There are people who are born with an innate sense of orientation. These people always know which way is True North, how to get from here to there without circumnavigating the globe and discovering the West Indies, and do not refer to "right" as the "other left."

What is True North anyway? Is there a Fake North?

Pre nekih mesec i po dana bio sam na otvaranju samostalne izložbe jedne moje koleginice u Blok Gallery u Bloku 45, palo čestitanje, fotkanje, otvaranje... izađem ispred Galerije da zapalim, Vlada mi donese stolicu. Sedim, pušim, ispred mene Đole, Dorđe Arnaut, vajar,

 Sjećate li se filma “Over The Top“ iz 1987.  sa Staloneom u glavnoj ulozi? Ono, skroz šablonska holivudska priča, koja sem upoznavanja šire laičke javnosti sa svijetom profesionalnog obaranja ruku (armwrestlinga) nije imala ama baš nikakav opštedruštveni značaj.

Ustvari, pozadina te priče, odnosno  čovjek  koji je inspirisao scenariste za lik glavnog junaka  (Lincoln Hawk-a), daleko je zanimljiviji od Silvesterove uloge.  A taj, na prvi pogled sasvim običan čovjeka, fizički daleko manje atraktivan od mišićavog Rambeta, zove se  John Brzenk.

Za početak kratak komentar: Pozdravljam lustraciju ako je možemo tako nazvati, jer to Srpsku pravoslavnu crkvu čini odgovornijom. Šokantno je da je vl. Filaret bio pozvan na odgovornost isključivo zbog indicija za finansijske malverzacije a o njegovim decenijskim nacionalističkim istupima koji su kulminirali odlikovanjem osobe koja je sinonim za mržnju i netrpeljivost, nije bilo ni spomena. Dakle, Crkva nacional-šovinizam i dalje ne vidi kao problem i pojavu suštinski protivnu vrednostima jevanđelja. U susednoj RKC u Hrvatskoj, nacionalizam i ideološko-politički diskurs je postao

Piše: Rodoljub Šabić

Kažu da je "Stari savski most", poznat i kao "tramvajski", a u vreme kad je napravljen (1942) kao "Princ Eugen", nešto kasnije i "nemački", jedan od samo nekoliko mostova na velikim evropskim rekama koje nemačka vojska prilikom povlačenja u Drugom svetskom ratu nije uspela da sruši, iako je to pokušala.
Miladin Zarić - Mišo, beogradski učitelj je čovek koji je zaslužan za to.
Stanovao je u neposrednoj blizini, u Savamali, u Karađorđevoj ulici i tokom borbi za oslobođenje Beograda video je da su nemački vojnici minirali most i

Пуно је истраживања која нам показују да је образовање један од главних начина изласка из зачараног круга сиромаштва. Па како онда можемо да помогнемо да сва деца имају користи од доброг образовања? Има пуно одговора на то питање али један од веома битних је да деци треба обезбедити предшколско образовање.  

Зашто?

Kao što ste i pretpostavili, ovo je još jedan blog o rehabilitaciji. Šalim se, o Roland Garrosu koji od 11 časova počinje na mestu na kome se uvek do sada i održavao – u Parizu. Da ne biHsmo mnogo dužili pređimo odmah na žreb.

Teofil Pančić je u svom matičnom listu, pre neku nedelju, napisao nešto što mi je bilo indikativno za uvid u vibriranje građanske Srbije. Teofila pominjem jer je on jedan od retkih autora iz tog miljea s kojim se često slažem, a rado ga čitam i kad se ne slažem. Dakle, Pančić je rekao otprilike, nije mi tačan citat pri ruci, da je danas neprilično kritikovati Nikolića i da svako ko ima primedbi na vlast treba da ih adresira na Vučića. Ako to moja mašta nije nadogradila, ponudio je i obrazloženje u vidu tvrdnje da za kritikovanje Vučića treba stisnuti petlju, pa je takva kritika, u stvari, test, zaboravio sam čega tačno.

          Svako može da uradi sve. Nije bitno ko si, odakle si i kakve su tvoje fizičke sposobnosti. To je jedna od glavnih poruka u ovom, za mene čudesnom video spotu.

       Viktorija Modesta je nova pop zvezda. O njoj se već neko vreme piše i priča. Ona izaziva čuđenje, divljenje, strah, nelagodu.

Mislim da, bez imalo pardona, tzv. rijaliti „Parovi" treba da se zabrani, jer taj polusvet koji se tamo pući, krivi i prenemaže treba da se skloni iz medija i protera u mrak gde i pripada. Ako već ti džiberi i džiberke ne mogu da se sklone iz medija zbog tipično naših sentimentalnosti prema svakom obliku džiberluka, onda makar treba da se pomere u neki termin iza ponoći, što znači da bi opet bili u mraku. Samo neka ih sve skupa nosi đavo i neka se sklone iz prajm-tajma i sa svetla dana. Bio bi to suštinski reformski akt, važniji od, na primer, uvođenja eura u Srbiju ili od donošenja novog ustava o kome se, eto, ovih dana zdušno ćakula po čaršiji. Jer dok je tih „Parova", onako nakaradnih i nakrivo nasađenih, neće nam valjati ni jedna valuta i ni jedan ustav nam neće biti potaman. Mislite da preterujem?

Nakon decenije ličnog blagostanja i lepog života upadnem u strašnu finansijsku krizu. Čovek koji me je razmazio mi se ozbiljno razboli, ne može više da radi. Njegova ga država Danska zbrine kao najmilijeg, ali za mene ne pretiče. Rezonuje: imam si ja svoju državu, valjda, da o meni brine. 

Jurcam ko muva bez glave na relaciji Beograd-Kopenhagen, spavam po danskim bolnicama gde me sestre švercuju kad god ima prazan krevet i proučavam

(--) Prvo bih Vam se zahvalio na detaljno i iscrpnom izveštaju, vidi se da je u njega uložen veliki trud i znanje i moram reći da ja lično podržavam ovakva angažovanja, iako jeVas lično angažovao moj predhodnik. Kažem, ovom dokumentu koji ste nam danas prezentovali svaka pohvala osim jedne, sasvim male, zamerke koju Vam ipak moram uputiti. Naime, Vi ste, radeći ovaj izveštaj, zaboravili samo jednu malu sitnicu a to je da je službeno pismo u Srbiji ćirilica a ja ipak moram primetiti da ste Vi ovaj dokument predali na latinici. Znam da je to lako ispraviti i znam da će biti ispravljeno

Gost autor : Tijana Ajfon

Taman sam zaboravio na svoju fascinaciju outoputem sa šest traka u jednom smeru, svih šest napakovanih, gde skoro svi voze prebrzo, ne drže ni približno bezbedno odstojanje od kola ispred sebe, pa onda neki od vozača što telefoniraju dok voze, što jedu, vode ljubav, igraju kriket, vaterpolo i slično, i nije to fascinantno nego činjenica da nema saobraćajnih nesreća. Tačnije, ima ih jako malo s obzirom na sav taj haos u koji je ta ravan realnosti u tom trenutku uronjena.

I kako sam zaboravio na to naleteo sam na vest da su Google autonomna vozila, bez vozača i ne šinska vozila nego ulična i drumska, AI, imala više desetina udesa, recimo 50-60, u poslednjih nekoliko meseci.

Ono što je pozadinski šum ovog sad tranzicionog civilizacijskog doba u kom živimo je komentar autora vesti: „skoro ni u jednom slučaju nije vozilo bilo krivo".