Sama suština nepravde je selektivno primenjivanje prava i pravila. Ljudi pravdu doživljavaju relativno: ako važi za sve, onda je u redu da važi i za mene. Čak i za loša pravila.

U srpsko-turski rat umešale su se sve tadašnje velesile: Rusija, Austrija, Turska, Francuska, Velika Britanija, ali su se vesti o zverstvima koje je turska vojska činila nad Srbima dugo zataškavale.

Do Francuske su preko dopisnika i diplomatskih depeša počeli da stižu najcrnji glasovi o najezdi Turaka na srpsko tle. Jedan strašan izveštaj iz Aleksinca pukovnika K. S. Protića vojnom ministru Tihomiru Nikoliću od 11. avgusta prenet je i u evropsku štampu. Vapaj srpskog ministra nije ostao bez odjeka.

gotovina i markač nisu ništa uradili... stotine ljudi je samo umrlo, stotine hiljada njih je samo otišlo da ispuni hrvatski tisućletnji san o etničkoj čistoti...

 

 

Ma koliko se političari trudili da dokažu da se njihove međusobne igre tiču svih ljudi, one ne čine ništa osim zabave. Koja je sve manje zabavna. Većina igara odigrava se u uskom krugu i sve je više onih koji ne samo da ne žele da učestvuju, već ne žele ni da posmatraju taj igrokaz. Reče onaj Kinez da je svejedno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Ako se 'vladajuća klasa' međusobno obračunava u 'igrama moći' (ko je koga stigao u kukuruzu) to jednostavno 'ne lovi miševe' i ne donosi boljitak. Predstava, koja je sve dosadnija.

Arhitekta tegli na leđima svoju arhitekturu i zajedno sa njom odvajkada prolazi, stisnut, nekad lakše a pokatkad uz ogromne napore  i neke gubitke, između ona dva grebena na moru gde obitavaju dva opaka bića o čijem postojanju se saznalo po uvidu u grčku mitologiju. Metafora o neminovnosti izbiranja jednog od ponuđenih zala, sa levog ili desnog grebena, otisnula se širom planete, postala globalna poruka i bez obzira gde se arhitektura stvarala arhitekta se upinjao da prođe ka pučini i tamo iznese svoju viziju što manje okrnjenu i zaplovi ka nekom boljem svetu, naivno verujući da takav svet postoji. Ipak da nije bilo te nade ni ovo što je do sadanjih dana od arhitekture stvoreno ne bi se dogodilo. Arhitekta, kad mu je posle cenjkanja i ispunjenja zadatih uslova bilo dozvoljeno da promine grebene, svojim pregnućem je bogatio kulturni model i doprinosio liku i formi okvira, da se ne kaže scenografiji  u kojoj se istorija događala. 

... na bosiljak mirišu im grudi, oči im plave... španske, a tek kosa...!?!

VLADA REPUBLIKE SRBIJE (RADNA GRUPA ZA ŽELEZARU SMEDEREVO) NEZAINTERESOVANA DA PRODUŽI STARI KOLEKTIVNI UGOVOR DO DOLASKA NOVOG STRATEŠKOG PARTNERA ILI OTPOČNE PREGOVORE ZA NOVI KOLEKTIVNI UGOVOR. NA OVAJ NAČIN OTVORENO POKAZALA NEBRIGU ZA REŠENJE STATUSA OKO 5.200 ZAPOSLENIH SMEDEREVSKIH METALURGA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA

Zvezdaš sam i nije da ne navijam da se stanje u klubu popravi. Daleko od toga. Ipak, ova slika je, hm, ne baš samo fudbalska.

 

Već smo na Pančevačkom mostu, a još ne znamo gde ćemo. U Banat svakako.  Kako moram da se vratim do podneva, raspoloživo vreme sužava izbor: Baranda.

Ružičasti nesit na ribnjaku u Barandi, 2007, foto Pat Bartley

 

скраћена верзија: у звезду се вратио роби, већи од видића на куб, па га је шљам отерао. толико о сновима... живите их клинци док можете, зајебите повратке... нема натраг

--------------------------------

Ima tako dana, ustanu na levu nogu i sve ćopajući ripaju po slučajno izabranom ljudskom objektu, sve dok ne svane noć njihovog sledbenika ili se prosto umore i dozlogrde sami sebi. Tih i takvih dana na njihovu danju svetlost isplivava moje sukobljavanje sa takozvanim jednostavnim stvarima. Da se razumemo, jednostavne stvari zapravo ni ne postoje, to je prosto pokušaj prevare u cilju zatiranja samopouzdanja kod ljudskih jedinki. Mada može i grupno da radi. Baš tada se pokaže kako teorije zavera uopšte nisu teorije i da je sve to tako stvarno da stvarnije ne može biti, jedino što je maskirano u takvu tupavost da se onda ona nakalemi žrtvi, a zaverenik samo ručice trlja.

Ono što sam najviše mrzeo kod prethodne vlade je da je u duhu Orvela jedno govorila, a drugo radila. I da je pod plaštom dobrih stvari, najviše EU intergracija, podvaljivala tako loše zakone, sa toliko rupa i nedorečenosti, i uvek u nečijem privatnom interesu, nikada za društveno dobro, da je gotovo potpuno urušila gotovo sve institucije sistema. Ta praksa se očigledno nastavlja, najviše kroz ekonomske zakone. Predložene izmene Zakona o deviznom poslovanju su duboko štetne za naše društvo. One širom otvaraju vrata za nastavak pljačke društva.

Titula odbranjena, i zna se ko je No. 1 u svetskom tenisu.

Lejdis end džentlmen, njegovo ime nije Plačko.

Njegovo ime je...

Nooooouuuuuvvaaaaaaaaak 

ĐOKOVIĆ!

 

Nije da nije bilo uzbuđenja. Ali način na koji je uzeo onu gejm i set loptu i onda završio meč - svedoče o nadmoći. 

Šta reći sem  - bravo Nole,  još Rolan Garos!