko bi to mogao znati. Možda kada se bude najmanje nadala. 

Do trenutka kada priča počinje pokušala

Samo da vam  kazem Homo Blogikusi- Blogerijanovici pre nego zbrishem.

Evo doshlo vreme da zbacimo koshuljicu, pa da vam pozelim sve najbolje i josh bolje od toga u Novoj shto vec viri ispod ove popucale.

Svakome ono shto mu najvishe treba!

Zdravlje, ljubav i sreca se podrazumevaju, pa iako je to vec oh-ho-ho, ipak i josh po neshto shto se jako zeli.

Ja neshto ne gotivim bash docheke i nemam neki specijalan odnos prema Novoj, uvek mi nekako preforsirano deshavanje i nabedjeno zabavljanje i raspolozenje. Josh od onih snimaka sa tv-a iz detinjstva iz hotela Metropola

Moj novogodišnji gost na blogu je profesor dr Ljubiša Rajić, šef Odseka za skandinavske studije Beogradskog univerziteta i član Norveške akademije nauka, čovek koga veoma poštujem zbog intelektualne i građanske hrabrosti, britkog uma i duhovitosti. Za unapredjenje nordijske kulture i uspostvaljenje veza sa Skandinavijom, profesor Rajić odlikovan je od Švedske ordenom Viteza kraljevskog reda polarne zvezde prvog reda, od Finske je dobio odlikovanje Vitez bele ruže, ima norvešku Medalju kralja Svetog Olafa, nagradu švedskog autorskog fonda, norvešku nagradu Akademika...

Srećnu

Kada počnete da prebirate po utiscima iz prethodne godine pomislite da ne postoji mogućnost da nabrojite stotinu. Međutim, kako se bližite zadatoj brojci oni se gomilaju i ima ih više nego što ste mislili. Na žalost ili na sreću...