Kako "Kurir" javlja, a b92 prenosi, izgleda da je SBPOK kontaktirao Twitter da se "lažni profili ministara Vlade Srbije uklone sa ove mreže, a podaci sa njih zamrznu". Izgleda da niko SBPOK nije obavestio da su svi Twitter nalozi lažni, te da prilikom registracije nije potrebno ostaviti JMBG, br. l.k., krvnu grupu i partijsku pripadnost.

Sve je počelo 2004. godine. Tada su u Exit timu shvatili da je kamp sastavni deo modernog festivala, te da moraju nešto više da učine od jednostavnog odredjivanja ledine na kojoj se mogu postaviti šatori. Zvali su nas da, kao iskusni izviđači, organizatori kampova, preuzmemo ovaj posao. Te godine smo imali previše aktivnosti, bila je i plovidba niz Tisu, celo leto baš prepuno pa smo morali da otkažemo. No, već za sledeću godinu smo se na vreme

Gost autor: Uros zvani Nomad-bike

Nekoliko čitalaca predložilo je da napišem nešto o izboru odgovarajućeg bicikla i njegovom održavanju, ali kako sam ja usred priprema za početak putovanja a i nisam baš najkompetetnija za sve tehničke i ostale detalje, zamolila sam mog druga Uroša, kod koga i servisiram moju makinu, da o tome prozbori par reči (i odgovori na pitanja ako ih bude).

Tip bicikla
Pre nego što se upustite u kupovinu novog bicikla po sistemu: joj kaki je lep, moram ga posedovati

FRANCUSKA I SRBI U SFR JUGOSLAVIJI (1945-1991)

Mnogi istoričari smatraju da je pobeda na kraju Drugog svetskog rata poklonjena Francuskoj na osnovu njene prošlosti kao velike sile.1 Na kraju rata, u izmenjenim međunarodnim okolnostima, Francuska više nije predstavljala veliku silu u smislu u kome se na nju gledalo do 1940. godine. Anglo-američke armije su oslobodile Francusku i na čelu sa generalom Patonom2 razmišljale da idu na Moskvu. Sovjetska armija je držala Berlin i Istočnu Evropu. Srbija se, uz pomoć Sovjeta, oslobodila nacizma i postala jedna od federalnih jedinica

~ Hajde da pričamo o slobodi.
- Zar opet?

Stgli rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori. Za analizu rano, a ima ko će to bolje od mene da uradi, pa ne guram prste gde im nije mesto. Pažnju mi privukla vest da se na teritoriji CG nalazi 5000 stanovnika više nego na prethodnom popisu, a i da je uspeo zanimljiv pokret  protesta protiv histerične politizacije popisa, naime grupa građana  je pozvala  sve kojima ova politizacija smeta da se izjasne kao Džedaji, i takvih divnih ljudi je u CG manje od 100. Inače ova vrsta protesta se zapatila isključivo u zapadnim društvima, a bazira se na izvrgavanju ruglu nacionalnom prebrojavanju

There was a time, though, when the White City on the Danube woke up at midnight. It was perfectly normal for people to make arrangements to meet at and around midnight when the movable feast of clubbing and cafes and bars and even restaurants would bestir itself, singing and playing into the wee small hours of the morning.

  Taman sam završila izveštaj.  Samo da ga pošaljem. Dok otvaram prozor za pisanje nove priče. Al' samo da pre toga odgovorim na par mejlova. I protrčim kroz blog i fejsbuk. Usput da pogledam i mejlove u susednom internet sandučetu. A, i da štuknem kroz podnevne vesti...Kad ono mrak. Mrk. Mraknuo ekran. Samo pocrneo. Pored njega je uvela i stona lampa. U trenutku. Nestao i tektonski poremećaj iz susedne sobe koji, upravo raspušteni Mali Sin, bez blama naziva muzikom. Zagrcnula se i ućutala i mašina za veš.Struja? Nema struje?!

ČURUG - Osetljiv na tuđu nesreću.
- U grudima moje mame uskoro će kucati novo, zdravo srce. Zahvaljujući jednom veoma visokom čiki, koji dobro igra košarku, dobili smo puno para - pohvalila nam se juče četvorogodišnja Nevena kad smo telefonom pozvali njenu majku Slađanu Benke (26) iz Čuruga, koja ima retko oboljenje srca - dilatativnu kardiomiopatiju.

