Odoh ja na koncert, a vi uživajte u mojoj omiljenoj pesmi

 Milan Nikolić

Da se ne lažemo, sve su nade potrošene, pa je i doživljaj predizborne kampanje u skladu s tim. Ili te je sramota od toga šta šetači po štalama, železarama i rudnicima govore pa panično pritiskaš mute na daljinskom ili, ako si baš dobro raspoložen, smišljaš fore na osnovu toga što si video i kačiš ih na twitter. O svemu tome sam već pisao. Bilo kakav drugi, ozbiljniji, pristup bio bi čista ludost, nepatvorena glupost ili nedostatak iskustva. Gay ili straight sa tim nema nikakve veze.

Danas je na Kolarcu održan komemorativni skup "Verica Barać - Oda jednom životu" u organizaciji Saveta za borbu protiv korupcije. 

Ovaj put jedan zabavan tekst - u stvari više je u pitanju igra. Razgovarajmo na temu društvenih mreža. Zašto ih voleti, a zašto ne? Šta je to dobro što su društvene mreže donele u Vaš život i živote Vama dragih i bliskih ljudi, a šta i nije baš tako dobro?

Započeo sam nizove, a Vi ih slobodno nastavite i proširite. Iznesite svoje mišljenje, ispričajte zanimljive anegdote i događaje.

ZA - voleti ih zato što:

Autor: Rodoljub Šabić

Vlada Republike Srbije, na sednici od 16. marta 2012. godine, usvojila je zaključak kojim je utvrdila pismo o nameri pristupanja Partnerstvu za otvorenu upravu, ovlastila za potpisivanje ovog pisma državnu sekretarku u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, te zadužila ovo ministarstvo da sprovede javne konsultacije o nacionalnom akcionom planu za otvorenu upravu i dostavi ga vladi na usvajanje.

Pismo o namerama je upućeno i tako je Republika Srbija od 29. marta 2012. postala novi član Partnerstva za otvorenu upravu.

 srcu Anadolije

Dom(aćini) u Kajseriju

 1-3. april

Istuširala sam se, spremila klopu i udobno se zavalila u fotelju ispred prozora četvoro-sobnog stana u centru Kajserija, s kojeg se pruža panoramski pogled na ceo grad i u pozadini planinu Ercijan koja se visoko izdiže iza poslednjih krovova. Na stočiću ispred mene pun tanjir makarona, do njega Efes od pola litre, a kroz sobu se lomi glas Ele Ficdžerald sa ce-de plejera.

Ovakve budalaštine odavno nisam čuo. To je takva uvreda za inteligenciju glasača da je zaista teško shvatljivo ko je u DS-u smislio da ovako treba. I da je predsednik svega u Srbiji prihvatio da ovo izgovori.

Mozaik u Sevilji                                       Arhimed zamisljen

Legenda kaže da je Arhimed iz Sirakuze (287-212. p.n.e.), ulazeći u kadu da se kupa, i posmatrajući kako se nivo vode u kadi prilikom njegovog

Ovu sam utakmicu gledao nekoliko puta. Poslednji napad nekoliko desetina puta. Ali čitavu priču, ovako ispričanu, zbog spleta raznih okolnosti nisam znao. Priču o Partizanu iz Fuenlabrade.

 

 

 

I da ne bih,  kad već pravim blog umesto kolega iz sportske redakcije bloga, pisao o stvarima koje nedovoljno poznajem - reći ću samo da se svaki, ali SVAKI put naježim, grlo mi se osuši a oči zasuze kad ovo vidim.

 "Fakultete treba deliti na upotrebljive i neupotrebljive (dobre i loše) a ne na privatne i državne."

 

Obično se veruje da su državni fakulteti riznice znanja, sa najboljim profesorskima, najsavremenijim programima, udžbenicima i učilima, ... Naravno, kriterijum ocenjivanja je najbollji na državnim fakultetima i sa njih izlazi najbolji "kadar" sa diplomama koje se u svetu plaćaju "suvim zlatom".

S druge strane, veruje se da privatni univerziteti štancuju diplome koje se nigde ne priznaju, ispiti se polažu sa prolaznošću preko 100%, nastavni kadar je inferioran u odnosu na državne a studenti koji završe bilo koji od privatnih univerziteta znaju manje nego kad su završili srednju školu. Eventualno se kaže da imaju solidne programe ali niko ne uči po njima.

Dakle državni fakulteti su mnogo bolji od privatnih i ti iz dva razloga: zato što su državni sami po sebi mnogo dobri a privatni mnogo loši.

Da li je to baš tako?

stvarno mi nije jasno zasto iko vise ima ikakvih dilema za kog glasati?

Sinoć gledam, a odjutros čitam kako rodbina i prijatelji preminule trudnice protestvuju ispred jagodinske bolnice.

Gledam, čitam, tresem se od plača i razmišljam: Bože, bože, koliko mora da je velika muka tih ljudi, koliko veliko mora da je njihovo nepoverenje u naš zdravstveni "sistem", koliko loše mora da je njihovo mišljenje o našim lekarima, kad su u svoj svojoj boli i gubitku osetili potrebu da protestvuju?

Eto, dokle smo došli.

A zašto i kako smo dotle došli?

Nasim ljubiteljima tenisa Hjuston je mozda interesantan jer je tu Slobodan Zivojinovic osvojio svoju jedinu titulu. Americki ljubitelji medjutim na ovaj Teksaski grad I na '2012 Mens Clay Championship' turnir koji se ovde u Hjustonu juce zavrsio mozda gledaju malo drugacije jer se ovde istorijski pojavljuju svi najjaci americki teniseri, u pripremi za deo sezone koji se igra na sljaci.

Jedna od malih tradicija na ovom turniru je da pobednik -- a ponekad i ceo njegov tim -- skace u bazen posle pobede. Posto se turnir odigrava u privatnom klubu koji veliki deo poseda drzi zatvorenim za javnost cak i u toku ove teniserske nedelje, probijanje kapije i odlazak na bazen daje dodatno nesvakidasnje uzbudjenje.

 

Škola mi je od prvog dana bila prijatna institucija. Dobro, ne možda baš od prvog, trebalo mi je malo vremena da shvatim o čemu se tu tačno radi, šta se očekuje od mene i kakva su pravila ponašanja, ali kad sam pohvatao konce postala je relativno prijatna.