Ili: šta je sve poplava izbacila?

Nit' pada sneg da pokrije breg, niti voda dolazi samo da napoji i opere. Pre samo mesec dana Srbija je dobila novu Vladu. Vladu iza koje stoji apsolutna većina izabranih predstavnika volje naroda Srbije. Vlada na čijem je čelu čovek izabran gotovo aklamacijom.

Obogotvoren od svojih I podržavan od većine ostalih kao da polako klizi ka provaliji mržnje svetine, koja po pravilu dolazi posle velikog obožavanja. I sve silnija što je obožavanje bilo veće.

Nije, zaista nije u pitanju upoređivanje ili nalaženje neke tajne veze ili obnova istorije kao majke učiteljice života a ponajmanje sve to ima veze sa sadanjim dužnosnicima na državnom ili lokalnom nivou, mada ni takvu mogućnost ne treba gurnuti pod tepih ako je neki od prevelike nadošle vode preostao. Ovde je reč o grafitima i samo njima. Dakle, grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju I vremenu jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: "Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, Bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.

- Себичан си.

Изречено олако, у љутњи, око нечег безазленог.

Prognoza je bila “kiša čitavog dana” i dok s kafom u ruci kroz prozor gledam vedro nebo, upućujem meteorolozima misli koje neću podeliti s vama. No, podelio sam ih s drugim ptičarima na FB, pa smo lupali glavu kuda sad bez prethodnog plana i ranog polaska i tako smo se nas četvoro našli preko, u ritu, na obodu ribnjaka Mika Alas u Krnjači.

Koliko ste puta culi, procitali, poverovali pa na kraju sami zakljucili da je nekad bilo bolje nego danas.

Ah, ta dobra stara vremena.  

Kad je smrtnost u saobracajnim nesrecama bila veca i uslovljena razvojem medicine. Kad je  nasilje u porodici bilo tabu tema pa ga shodno tome valjda nije ni bilo. Kad se pusilo  u domovima zdravlja,ali i skolskim ucionama.  Nije bilo otvorenih operacija na srcu,a kupali smo se jednom nedeljno, obicno nedeljom.    

Omiljene Crtace  ,  Strumfove smo cekali po sedam dana. Starijima  je Vecina informativnog programa  bila  servirana

Sredinom 2006. godine, nakon prodaje mobilnog operatera Mobi 63 i dve banke, Vlada Repubilike Srbije donela je odluku da napravi Nacionalni Investicioni Plan (NIP). Dobili smo Ministarstvo za NIP, a Vlada je prihvatila petogodišnji plan. Koliko sam uspeo da pronađem budžet za NIP u prve 2 godine bio je 1,7 milijardi evra (1,4 milijarde iz prihoda od privatizacije, a 300 miliona od kredita i donacija).

NIP je uključio 8 oblasti koje pokrivaju infrastrukturu, zdravstvo, sport, obrazovanje i kulturu, a planirano je da sredstva budu raspoređena po svim regionima.

Ovo je pravi

autor: Rodoljub Šabić
Juče i danas ne mali broj ljudi me kontaktirao, što direktno, što na Twitter-u, i pitao za moj lični stav o slobodi izražavanja i slobodi medija. Povod su bili, s jedne strane vesti o privođenju, čak i zadržavanju nekih građana zbog "sumnje da su počinili krivično delo izazivanja panike i nereda iz čl. 343 KZ Srbije", s druge fenomen nestajanja određenih tekstova sa nekih portala ili "padanja" celih portala iz neobjašnjivih razloga.
Još juče smo bili u prilici da pročitamo nekoliko zanimljivihi postova na temu slobode izražavanja i slobode

koji je počeo danas i traje do 8. juna. A vi?

Kao odličan primer Gradacije, moj profesor srpskohrvatskog jezika, daleke 1963 godine XX veka, ponudio nam je Dučićeve stihove:

Ja bih plak'o,

Ja bih večno plak'o

I nikad se utešio ne bih.

Gradacija koju ja skovah, eto je u naslovu, drugačije je provenijencije! U sred smo NJE! Živimo je! Bez i malo nade da će se išta na bolje promeniti za naših života! Na gore, toga smo svakodnevno svedoci!

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na scenu i u naše živote, stupa NEDOBA! Svojstveno svojoj suštini,

"U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja - vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana" i portal „Teleprompter",

ok, naravno da potpisujem ali da ne bi baš sve bilo baš potpuno isto, pa time i postalo neprimetno, proširujem ponudu: