Kad se Mirko Kovač obrati ovdašnjoj javnosti ja načuljim uši. Ovaj stožernik morala i intelektualnog prepoštenja u Ninu (br. 3125) odgovarajući na pitanje zašto je po odlasku u Hrvatsku srpski jezik zamenio hrvatskim, kaže:

"Kada jedan čovjek isključuje sebe iz neke zajednice, bilo da nekamo odlazi ili bira ono što se naziva «unutrašnji egzil», onda je i jezik bitna stavka te osobne drame. Onaj srpski jezik negdje od druge polovine osamdesetih godina, više nije bio moj jezik. Jezik rata, mržnje, uvreda, huškanja na druge, izazivao je otpor u meni. Ja više

Teniski savez Srbije pridružio se drugim sportskim klubovima i savezima koji su izdali svoju publiku zarad sitno-šićardžijskih interesa. Do karata nisu mogli doći "obični" navijači jer ih je većina bila raspodeljena po zanimljivim ključevima. 

Sjećam se k'o da je juće bilo, kad mi je jednom pril'kom rahmetli babo Atif rek'o: Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku, hja!

Babo Atif, iskustveno mudar, anticipirao je ono u čemu danas svi mi živimo!

Igranje za raju, u politici znano kao populizam kojeg se sve ovdašnje stranke odriču a koriste ga u većoj meri nego bilo koja domaćica sredstvo za pranje

Pisala sam sredinom novembra Ministarstvu prosvete, sa zahtevom da mi dostave:

"1) Informaciju o tome da li je državnim osnovnim i srednjim školama dozvoljeno da prilikom nabavke udžbenika i pretplate na časopise rabat (tj. popust) koji dobijaju od izdavača prilikom nabavke, zadržavaju za potrebe škole, tj. zarađuju, ili su pak dužni da roditeljima nabavljene udžbenike i časopise naplate po ceni koja je umanjena za rabat koji su dobili od izdavača?

2) Informaciju o tome kojim je zakonskim ili podzakonskim aktom regulisano pravilo za postupanje u situacijama opisanim u tački 1 ovog zahteva, kao i kopiju tog zakonskog/podzakonskog akta."

Danas dobijem odgovor koji glasi:

обавеза скоро никаквих да имам кацсе након 15 очасовних радних обавеза добауљам докампа пустињског и стана у контејнеру сем што сам све чешће захвалан оним бунџијама из таме минулих векова који успеше изборити да се деветодневна радна недеља сведе на разумну шестодневну

Rasprava o Zakonu o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka je pokazala da poslanici narodne skupštine nisu na nivou zadatka jer je skupštinska sala bila uglavnom više nego poluprazna. Rasprave i diskusije su pokazale neznanje, primitivizam i višak emocija i patriotizma za javnost. U tome su naravno prednjačili poslanici SRS i DSS ,a jedan  se hvalio kako je komandovao PVO jedinicom koja je raketama Strela-2M dometa 4 km gađao “NATO zločinačke, terorističke ( i mnogo još epitetskih argumenata), avione”.Rasprava se pretvorila u patriotsku protiv eventualnog pristupanja NATO-u.

Proces reformi profesionalizacije vojske započeo je  2003. godine i odvijao se bez političke podrške i opstrukciju naročito DSS  u koaliciji sa D17+. Pod reformom

„Dozvolite da citiram austrougarsku uzrečicu: 'katastrofa je, ali nije ozbiljno'“, komentarisao je curenje američkih diplomatskih depeša na Vikiliksu, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski.

Vodećem američkom političkom strategu pridružio se i šef Pentagona, Robert Gejts. „Bez obzira na 'Vikilis' sve ostaje isto. U svetu nas jedni poštuju, drugi nas se plaše, a trećima smo potrebni.“

Treba primetiti da se ni Gejts ni Bžežinski nisu okomili na osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža. Međutim, njihov glas jedva se čuje u kovitlacu

Lepo ja kažem, manite me se mora boje tirkiza i onih plaža na ljuljuškanje palmi koje dotično zapljuskuje, ko zna šta sve tamo živi, koliko je dugačko i kad je poslednji put jelo.

