Nedugo nakon expozea u kome  se zalozio za ekonomske, drustvene, kulturne te promene  u nacinu razmisljanja, premijer Vucic se obratio  mintingasima koji su autobusima dovezeni   pred skupstinu iz pretezno najsiromasnijih delova Srbije.

Ili su ti clanovi SNS-a usprkos siromastvu iz svog ddzepa  platili puttni trosak da vide voljenog lidera, ili ce  izlet platiti poreski obveznici.

Koji god scenario da je u pitanju, ocigledno je da se radi o politickoj sizofreniji   na cijoj jednoj strani stoje reci i namere,a sa druge, sasvim suprotna praksa.

Traže se polu-dobrovoljci!

Sećam se kako mi je 1987. kada sam došao da radim u UK brzo privuklo pažnju prisustvo lanaca kooperativnih banaka i samoposluga. U svom neznanju i amaterizmu meni je reč „kooperativa" išla uz mešavinu „socijalistički" obojenog sentimentalnog koje se vrtelo oko priča mojih roditelja koji su radili u zadrugama kada su posle Drugog Svetskog Rata kolonizovani u Prigrevicu i kobajagi podozrivog koje se vrtelo oko toga da je „pravi" način „ono" što radi zapad, a ne scoijalistočke kooperative.

Who needs friends?

Here I am eating breakfast. Here's me downtown. Here I am with my cat. Here's my cat (and me). Here I am at my best friend's wedding. Here I am getting tested for STDs. Here I am at a funeral. Here is me.

Me. Me. Me.

U trenucima osećaja besa, nemoći ili očaja, često sebe hvatam u potrazi za odgovorima na pitanje šta bih uradio "da sam ja neko i nešto u ovoj i ovakvoj Srbiji?".

Prvo bih kao priroritete Srbije proglasio 3 komparativne prednosti ove zemlje: hrana, energija i znanje. Igrao bih na te tri karte u međunarodnoj partiji ekonomskog i svakog drugog pokera.
Najpre bih stimulisao na raznovrsne načine odlazak nezaposlenog gradskog stanovništva na napuštena seoska imanja. Organizovao bih za njih stručnu pomoć u podizanju novih zasada voća, počev od jabuka i krušaka do trešanja

Дан после два дебакла наше кошарке. Екипе Звезде и Партизана поражене су од загребачких клубова у два дана. И не само то, видели смо сусрете две потпуно припремљене екипе, и две групе изгубљених људи. Где је екипа Партизана мало мање изгубљена.

На обе утакмице дешавале су се невероватне ствари. Испадање лопте из руку, шут 2 од

Poznati zapadni publicista i kolumnista Nil Klark objavio je ovo svoje razmišljanje o duplim standardima američke Vlade:

„Potpuno sam zbunjen. Pre nekoliko nedelja nama na Zapadu su govorili - kada su neki ljudi zauzeli vladine zgrade u Ukrajini - da je to dobro. Ti ljudi, govorili su nam naši politički prvaci i komentatori vodećih medija, „bore se za demokratiju". Vlada SAD upozorila je ukrajinske vlasti da ne koriste silu protiv tih „demokratskih demonstranata" - čak i ako su, kao što smo videli, neki od njih neonacisti, koji na policiju bacaju „Molotvljeve koktele"

Glavni i u stvari jedini stvarni problem budućeg ministra privrede je budući premijer. Aleksandar Vučić. Svi ostali problemi su savladivi. Oni su naravno teški, traže veliki rad, znanje, odličan tim, vreme. Ali savladivi. Glavni problem nije. Jer on traži drugog premijera.

Iako smo mi ovde, na osnovu relevantnih prognoza relevantnih prognozera sva suštinska i personalna rešenja odavno znali - eto došao je dan i čas da i Glavni odbor SNS  a i profani građani Srbije saznaju sa kim ćemo u Promene. 

[Буди против, само буди човек]

На 11. Европском фудбалском првенству те године, четвртфинална утакмица са Холандијом је почела изненађујуће добро. Организација игре и отпор који су наши пружали, и поред психолошке предности противника, били су чврсти. Чак, запањујуће добро, штавише саврешно, организовани. Чекало се да се види да ли ће наш тим успети да оствари неку шансу и дочекало се. Тај први, савршени период игре је крунисан врло добром акцијом у 15. минуту, када је Милошевић наместио зицер, а Мијатовић промашио. Од тог момента се игра Југославије распала, Холанђани су после само девет минута стигли до првог гола и до краја утакмице дали још пет. Сећам се коментаторових речи да је сав узрок пада игре у том једном промашају. А мени је та утакцима деловала као да је тим одлучио да ће игра или бити савршена или никаква, па је, на прву акцију која је срушила савршенство, одустао. Иако неизнађујућ, пораз је, својом драстичношћу, био срамотан.

