Драге колеге,

иако нека музика потпада под термин класична музика и даље може бити неподобна за пуштање током дана жалости. Потпуно је увредљиво да се током дана жалости пушта нпр. "Пролеће" из Вивалдијевих Годишњих доба у коме је све 'срећа срећа радост', шљашти дур и весеље... или увертира за Вагнерове "Валкире" која носи победнички тријумф у себи, а у време када је реалност потпуно контра... или Мала ноћна музика Моцарта која је музика за журке.

Да бих био од помоћи, ево листе музике која може да да наговештај каква је музика прикладна, а која, дубоко верујем, може и емотивно да помогне унесрећенима. Листу ћу допуњавати како се сетим чега  и како будем имао времена. Верујем да ће се и други блогери сетити много прикладне музике. 

ili: Solidarnost ne može da bude izgovor pozivu na zločin!!!

 

Društvene mreže (Facebook i Twitter) poslednjih dana pokazale su se kao sjajno mesto za (samo)organizaciju mnogih divnih ljudi koji su delima pokazali da u ovoj zemlji, srećom, još uvek nisu nestale kategorije kao što su: humanost, solidarnost, empatičnost, požrtvovanost, nesebičnost, etc... Međutim, kako vreme odmiče, one, nažalost, pokazuju i svoje tamno naličje. Naime, nema dana da se na nekoj od društvenih mreža ne pojavi poneki ekspert koji iz pouzdanih i proverenih izvora TAČNO ZNA da detektuje krivca za svu onu nesreću i patnju koja je proteklog vikenda snašla građane Obrenovca, i ostalih poplavljenih gradova. Fotografije ovih ljudi kruže internetom, zatim ih preštampavaju ovdašnji toaletoidi, uz prateće tekstove koji nisu ništa drugo do klasični pozivi na linč!!!

Na meti se najpre našla Biljana Srbljanović zbog jedne nepotrebne ali u suštini svakako bezazlene šale, onda onaj Miroslav Čučković, predsednik SO Obrenovca, zatim gradonačelnik Šapca Miloš Milošević, pa Siniša Mali, gradonačelnik Beograda – zatim brojni špekulanti optuženi za to da su nesreću naroda pokušali da iskoriste za lično bogaćenje, odnosno trgovinske špekulacije, ili pak ljudi ispod čijih fotografija stoje kvalifikacije tipa: oni su krali po poplavljenim kućama... Pri tom, naravno, nemam nameru bilo koga da aboliram od odgovornosti. Naprotiv! Ipak, ovde je reč o ljudskosti - tačnije pomanjkanju iste. Poneti atmosferom probuđene solidarnosti – ljudi se naprosto utrkuju u tome ko će žešće i beskompromisnije da ih zapljune – sa sve pratećim predlozima o prekim sudovima, prinudnom radu, otkidanju živog mesa, kamenovanjima... i tsl. Ovome, nažalost, ne odolevaju ni mnoge javne ličnosti koje ovakve vesti nekritički prenose (šeruju) umesto da, što bi valjda trebalo biti logično, apeluju na smirivanje strasti, racionalnost, zakonitost i razum.

U sred ovog haosa, nekako prija da se pročita lepa vest.

Pogotovo kad je iz sporta i kad je to sport o kome se, inače, kod nas malo zna - Američki fudbal.

Ovaj sjajan tekst iz Blica skoro me je rasplakao, pa rekoh, ajde da ga malo promovišem - momci su to zaslužili:

http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Americki-fudbal/252899/Tihi-heroji-Spasavali-tudje-zivote-pa-krisom-odigrali-svoj-mec-zivota 

Znate sta su Tanatalove muke. Znate. Tantal izmedju  ostalog  stoji u bistroj vodi ali kad pozeli da je pije ona se povlaci. Palancani su na Tantalovim mukama, samo stoje u prljavoj vodi. Elem, jednom davno sam vam pricala o mom rodnom gradu. Sada izgleda ovako:

 

 

Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, pozvao je Obrenovčane da ne napuštaju svoje domove, u trenutku kada je nabujala reka već probila nasip i hitala da potopi hiljade kuća.

U maniru nedavnih cenzura, ova tragična instrukcija gradonačelnika Malog naknadno je uklonjena sa sajta Grada Beograda. Međutim, i pored pokušaja zataškivanja, njegov apel je ostao dostupan u keš memoriji pretraživača, kao i drugde na internetu. 

 

Screenshot: Uklonjena vest sa sajta Grada Beograda

Građane beogradske opštine Obrenovac je stravičan talas poplave zatekao upravo tamo gde im je gradonačelnik rekao da ostanu -- u njihovim domovima. Za sada je pronađeno 13 tela ljudi čiji su životi izgubljeni u vodenoj stihiji, a sluti se se da je broj žrtava znatno veći. Preko dve hiljade ljudi još uvek čeka evakuaciju. 

Međutim, mediji nisu preneli da su građani veče pred instrukciju gradonačelnika Malog, pokušali da alarmiraju institucije i sugrađane da je reka probila nasip. Ali, sirene za uzbunu su se oglasile tek kada je sve bilo prekasno...

 ZORAN ILIĆ

May 19, 2014 at 6:44am

Šta možete osetiti?

 

# Prepoznajte da ste preživeli potresno iskustvo i dopustite sebi da možete iskusiti neke reakcije. Ne ljutite se na sebe zbog uznemirenosti koju osećate

# Vaša reakcija je normalna u nenormalnoj situaciji kroz koju prolazite. Vi se borite i možete da to prevladate

 

Možete osetiti:

Ø Strah
Ø Tuga
Ø Krivica
Ø Ljutnja i bes
Ø Noćne more i učestala razmišljanja

Potop je kao kazna božja pratio ljude od sumerskih vremena, Ep o Gilgamešu, preko indijske Mahabharate, hebrejskog predanja o Nojevoj barci do grčkog mita o Deukalionu.

Na ovim prostorima, uostalom i po celom svetu, oduvek je bilo potopa, poplava i povodanja, lokalnih a i onih drugih, sveobuhvatnih. Već je citiran veličanstveni Ivo Andrić, čiji je Povodanj remek delo, izdvojen ili u sastavu celine!

Često ili bolje, ne retko, mi pada na pamet: Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja

Uz svest da rizikujem širenje pogrešnih informacija, pa molbu da sve čitamo uz zdravu dozu sumnje, prenosim text, link, podlogu za diskusiju sa društvenih mreža.

 "Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.

Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.

Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?