Mađioničar ŠARLO u lakoj predvečernjoj konverzaciji je objasnio da zečevi, miševi i ostali kadrovi koji su do sada bili nezaobilazni posle tolike podrške publike nisu više neophodni i potrebni ... 

... trik za narod u areni može da se izvede i na sasvim novi način, inovativan, umesto svih njih može sam sa sobom, naravno bez plišanog šešira i dalje neće ići pa je tu neophodan kompromis !

Džoni Fejvorit je jeo kafetine. A Pelin … on ih je voleo. Voleo je kad ima para za njih i voleo je razloge zbog kojih ih koristi. Počevši od zlatnog pakovanja do efikasnosti. Jedino što nisam želeo je da ovako počnem o njemu.

Ovde već možete videti kraj priče o Pelinu.

Sa druge strane, ako samo malo bolje razmislim, mislim ću staviti reč početak iako za tako nešto ne osećam pravu potrebu. Ako poželim da kažem bilo šta o tom čoveku uradiću to pred sam kraj teksta. Ovoga puta pred pravi kraj.

Blogeri sa bloga B92 su pokrenuli mnoge inicijative, koje su dale rezultate.

Svaki film počiva na nekoj ideji, nekoj originalnoj priči ili više puta ispričanoj ili... Da ne dužim. Ovaj blog je o tome na koji način se ovde, u Srbiji, realizuje scenario koji ste napisali ili ćete ga tek napisati. Hajde, podrazumevaćemo da imate već fino ispoliran scenario, da su prepravke tog scenarija moguće jedino iz nekih produkcionih razloga, zbog visine budžeta ili kreativnog postupka režisera budućeg filma.

I tako prođođe ti izbori sa rezultatima koji su bolji no što je Srbija mogla i da se nada. Nema više smokve, ni smokvinih listova. Car više nije prvi Podcar nego je Onaj koji jeste. Da li je go ili obučen zavisi od ugla posmatranja i konkretnih interesa posmatrača. Ali još malo pa više iluzija biti neće. Ni ko je s kim, ni šta su čije namere.

A šta radi Car? Car piše Program.  Eh, da...Kaži mi sa kime piše da ti kažem šta piše. Ono što je sigurno jeste da piše Reforme u tom Programu.  A kao što znamo - najbolje su one reforme koje nikoga ne bole a uhu gode. Samo, jedan je problem: takve mogu da se prave (a pravimo ih, brat bratu, od šezdesetih neprekidno) dok ima ko da ih - takve -  plaća. 

The hipster has become ubiquitous. They sport my old clothes. They wear my old glasses. They listen to music which either predates me or hasn't yet been invented. In fact, every time that I sorted through my old things and gave them away, I was helping to forge the Hipster.

Са мамурлуком у систему, све што сам успео да је питам било је: „Шта оно би синоћ?" Требало је да пристојно наздравимо за њен нови, тешко стечени посао. А онда ми је саопштила да је Ј. само рекао да су ме пукле емоције. Је л' она то хоће да каже да сам ја плакао пред њеним вереником? Како се бре тога не сећам? Па допешачио сам до куће. И то од пелинковца? Добро, од једне флаше. Ово ми је први пут. На тренутак сам се безразложно забринуо над губитком памћења. Нисам се испалио. Помињао сам „плавушу" и то је то. Ваљда сам и причао мало. 

И ко је уопште пустио Масима. То је последње чега се сећам. А како ми каже, онда су кренули и Џибони и Нина. Народњаци су закон. Хеботе, прошло је бре девет месеци. Који ми је...? То се питао и Ј. кад је видео њу да се сморила због мене. Због бола који ја носим. Па није се ваљда толико видело. Да, јесте. И Ј. би се сморио, него је он остао трезан поред нас двоје, па га држало у винкли. Лепо сам му нудио да му купим две дволитре. 

Srbija se ponovo, ne svojom greškom našla u dilemi, ako bezrezervno podrži EU ljutiće se Rusija, ako ne ljutiće se EU. Upravo zato ne treba žuriti sa decidnim izjašnjavanjem, srediće oni svoje odnose i bez nas.

