Ljudska vrsta se vise puta, iznova, redovno, i uvek bez greske uzdigne na visinu zadatka da dokaze da je sposobnost da izneveri samu sebe jedina konzistentna konstanta kojom se brizljivo orijentise tokom svoje evolutivne plovidbe. Za to smo krivi koliko mi sami, toliko i objektivne okolnosti. U stvari, nasa nesposobnost da shvatimo da objektivne okolnosti ne postoje. Postoji samo subjektivna percepcija necega sto se kolokvijalno (i da bi se skratila prica) naziva stvarnost. Ali sta je stvarno stvarnost ne moze se odgovoriti

ПРИЛОГ ЗА ЕВРОПСКУ ИСТОРИЈУ

(Из дневника)

Бранислав Петровић

 

 

Орјентисали смо се према звездама

Водиле нас трубе и кључеви тамница

Ослушкивали савете оних испод земље

Нисмо се заустављали

 

Прво смо открили кожу једне жене

Фину неговану од младих змија изаткану

Затим смо

Već 15 godina država Srbija, tj. njeno pravosudje NEĆE da podigne

Vidim da već počinje šizenje, s obe strane. Kako onih koji odluci o suđenju jednom čoveku vide rehabilitaciju celog pokreta, tako i onih koji u toj istoj presudi vide pobedu onih drugih snaga, 70 godina posle. Naravno, najstrašnije se proseravaju i jedni i drugi.

 

Zato nije loše još jednom podsetiti – predmet ovog postupka je samo pitanje da li su Dragoljubu Mihajloviću u postupku koji je ishodovao donošenjem nekadašnje presude bila povređena ljudska prava ili nisu.

 

Piše: Rodoljub Šabić

Kako stvari stoje, u neko dogledno vreme mogli bismo dobiti Pravilnik o zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i tehničkim zahtevima za ispunjenje obaveze zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama
Već samo "ime" Pravilnika, a i odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama (ZEK) na osnovu kojih se donosi govore da se radi o "tehničkom " aktu čiji je zadatak da uredi samo tehničke uslove za ostvarivanje zakonskih odredbi kojima se, u skladu sa Ustavom, predviđa mogućnost odstupanja

U dogovoru sa Vladimirom Trkuljom iz Startita, prenosim najavu događaja koji je značajan za mlade preduzetnike i one koji se spremaju da to postanu. --- 

Događaj Start Srbija je deo akcije Znam da možemo za afirmaciju i podršku uspesima preduzimljivih mladih koji su pokazali da je u Srbiji moguće graditi svetsku karijeru i biznis.

Ovo je priča o onima koji ostaju u Srbiji ili se u nju vraćaju i postižu uspehe, o onima koji su pronašli put za sebe, o ekipi koja radi i ne žali se na teškoće.

Јапан напао Кореју, Кину, а затим и Америку из чистог мира, да прошири своју територију. Американци се опоравили од тог напада и затим окупирали Јапан бацајући притом две атомске бомбе да "уразуме" Јапанце који никако нису хтели да се предају. Након тога помогли Јапану да обнови земљу и постане либерална демократија и друга највећа економија света. Отада савезници.

То би отприлике било оно што се може "извући испред заграде" као неко опште знање Западњака (у најширем могућем смислу) о рату на Пацифику. Истина, понеки знају и више, али процес самоучења о Јапану и о Истоку уопште често води у други екстрем где се све јапанско уздиже, а Западно изврће руглу, што је опет ништа више него суштинско неразумевање ствари. Тако да за релативно мали број људи остаје оно чувено питање "(т)ко је поћео рат?" (и зашто).

Један јапански контраадмирал је, укопан дубоко у чувени камен звани Иво-ђима написао једно писмо, упућено ни мање ни више него тадашњем председнику Америке и понудио један сасвим другачији наратив, једно изузетно концизно виђење тадашњег света из угла једног разочараног Источњака. Писмо је превео један други јапанац рођен на Хавајима и оно је нађено у обе своје верзије кад су Американци коначно освојили камен, а завршило је у архиви Морнаричке академије САД у Анаполису. Касније је објављено и у књизи  Џона Толанда The Rising Sun: The Decline and Fall of the Japanese Empire, 1936-1945 (Modern Library War), а сад, како то већ бива - кружи интернетом.

U tom filmu
Klinac kaže ocu:
Sam si mi rekao -
Ne postoji razlog što je umrla.
Jednostavno,
došlo je njeno vreme.

Nije prošlo ni 24 sata od izbora novog generalnog direktora Javnog medijskog servisa Srbije 5. maja 2015, a po kuloarima RTS-a već se mogla čuti duhovita opaska: „D.B. na čelu RTS-a!"

