Smrt je Lajku zatekla u kosmičkom brodu Vostok 2, šestog dana posle dramatičnog lansiranja sa kosmodroma Bajkonur. Bila je prvo živo biće lansirano u Zemljinu orbitu. Danas je 59 godina od njene žrtve za nauku. Pomogla je ljudima da prošire saznanja o Kosmosu. Sećamo je se i o njoj pevamo.

gost-autor: nowhereman 

„Zovem se Branislav Živković, a zovu me Bane... Bumbar. A to je zato što sam uvek bio tako, malo, bucmastog lica. Tako sam se rodio. Šta mogu.”

To su reči kojima nam se obratio glumac Branko Cvejić, te 1976. godine. 

Tako je počela čarolija, koja se zove Grlom u jagode.

Kakva serija! Topla, dirljiva, ispunjena humorom. Serija o jednoj mladosti. O odrastanju i prvim ljubavima. O Beogradu, ali i o jednoj bivšoj zemlji.

U scenama

Hummel pred ozbiljnim problemom!

Živeo sam u New Yorku 2008. godine

Septembarski crash berze  te godine je jedno od najčudnijih iskustava u mom životu.

Video sam mnoge pametne ljude, ozbiljne biznismene, koji su se ponašali iz straha potpuno iracionalno.

Njihova iracionalnost me na neki način podsećela na vreme Jezde i Dafine u Beogradu.

Samo nekako

Naime, jedan od osnovnih ciljeva uređenja društva u demokratsko društvo jeste jasna vidljivost postupaka i donošenja odluka ljudi koji predstavljaju građane u različitim institucijama. Do danas, naše društvo vidi samo onu "svetlu stranu Meseca" demokratije i to nije dovoljno. Svest o onoj "tamnoj strani", čije se prisustvo da osetiti, ali ne i videti, jeste ozbiljan problem za napredak društva u Srbiji. Na izborima učestvuju

30. oktobar

gost autor: drzurin otac

U velikoj kamenoj kući izgrađenoj još za vrijeme Mletaka a na periferiji Tivta, žive baba-Kristina, snaha joj Senka sa sinom jedincem Ivanom, te Senkina majka baba-File ...

Ivanov stric a baba-Kristinin sin doktor Đuro zvani „Bluz“, upravo se parkira ispred kuće i najprije se čuje kako vozi u rikverc i kako udara u betonski pitar za cvijeće, a zatim ponovo naprijed,

 gosti koautori: Stef i Horhe

Hippa to da hoppa and you just don't stoppa - Ol' Dirty Bastard

DJ: Kako ste otkrili crnca u sebi?

U moru knjiga pročitao sam okean gluposti zarad malo vode na dnu tog okeana. U čamcu na naduvavanje izlazio sam iz biblioteke držeći kao malo vode na dlanu jedinu knjigu koja nije pokisla. I gle nezgode, čamac nije puštao vazduh, ali je dakako puštao vodu, kao da pušta ploče. Na primer, onu Autoamerican, sa Debi koja gleda preko ograde na pločnike grada. Pločnici su bili popločani rekama vremena koje su nosile sećanja natrag u ništavilo odakle su i postala.

Rewind.

 Ukus proje otkrila sam kad sam već uveliko imala svoju ličnu kartu i država me smatrala odraslom. Slično je izgleda sa svima čiji su se roditelji sećali rata i poratnog vremena a kojima se ta ista proja toliko smučila da je bila doživotno proterana iz kućnog jelovnika.

Kolege su pokušale da rekonstruišu zašto baš proja. Te nema kvasca, te nema praška za pecivo, te se mešala sa strugotinom, al ja nešto držim da je osnovno što je čini projom