                                                                     ili

                                         UZALUDNO I BESKORISNO PAMETOVANJE

               Da se odmah razumemo. Ne volim motivacione skupove, ježim se na , ,popravi se sam'' priručnike, kosa mi se diže na glavi od Dragih Saveta, odavno sam digla ruke od svakodnevnog čitanja horoskopa, ne pamtim kada sam poslednji put prevrnula šoljicu sa socom od kafe e da bi mi neko osmotrio sudbinu, nerviraju me kvaziiscelitelji duša koji znaju laka rešenja za teške probleme, iritiraju me muzike za relaksaciju sa dozivanjem kitova, muka mi je od nasmejanih prodavaca svih nadripsiholoških magli i izmaglica, ne padam na jeftinu propagandu majstora za redekoraciju tuđih života...

               Ali, prosto nisam mogla da odolim...

 Povremeno se u novinama, blogovima i drugim medijima mogu naći komentari koji sadrže izraze kao “srpski gen“, ili  “proradio mi gen za inat “, ili, opštije “to nam je u genima“. Da stvar bude još gora, ima onih koji misle da bi eliminacijom ljudi koji poseduju neku nepoželjnu osobinu (‘’takvi su mu geni’’) ovaj svet bio zauvek

Tadić i Đoković

Kabinet predsednika Republike obratio se javnosti saopštenjem u kojem najoštrije osuđuje ponašanje Novaka Đokovića minulih dana, i sraman pokušaj manipulacija kojima je mladi teniser želeo da prikupi političke i ATP poene na račun navodne prisnosti sa gospodinom Tadićem

Prema navodima iz pomenutog dokumenta, Đoković je tendenciozno i sračunato došao do finala Vimbldona, znajući da će završnom meču prisustvovati predsednik Republike i drugi reket Srbije - Vuk Agasi Jeremić, ne bi li ispalo da su aplauzi upućeni njemu, a ne njima, što nikako ne odgovara istini, s obzirom na činjenicu da su gospoda Tadić i Jeremić u Engleskoj obožavani kao „Bitlsi", odnosno, u Srbiji kao Troteri potpomognuti Mirkom Ekrem Jevrić Cvetkovićem.

- Na sreću, svima je bilo jasno da povicima „Ovaj poen je za tebe, Boki", Đoković pokušava da izmanipuliše situaciju i prigrabi za sebe deo predsednikove popularnosti, što je kulminiralo po završetku meča, kada je sav znojav i zadihan prvo potrčao ka loži u kojoj se nalazio gospodin Tadić i skinuo u bratel majicu, odbivši da primi pehar ukoliko to ne učine zajedno - naglašava se u saopštenju, uz napomenu da to nije bio kraj besramne hajke na svetački lik i delo dobrog pastira iz Krunske.

ili

Kako sam ubio Petra Pana 

Mali uvod:
ovaj tekst nastao je pre nekih mesec-dva i nikada nije baš potpuno dovršen. Nekako je uvek nešto falilo i žuljalo, i uvek je trebalo još nešto reći, ali paziti da to nešto ne odvede na stranputicu.
No, onda se pojavio blog "Kriza o'srednjih godina", maestralni rad koleginice Razmišljam, a na sličnu temu.
Pa sam ja ovaj svoj uradak, a kao komentar, postavio kod nje.

I onda odlučio, da ga, ipak, postavim i kao svoj zaseban blog. I to prevenstveno iz dva razloga: to jeste nekakvo bitna faza u mom životu, a za pretpostaviti je da nisam baš izuzetak, koja pretpostavka, opet, vodi i do drugog razloga za objavljivanje: hoće li se još kogod prepoznati u mom ogledalu?

Dakle - Namćor u ogledalu.

Kako čovek postane sve što je kod svog oca mrzeo. 

Jeste, moj qurac! Šta mi napriča?! Izmislili vlastodršci. To mu dođe kao: Nemoj bre da sereš. Ili: Pokrij se ušima ćuti i trpi. Vekovima su vlastodršci stanovitim grupama ili pojedinim svojim slugama, odsecali jezike a sve zarad zlatnog ćutanja. Da ne bih bio konsekventan do dupeta, da ne kažem, do srži, ‘ajd' da vidimo šta su o ćutanju govorili neki od naših viđenijih prethodnika:

Poslednje reči Hamletove su bile: Ostalo