Gost autor: JARIL

„Понос"

Тема поноса обично врло брзо открије да та једна реч има различита значења и да би  сви много више разумели када би се пораздвајале речи: понос, гордост, самољубље и љубав према себи. Такво расипање значења отежава откривање несвесних покретача на став према Паради. Наравно, у дебатама

         Stao sam ispred njihovih grobova i pokušao da zamislim tu fatalnu noć 22. juna 1963.godine. Ništa. Pokušao sam ponovo. Opet ništa. Moja imaginacija nije bila dovoljna. Ili sam ja loš pisac ili je ta misterija tolika da je neophodno imati maštu onog nenadmašnog, a ludog Edgara Alana Poa.

Pekara, danas oko 11:00

S vrata vidim da su na polici ostala još samo dva ražena i jedan mešani. Od moje ljubljene Rustike ni traga ni glasa. Ispred mene pop i jedna mlađa komšinica. Nesrećna radnica, koja me je zapamtila po konstantnim kritikama (Što pekara radnim danima radi samo do 15:00 h, kad je lokalna pijaca otvorena do 20:00? Što nikad nema dovoljno 'leba?), čim me ugledala, počela da sleže ramenima, uzdiše i sakriva se iza polica. Ne sačekam da dođem na red, već krenem da penim prekoreda.

ovako izgleda

Sinoćnji blickrig pripadnika LGBT organizacija iznenadio je državu, huligane i čitavu javnost - umesto današnjeg zabranjenog Prajda, održan je jedan ponoćni, ad hoc, u inat svim protivljenjima i bezbednosnim rizicima. Na taj način, slažu se mnogi zagovornici slobodnog održavanja gej parade, Beograd je pokazao dušu i svoje nemirenje sa nepravdom, nasiljem i nasilnicima.

«Zbog te šetnje, Srbija noćas nije poražena od ljudi sa štanglama – poražena je samo vlast.»

«Važno je što su ovi ljudi sinoć ipak prošetali i što nisu dozvolili da ih uplašena država i siledžije oteraju u rupu.»

«Mislim da nam se veceras desio OTPOR... proud!»

U ovom tonalitetu, na društvenim mrežama proslavljen je noćni događaj.

Moja malenkost se slaže da je Beograd, odnosno nekolicina Beograđana, pokazala svoj slobodarski duh i hrabrost.

Jedna me stvar samo brine. Da li je ovim gestom obesmišljena ideja Prajda?

Autor izložbe: Predrag Azdejković

Kurator: Bogomir Doringer

Fotografija: Emilija Novaković

Inspiracija: Boban Stojanović i Belgrade Pride

" Don't seekhappines !  Happines is like orgazam.If you think about it too much it goes away" 

 Na molbu koleginice iqiqiq, koja nema autorsku opciju a trebalo bi, objavljujem ovaj apel!

 Младеновић Немања је рођен 29.7.1998.године у Београду. До јуна месеца ове године био је ђак ОШ "Ђорђе Крстић" а сада је ученик Прве београдске гимназије. У школу није кренуо.

Немања се већ две године лечи на педијатријској клиници Института за мајку и дете, на одељењу хематоонкологије ради спровођења терапије. Лечи се под дијагнозом MORBUS HODKIN IV CS (C 81.o).

Pred zakonom i ljubavlju bi morali svi da budemo jednaki. Kao što bi zakon morao da bude jednak za sve ljubavi. Ako nečega čovek ne bi smeo da se stidi, niti da zbog toga trpi, to je zbog njegove ljubavi. Ljubavi koja ne ugrožava tuđe slobode. Ljubavi koja je onoliko drugačija koliko je svako od nas sasvim posebna i od svih drugih različita jedinka. Sve dok nas zakon po ljubavi bude razdvajao, ja ću podržavati Parade Ponosa. Podržavaću pravo drugačijih da ne budu isti, pravo na njihovu slobodu reči, pravo na – ljubav.

 Gost autor: JARIL

"Ovo nije poraz pred huliganima" - kaže predsednik Vlade Srbije.

Jok. Samo 3:0, par forfe.

      За мојом мајком, за мојим оцем, за мојим братом и осталима који су ми били драги а умрли су, остали су различити папири, исечци из новина, фотографије, писма, лекарски рецепти, дијагнозе, албуми, војни картони, књижице, чланске карте, плакете, па чак и споменари...

 birdwatching

Autor: Rodoljub Šabić

Uvek kad pomislim da me više nikakav „biser" u vezi sa slobodnim pristupom informacijama ne može iznenaditi, nađe se neko da me razuveri. To je slučaj i sa nedavno primljenim, baš „zanimljivim" pismom direktora jedne beogradske kulturne ustanove, jednog pozorišta. Piše mi čovek da mi relevantna "pravna procedura nije poznata i da u dužem vremenskom periodu vršim konstantan pritisak na upravu kako bi udovoljila svakom zahtevu bilo kog od članova sindikata."

„Jasno" i „glasno"! Gdin direktor jedino ima dilemu u vezi sa „objašnjenjem" mog nedoličnog ponašanja, pa se u pismu i pita - „neznanje ili određen uticaj koji pojedini članovi sindikata, koristeći možda privatne linije imaju na Poverenika?"