Gost autor: Rejlem

Došao je i skoro prošao još jedan mart, konačno je i sinulo sunce napolju. Ne znam kako vama, ali meni u proseku zima ne prija. Vezan sam vikendom pretežno za ovaj prokleti grad. Zabavimo se ponekad klizanjem i kuglanjem sa klincima, za neki izlazak u pozorište opet teško nalazimo vremena, o redovnom obilasku bioskopa i da ne pričam – šta kog vraga i da obilazim, 2 šoping mola sa multipleksima...I da je sve drugo bilo u ovoj zemlji fenomenalno u poslednjih 10 godina, ubistvo bioskopa u Beogradu nikad ne bih mogao da svarim i oprostim. A kad na to dodamo sve drugo iz vlastodržačkog repertoara, pa još zimu koja nikako da se završi, pa rad za platu koja debelo kasni i pitanje je kada i da li će doći, umlaćenost svake večeri po povratku sa posla, i tako svaki prokleti radni dan, sve isto, nepromenjeno, perspektive nigde...

Čini mi se da je zbog toga FEST u poslednjih par godina počeo više da mi znači. Kao neko prisećanje da u mraku bioskopske sale može da se pogleda i nešto smisleno, a ne samo holivudsko djubre, ali i kao najava kraja te yebene zime. Na nekoliko večeri svake godine nam se pruža prilika da budemo negde drugde, i da se setimo nekih drugačijih vremena, kada je sve oko nas imalo mnogo više smisla.

Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, kada nismo mnogo šarali sa izborom filmova koje ćemo pogledati, već smo se opredelili za proverene autore i stvari koje su nam se učinile zanimljivim, i za FEST 2011 smo izabrali pretežno mejnstrim, ziherašku varijantu. Nije bilo toliko uspešno kao prošle godine, ali je surova stvarnost koju smo videli u subotu, 5. marta popodne na platnu velike sale SC potrla sve eventualne manjkavosti prethodna tri filma. Hajmo redom.

Gost koga (više) ne treba posebno predstavljati, Stjepan Mimica.

oni su pravi pride and joy

vidite

Pokusavam da ne pisem blogove o dnevno-politickim stvarima, ali ovoga puta cu morati da prekrsim "pravilo". Takodje, vec je svako ko je imao sta da kaze o tome ponesto i rekao, pa ima smisla postaviti pitanje zasto ovo pisem. Ali svejedno...

Naime, podigla se kao sto znamo ovih dana, kuka, motika, i peticija da odbrani naseg vrlog Voju K. od celjusti strane inkvizicije u domacoj odori, da nikako, ni slucajno da ne ide da svedoci, niti da kaze bilo sta o tamo nekoj politickoj pozadini jedne pobune, i mozda jednog atentata. Sta ima tu da se dira covek koji danas jedini (kod nas je uvek

Decacki san se konacno ostvario - prolece je, a ja zaista ne zivim u Beogradu. Samo sto tada nisam razmisljao o svim stvarima koje to zivljenje van Srbije nosi sa sobom. Dok ide "Lonely Day" od System of a Down pokusavam da vidim razlike u mom zivotu u odnosu na prethodna proleca...

Budim se u 7h ujutro, i uz vezbe proveravam mail - isto kao i u Srbiji. Tusiram se u kadi i silazim sa drugog sprata gde me ispred ulaza ceka skuter - isto. Od stana do posla petnaestak minuta motorom - isto. Na poslu isti dosadni klijenti sa uvek istim dosadnim zahtevima koji unistavaju i najsitniju

Najbolji način da se preživi kafanska tuča, ako niste uključeni u inicijativni odbor iste, je da se dohvati stolica i probije put ka vratima. Ne deluje kao neki posebno demokratski i građanski postupak ali, radi.

Javnost se talasa ovih dana nad Nekim Bilbordom nekog, prica se, Univerziteta kao da se u najmanju ruku po tim bilbordima savetima ocitovao sam Gospod Bog Savaot , a ne dubiozni, te nazalost vrlo izvesni Univerzitet, u svom svom dubioznom imenu i vrlo Zbog Da Jedes Dubioznog nastavnog kadra i jos dubioznijeg, da ne kazem kriminalnog pocasnog doktorskog kora (vidi slucaj libijskog satrapa M. el Gadafija). 

Docepo se mali Bata ocevoga sata (Bilborda), pa mala po bilbordu sta hoce. Bilbord toka svesti. Big deal!

Za to vreme, a za razliku od (kazu) Univerziteta, jedna je moja komsinica,

Milan Nikolić

Pitanje "Šta ćeš ovde?", do juče ispisano na bilbordima na kojima se reklamira Megatrend Univerzitet, nije nimalo besmisleno. Kako izgledaju oni koji se to ne pitaju? Da li ih ima i izvan Parlamenta?  Ko su ti, retki srećnici, koji o napuštanju Srbije razmišljaju samo kada biraju destinaciju za godišnji odmor?

Recimo, to bi mogli biti predavači na Megatrendu. I asistenti pride. Plus zaštitno lice. Utisak je da

Kontakt sa ambasadom Japana je dao rezultate, dogovoreno je da se predaja napravljenih i nanizanih ždralova obavi sutra, u utorak, 29.III u vreme koje mi dogovorimo ovde. Ideja je da smislimo sat, i javimo to Anđelki makar 2 sata ranije, kako bi mogli da organizuju stvar.

 Dakle, najranije u 11 sati (pretpostavka, javimo im u 9:00 za 11) ili neki kasniji termin.

Da budemo efikasni, dakle tražimo termin, predloge u komentare.

... a sada jedna savim privatna vest. Postao sam po treći put otac. Mama je dobro, Vasilije ocenjen devetkom.

Srećan sam neizmerno

Naslov "Novi Sad iz ženskog ugla" u rubrici "putovanja" internet stranice B92, otkriva rad Gordane Stojaković i drugih sa Ženskih studija iz Novog Sada kojim se posetiocima i turistima koji Novi Sad obilaze, pružaju informacije o znamenitim Novosađankama tokom prošla dva veka bez kojih istorija Novog Sada ne bi bila ovakva kakva je. Skupljena građa o njima je omogućila i meni da im posvetim jedan svoj post. (Novosađanke)
A ko su - znamenite Beograđanke?
Ili - ko su bile znamenite žene mnogih drugih gradova i mesta u Srbiji?
Ima li negde i neko dovoljno građe, dovoljno volje i želje da se uz "Žensku mapu Novog Sada" nađu i "ženske mape" Beograda i drugih?

Moj post je pokušaj da na jednom mestu skupim bar nešto od podataka koji bi omogućili stvaranje takvih "ženskih mapa" ili bar pobudili radoznalost za život i rad, za biografije i stvaralaštvo bar nekih žena koje su u Beogradu živele tokom protekla dva veka.
Prva i nezaobilazna i jedna od onih o čijem životu se može naći dovoljno podataka je Ksenija Atanasijević, prva žena koja je doktorirala na univerzitetu u Beogradu, a kojoj se danas čak ni grob ne zna. Nema ga.

Zahvaljujem se ministru zdravlja na izvinjenju koje je uputio žrtvama lekarskih grešaka. Hvala na pristojnosti.

Још чекам на решење за откуп атељеа који је истовремено и једини стамбени простор у којем живим са породицом 35 година као закупац. Једно решење сам добио пре две године, тачније 04. 03. 2009 године одлуком судије В.И. Четвртог општинског суда у Београду.