Školski brod Galeb, nekada ponos naše mornarice i mesto istorijskih zbivanja, rđa u riječkom brodogradilištu "Viktor Lenac" čekajući neke bolje dane koji ko zna kada će doći.

Давно, пре него је постао председник, Николић је тренирао кошарку. Бар тако тврди. Искрено, можда је неку лопту и убацио у кош, али чини ми се да се тренирањем слабо бавио, јер кошарка је првенствено спорт и бар се у тим неким млађим категоријама којима се Николић као бавио (осим ако није играо негде професионално) још увек вуку трагови нечег што се зове спортски дух, а то се код николића не примећује ни у траговима. Очит пример је губитак председничких избора од Бориса Тадића док су Николић и Вучић још увек били радикали и формално, а не само суштински. Конкретније мислим на председничку инаугурацију, коју су радикали радикалски обележили циркуским понашањем у скупштини (сви су дошли обучени у беле мајице са ликом војводе ког ће ускоро издати). Да се Николиић икад бавио спортом знао би и како да изгуби и како да честита противнику, знао би у ком тренутку је такмичење готово и како се понаша док се стоји поред подијума где се победнику предаје маслимова гранчица. Велика је то ствар научити како изгубити, а кад научиш имаш право себе назвати спортистом, а не радикалом.

Posle masaže i ledene kupke, naspavaj se. A onda sutra, kad poraniš, dobro razmisli. Upitaj se šta ti je donela saradnja sa Borisom Bekerom.  Mi, tvoja verna publika, koja prati sve tvoje mečeve, od kada ti je Beker trener, ni jedan novi udarac nismo videli, ni bilo kakav napredak u tvojoj igri.  Ali, zato smo videli da već u drugom ili trećem setu "gubiš energiju", kako nam saopštava tvoj glavni trener, a prenose naši vrli reporteri. Ne dozvoli da te zamajavaju, energija u ljudskom telu, a ni u našoj vasioni, ne može da se izgubi, ukoliko postoji, ali može zaludno da se potroši. Hteo sam da kažem - zahvali se her Bekeru i vrati se proverenom saradniku, čoveku koji ti je pomogao, da svoj toliko redak i izuzetan talenat, iskažeš i potvrdiš na najbolji način:, dakle Marjanu Vajdi.

 Za svega oko pola sata počinje jedan epski sportski spektakl u najavi, duel između istinskog kralja šljake, osmostrukog šampiona Pariza Rafaela Nadala, i jedinog koji je na ovoj podlozi ikada bio u stanju da ga izazove (nekoliko puta i da pobedi) i kada je potpuno zdrav i spreman, našeg Novaka Đokovića.

 Nadal je osvajao ovaj turnir rekordnih 8 puta, osvojivši ga čak i na debiju kao 18-godišnjak, i ima nestvarno dobar 65-1 skor gde je taj jedini poraz doživeo jedine sezone kada

Protekle nedelje igrala se utakmica između vlasti i opozicije, ona tradicionalna koja se u demokratskim zemljama igra neprestano, i još se uvek prebrojavaju mnogobrojni pogoci u obe mreže. Zna se samo jedno - svaki od pogodaka bio je čist autogol.

Autogolovi DS-a bili su efektni. Stranački izbori kad im vreme nije. Demonstracija nedostatka empatije i solidarnosti. Stavljanje parcijalnog interesa iznad opšteg. Đilasov argument da, eto, i Skupština radi, bio je takođe autogol. Jer radi i Pošta, ali Pošta neće sutra ići na izbore. A ni Skupština kao

Aktuelna nevolja sa poplavama je u prvoj fazi prošla i sada je ostalo da se ljudi i država bave sa posledicama i priča o tome se razvija, kako dalje, odakle pare, traženje pomoći od koje kuda, pa dobrovoljci, vojska, Evropa, Rusi, pa sami ugroženi da rade a ne da samo kukaju i svi se trude da poprave šta se može, misli se naravno na posledice te „kataklizme bibliskih razmera". Onda, kad su vlasti udahnule vazduh, sledi tužna priča o tome da država, posebno ona što je nekoć smenjena, nije dovoljno ulagala u održavanje vodotokova i kanala i nasipi nisu popravljani, pa sadanja vlast nije mogla za tako kratko vreme od kad troši dužnosničke fotelje da uredi sve kako treba, da popravi tu aljkavost onih od pre, a taman je počela i tek sada će da na tome poradi.

Usput je nađen i dobar izgovor, nepogoda je bila takvih razmera da se tu ništa nije moglo. Stereotipan i izanđao izgovor ali izgleda efikasan i za pobožni narod prihvatljiv, posebno onaj (izgovor) gde se za sve što beše sa vodom koja je ničim izazvana nadošla svaljuje krivica na Boga mada se ne zna da li je to učinio namerno, da kazni ili u najmanju ruku da opomene ili mu se samo omaklo.