Umesto da i EU i Rusija očekuju da Srbija postupi po njihovoj volji, bilo bi korektnije da i jedna i druga pokažu mnogo više razumevanja za poziciju Srbije. Ovo tim pre što ni jedena ni druga nisu baš čiste savesti kada je u pitanju kosovska prošlost Srbije, a ni sada oko Krima

Svakako da bi bio dobar argumenat da Srbija kaže kako je osetila sankcije na svojoj koži i da je zbog toga principijelno protiv sankcija i neće ih nikome uvoditi  te  da EU to treba da uvaži jer ionako sankcije koje bi Srbija uvela neće imati nikakav uticaj na Rusiju.EU od toga neće imati nikakve koristi a Srbija može imati štetu.

Serendipity, lepu reč u engleskom jeziku, najlakše je objasniti kao onaj momenat radosti koji nastaje usled traženja jedne stvari, a pronalaženja neke sasvim druge. U nekim magazinima  to se može desiti dok ih listate, ili,  u knjižari kad slučajno naiđete na interesantnu knjigu na nekoj zabačenoj polici, kad već odustanete od traženja one prve, zbog koje ste došli. Mnogi  misle i kažu da na internetu nema ovakvih srećnih otkrića. Tvrdim da je ovo netačno, zbog puno sopstvenih lepih i pozitivnih iskustava po socijalnim mrežama. Serendipity momenti jednostavno (blažena bila ona opcija share) napajaju i osnažuju sve socijalne mreže. A youtube je jedan od odličnih primera. Tražeći  soundtrack iz filma koji sam nedavno gledala, a da bih došla do imena  izvođača jedne pesme iz njega pošto mi se memorija zablokirala, bila sam uhvaćena u čudesan splet i niz video klipova i linkova, od ovog, do onog, pa trećeg, četvrtog,  petog, i, gle čuda.... stigla sam do intervjua sa Suzanne Verdal, datog za BBC Radio u junu 1998.g.

Tu ustvari počinje moja današnja priča.

Šetnja za mrtve i razapinjanje živih

Pravda za Rastislava, Nemanju  i Marka!

Uvredljivi komentari sa zatvorenog dela internet foruma čine osnovu prvostepene presude višeg suda u Beogradu kojom su Rastislav Dinić, Nemanja Poleksić i Marko Nikolić prošle sedmice osuđeni na godinu dana zatvora, uslovno na tri godine. Žrtve uvreda su Boris Malagurski i Ivana Rajović, autori dokumentarnog filma „Pretpostavka pravde“, koji su krajem septembra 2012. godine podneli krivičnu prijavu protiv 12 članova foruma Parapsihopatologija zbog navodno organizovanih pretnji po život i ličnu i profesionalnu bezbednost, iznetih posle premijere filma.

Reč je o filmu koji se „na drugačiji način“ bavi pogibijom Brisa Tatona.

Parodija pravde

Koliko košta ,,sloboda govora” i moć reči?

Pismo koje je Svetolik M. Dragačevac, sreski načelnik iz Paraćina u penziji, poslao Adolfu Hitleru (25.03.1941.).

Naš današnji gost-bloger je Jovan Vujošević, generalni sekretar Ragbi 13 federacije Srbije i bivši reprezentativac Srbije u ragbiju.

Već duže vreme zajedno sa prijateljima iz Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji i kolegama iz Paraolimpijskog komiteta Srbije planiramo projekat "One Mile of Touch Rugby".  U četvrtak 20. marta 2014. godine je konačno došao momenat za realizaciju ovog projekta.

Kažu da je sport, najbolji produkt Republike Srbije.  I zaista on to

 pisali smo ranije u nekoliko navrata
o retkoj vrsti epilepsije csws   

 problemi sa kojima se suočavaju deca sa ovom teškom bolešću
 i njihove porodice su brojni, ali jedan od najtežih je bio
taj što nije bilo moguće organizovati noćno snimanje eeg -а.

a bolest se može pratiti jedino u snu, jer ta deca u budnom stanju
imaju normalan eeg.

inicijativa blogera b92 je uspela da izbori malu pobedu.

tim povodom je naš kolega aleksandar

Poštovane kolege i koleginice iz nevladine organizacije SNP Naši,

Ovu poruku vam pišem jer sam bio iznenađen i uvređen što se nisam našao na listi 30 izdajnika i srbomrzaca, što samo dokazuje vašu homofobiju.

Zbog toga zahtevam da ako budete proširivali spisak obavezno ubacite i moje ime, jer će mi biti čast da se nađem na spisku sa Mirjanom Karanović, Jelenom Karleušom, Petrom Lukovićem, Teofilom Pančićem... pa čak i Biljanom Srbljanović.

Prenosim ovaj tekst sa sajta organizacije "Naši", bez dozvole autora.