Šalu na stranu, Dragan Bujošević je solidan novinar, sa respektibilnom radnom biografijom. Da li će biti dobar gen. direktor? Sudeći po rezultatima rukovodjenja

Ratne slike iz Kumanova podigle su temperaturu na društvenim mrežama, gde je reč Šiptar dosegla svoju punu afirmaciju iz  devedesetih. Ako je ovako na "lajni", lliberalnijem kutku Srbije, kako li je  tek ispod nekog duda, ,il ‘rasta,ispred prave pravcate kafane? Možda bi smo mi hteli iz  devedesetih, ali ,jok, neće one iz nas, ili bar iz  mnogih od nas.

Narodna vlast poznaje svoj narod, odnosno zna   šta mu putem medija srvira već decenijama, pa u skladu sa tim znanjem i poznavanjem prirode i društva salje žandarmeriju na granicu.

/Abre rešio bi to Vučić

Gradovi su odvajkada a posebno Beograd bili na meti ratnih pohoda i sledstveno tome i rušenja i devastiranja ne samo građevina već i svih vidova gradskog života. Menjao se lik grada ali i kulturni model.  Nekada su dolazili divlji ratnici slični Hunima i drugim plemenima koji su u mimihodu odnosili sve što je bilo za poneti i to je deo gradske istorije ili procesa koji postoje od kad je sveta i veka. Cilj koji su imali je bio da uzmu vredne stvari ali bez ideologije, uzeti i otići što pre bilo je pravilo, nisu prevaspitavali ili potčinjavali kao oni posle iz modernijeg doba koji su isto tako otimali ali su imali i ideju da tu i opstanu, prisvoje teritoriju i prištede sebi odnošenje otetog. Zato su, dok su bili prisutni upražnjavali prevaspitavanje zatečenih građana, praveći sebi podobne stanovnike ali su intervenisali i po urbanoj matrici, prilagođavali su je svojim potrebama i svom razumevanju grada i menjali zatečeno. Tako je bilo sa Turcima, Austrougarima ili ko je sve tu već prolazio i svako od njih je ostavio svoj pečat, obeležio je svoje prisustvo za sledeći vek. Posle dođu opet neki drugi i opet ispočetka.

Šta bi bilo, šta bi se desilo, da nisam otišao na taj rođendan?

Da li bih bio dobar pravnik, advokat, sudija... ?

Nije pravilo, usprkos izreci, da posle kiše ogreje sunce.

Zašto i kako su  posle preživljenog infarkta nestali neki moji strahovi, fobije?

Zašto sam osetio potrebu da budem sa svojom majkom dan pre njene smrti?

I dan danji razgovaram s ocem kad odem na groblje.

Kako to da sam jedan od retkih koji se raduje tuđim uspesima?

Zašto sam ostavio Slobodanku zbog Nataše?

Da li bih uzeo da ponovo čitam

Tito je bio mag upotrebe moći slike, Đinđić je uspostavio imidž nasmejanog srpskog političara, Putinov marketing zasnovan je na slici o superheroju, dok će Obama biti upamćen kao neko ko je izneverio stvorenu/kreiranu sliku o Čoveku nade, ocenjuje Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, govoreći o značaju vizuelnog marketinga

Vizuelni marketing državnika

Integralna verzija intervjua koji je za jučerašnji Kulturni dodatak Politike sa mnom vodila novinarka Gordana Popović

 Pogledajte fotografije mladog severnokorejskog vođe i samo na osnovu toga, bez ijedne druge informacije o njemu, lako ćete uočiti prirodu njegove vladavine, kaže Nebojša Milenković (1971), istoričar umetnosti i viši kustos u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, potkrepljujući ovim rečima svoju tezu da slika koju državnik o sebi šalje uvek ima dublja, suštinska značenja. Milenković se već dosta dugo, kroz svoju kustosku ali i nešto širu društveno aktivističku praksu (bloger i aktivista) bavi ideološkim modelima i vizuelnim prezentacijama državnika i političara, i tvrdi da predstave koje ovi šalju o sebi nikada nisu nevine. Reč je o prvorazrednom materijalu, kako za psihologe i psihoanalitičare, tako i za sve koji se bave vizuelnom pismenošću i studijama kulture. Te slike svedoče o političkoj i ličnoj kulturi ili pomanjkanju iste, tvrdi on, a takođe puno govore i o demokratskim potencijalima zemalja na čijem su čelu ti vladari, o tome kakve su one trenutno ili kakve bi u skorijoj budućnosti mogle da postanu.

 - Tito je odlično shvatio moć slike, pa je njegov kult, mnogo pre ideološkog ili političkog, ustanovljen kao vizuelni kult – kaže naš sagovornik.