Autor: Rodoljub Šabić
Juče sam, bar 15-tak minuta razgovarao sa novinarem jednog našeg dnevnog lista koji me pozvao jer je „u MUP-u čuo da je Šabić zabranio presretače". U pokušaju da mu objasnim da se radi o nečem sasvim drugom, dao sam mu i link na post u kome sam o tome pre par meseci pisao, a moji saradnici su mu dostavili i kopiju rešenja kojom sam MUP-u zabranio obradu podataka o ličnosti.
Ipak jutros je u tim novinama izašao tekst pod nazivom „Šabić zabranio presretače". Doduše, sudeći po inicijalima, rekao bih da ga nije potpisao novinar s kojim sam razgovarao.

Dobio sam poziv od zamenika javnog tužioca g. Ratka Markovića da dođem u Više javno tužilaštvo u Beogradu, u svojstvu svedoka, a u slučaju Spiska „Naših“, tačnije, u postupku koji se vodi protiv osumnjičenog tog i tog, tu i tu, tad i tad, zbog krivičnog dela Rasna i druga diskriminacija iz člana 387 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.

Gospodin zamenik tužioca u pismu me ljubazno obaveštava da ukoliko se ne odazovem, mogu biti prinudno doveden ili kažnjen novčano sa 100.000 dinara. S tim u vezi javilo mi se, pretpostavljam opravdano, pitanje: šta ću ja Višem javnom tužilaštvu? Šta se od mene očekuje?

edit

Autor: Rodoljub Šabić
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je međunarodna pravosudna institucija čija se nadležnost prostire na čak 47 država, potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Ta se nadležnost dakle potencijalno odnosi na preko 800 miliona ljudi.

Prošlu 2013. godinu Evropski sud za ljudska prava je završio sa približno 100.000 predstavki (tužbi) o kojima nije odlučeno, koje su u radu. Više od polovine tih tužbi odnosi se na samo četiri države.
Ono što je za nas iz Srbije „zanimljivo" je činjenica da se i naša zemlja „uspela" svrstati u to „visoko" društvo, među te četiri države, i to sa „zavidnim" nivoom participacije od oko 12.500 pritužbi.

Prošle godine dogodio se pokušaj nadziđivanja i dogradnje Doma štampe na Trgu Republike u centru Beograda koji je projektovao Arhitekta Ratomir Bogojević čime bi se ozbiljno ugrozilo zdanje koje ima veoma značajnu ulogu u istoriji beogradske i srpske arhitekture. Naime, vlasnik prostora na poslednjem etažu je poželeo da proširi svoju imovinu ali i da nadzida još jedan nivo, predusretljivi arhitekti, postoji indicija da je angažovan i jedan ademik, uradili su projekat, jedan streotipan stakleni kubus koji su postavili na sasvim završenu i autentičnu zgradu kao neprirodan i neprimeren dodatak, zanemarujući principe struke i profesije, nazvali sve to „rekompozicijom fasade“ i započeli proceduru pokušaja pribavljanja uslova i dozvola.

Društvo arhitekata Beograda je dalo pozitivno mišljenje na predloženi projekat ne poštujući zakon jer u zakonu piše da Društvo arhitekata može to učiniti samo ako ne postoji osoba koja zastupa autorska prava.

Kada i na koji način će biti dekriminalizovana a zatim legalizovana marihuana u Srbiji?
Incijative postoje, ali nadležni kao da nemaju sluha za tako važno pitanje. Rick Simpson je početkom milenijuma došao do neverovatnih rezultata koji se odnose na istraživanja delotvorne primene ulja kanabisa u terapiji malignih obolenja. Konoplja (Canabis) je sastavni deo kulture mnogih naroda u Aziji i Evropi, ali je ona u savremenom društvu još uvek neshvaćena i zakonom kažnjiva. Protiv njene prohibicije u Kanadi su 2005. održane velike demonstracije, a Svetski marš konoplje (Global Marijuana March) se održava svake prve subote u maju mesecu širom planete. U razvijenim državama kao što su USA, Portugal i Urugvaj, ili nama bliže Holandija, Češka i Hrvatska, ova biljka je zvanično skinuta sa liste štetnih i kažnjivih supstanci, tj. izbačena je iz krivičnog zakona i prebačena na prekršajni nivo, te je tako dekriminalizovana.

Ako Srbija stremi ka Evropi, mogla bi da usvoji svetske zakonske regulative i standarde, ali ne zato što je "žaba videla kako se konj potkiva" več zato što nam logička sposobnost omogućava da prepoznamo dobrobit i razlikujemo je od štete. Ako je punoletnim licima dozvoljeno da neograničeno rabe štetne materije (nikotin, alkohol i sedative), zašto onda osnovno ljudsko pravo na izbor ne uključuje i kanabis kao lek? Umesto toga, konzumenti kanabisa se pod stegama društvenih predrasuda i brutalnog zakona, osećaju kao kriminalci i otpadnici u društvu.