.

Prvi korak u totalitarizaciji jednog društva načinjen je onda kada ubijete   građanina.    Hana Arent

 

Društvo ne može napredovati ukoliko su njegove vrednosti u sukobu sa pretpostavkama njegovog razvoja.    Vesna Pešić

                               

Nijedna zastava što se vije, nijedna čaša što se pije naša nije.    Miloš Crnjanski

 

Sažetak:

Tužna je realnost da današnjom Vojvodinom danas suvereno vlada jedino strah, otuda se o ozbiljnim problemima ovde uopšte ne govori. Diskusije, kritičko promišljanje i pozitivno afirmisanje vojvođanskih specifičnosti i vrednosti istisnuti su iz javne i političke sfere

 

Postoji anegdota o tome kako je druga Nikitu Sergejeviča Hruščova na jednoj od prvih pres konferencija nakon Staljinove smrti, u času dok je govorio o razmerama Staljinovih zločina, jedan od prisutnih novinara prekinuo pitanjem:

─ A zašto ste o svemu tome ćutali dosad?

Vidno iznerviran pitanjem, Nikita Sergejevič je ustao, lupio pesnicom o sto, i dreknuo:

─ Ko je to pitao, hoću da ga vidim!?[1] 

Nakon ovako postavljenog pitanja u sali je zavladao apsolutni muk. Nikita Sergejević je ponovio pitanje, a onda, pošto odgovora i dalje nije bilo, sasvim smireno izjavio:

─ Eto. Zbog toga.

Sličan model ponašanjaprepoznaje se i po pitanju aktuelne pat pozicije na relaciji između republičke i pokrajinske administracije oko trenutnog mesta (statusa) vojvođanske autonomije. 

Šta je program iza ovoga? Ne znam , nadam se da će nam neki genije objasniti. Inače tumačenja dajemo sami . A onda će genije da nas ostavi bez objašnjenja a nekoga privede zbog širenja panike. Ako je verovati ombudsmanu nema širenja panike ako panike nema. A bojim se da sam prestao da se bojim. Tačnije nema straha, nema panike.

докторат небојше стефановића одбија да нестане. изгледа да не испуњава никакве академске услове осим да је довољно интересантан да се његовој одбрани посвети и члан милошевићевог правног тима. оно што је занимљиво да свакодневне промене информација демантују чак и премијера. покушао је премијер да утиша јавност (утишавање му је изгледа једина занимација последњих дана, могуће као последица неспособности да се бави нечим другим) па је рекао да је образложење највећа глупост коју је икад прочитао (тиме изгледа потврђује да све те силне књиге које је срс штанцовао нико није читао па ни они) али дошло је до промене тактике одбране са друге стране. сад се испоставља да "фејсбук верзија" доктората изгледа јесте... па рецимо фалична. јер постоји друга, са неких 40 страна фуснота и истраживања, регресионих анализа и свега оног што је верзији из библиотеке недостајало... тако ће на крају испасти да је и за ово крива библиотекарка, као што је за тестове била крива радница у штампарији када се систем тестирања основаца ове државе распао.

               Naravno da bi najradije pobegla od njih povlačeći se u najudaljeniji kutak sebe i praveći se da ne postoji barem do narednog praskozorja.
               No, budući da život najčešće ne dopušta tako ekstravagantne izlaze, naučila je da ih prebrodi sićušnim trikovima koje je godinama pohranjivala među listove starog školskog herbarijuma što je sve manje mirisao na trave, a sve više na napabirčena iskustva plaćena sopstvenim greškama.

Ko o čemu, kurva o skraćenju :)

 

Šta ću, danima sam već “opsjednut“ razmišljanjima o ... you know, pa osjećam potrebu da ista sa nekim podjelim. A blog mi se čini pravim mjestom za tu vrstu autoterapije.

Hi, i am docsumann, and i am dmted!

Hi, docs.

Autocenzura je izgleda jedan zaista veoma složen fenomen.

Evo sada recimo, vidimo da se, osim novinara, i neki naši ministri svesno autocenzurišu.

To kažem ovako blago, jer da sam oštriji rekao bih da se prave nevešti, ludi, zbunjeni ...

A znam da nisu, i pitam se šta im sve to treba u životu?

No, krenimo redom. 

 

 

autor: Rodoljub Šabić

            Poslednjih dana na adresu velikog broja građana stiglo je "pisamce", koje im je uputilo "EPS Snabdevanje" pod nazivom "Poziv kupcima električne energije za dostavu tačnog jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG)". Tim "pozivom" zatražilo je od njih dostavljanje određenih ličnih podataka - JMBG, ime jednog od roditelja/staratelja   i dr.

            Dosta građana, tim povodom ima različita pitanja, a u traganju za odgovorima obratilo se i meni. To me odmah podsetilo da smo se ovom temom bavili