Pred obalom poznatog egipatskog letovališta Šarm el Šeik je morski pas napao četvoro turista iz Rusije i Ukrajine. Dve turistkinje su u napadu izgubile ekstremitete, jedna ruku i druga nogu. Sve plaže na jugu Sinajskog poluostrva su zbog toga u sredu zatvorili. 

Prema navodima egipatskog ministarstva za životnu sredinu su, danas, uhvatili dva morska psa, koja su – ili bar jedan od njih – napali turiste. Manji je bio dug 2,25 metra i težak 150 kg, a veći je bio dug 2,5 metra i težak 250 kg.

Frank: "Recently, I was honored to be selected as a judge at a chili cook-off. The original person called in sick at the last moment and I happened to be standing there at the judge's table

Autor: Rodoljub Šabić

Vest da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nakon sprovedenog nadzora nad izvršavanjem obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti podneo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u Vladi Srbije izazivala je u poslednjih nekoliko dana dosta veliku pažnju medija.
To sa stanovišta afirmacije ovog zakona, razume se, nije loše. Ali, manje je dobro što je glavni razlog za „pažnju" bila činjenica da su „predmet" visoki funkcioneri, a ne nešto daleko važnije. Isto to važi i

Da mi je neko pre samo pola godine rekao da ce mi gradovi poput Kuala Lumpura i Singapura biti mesecne destinacije, i da cu se toliko na njih naviknuti pomislio bih da je lud. Otkud jedna tako obicna i neprimetna licnost iz velikog Belog mravinjaka da zavrsi u jos vecem cokoladno/kosookom metezu na drugoj strani planete? Ne prodje nijedan dan da ne pomislim da to svako ko ima bar malo avanturistickog duha i jos manje hrabrosti moze da uradi. Ali kako vreme odmice, cujem price sve veceg broja ljudi koji mi govore kako se oni na tako nesto ne bi usudili ni u ludilu. U redu je otici na odmor,

Pretpostavljam, ma ne, sigurna sam, da većina roditelja misli da je najlepša stvar koja im se desila u životu, roditeljstvo.
Kada dobiješ dete misliš da ga voliš toliko mnogo da ne može više od toga. Onda, kako dete raste, kako se upoznajte, otkrivate neki novi svet zajedno, shvataš da je ta ljubav svakim danom sve veća. Kako raste ljubav, tako sa njom ide i nešto što nije baš lepo, ali je neizbežno, a to su brige.

Predsednik je saopštio deci da nije siguran da ima snage da sprovede racionalizaciju državne uprave. Ne znam da li to znači da ne ume, ili da ume ali ne umeju ili mu ne daju u njegovoj partiji ili pak da ume da njegova partija hoće i ume, ali da koalicioni partneri koje su mu glasači "uvalili" ne daju. Oko ovog prvog i trećeg bi mu se još i moglo pomoći. Ima ljudi koji umeju, a čini mi se da bi i glasači umeli to da cene. Oko ovog srednjeg nikako.

Iz ovoga se može pročitati da reforme neće biti tema na narednim izborima. Sudeći po količini glasina oko Telekoma, Telekom hoće. Ili bar pare od istog.

Dobro se sećam. Bila je to sezona 2002/2003, kada sam među nekih 2000 poluuspavanih ljudi u „Pioniru“, gledao četvrtu pobedu Partizana u poslednjem, 14. kolu Evrolige protiv Ulkera. KK Partizan je  te godine, bio poslednji – osmi u grupi, a ovo je bio ispraćaj u nekom, još nestandardizovanom, popodnevnom terminu. U navijačkom repertoaru, pored onog čuvenog „Svaki Turčin zna, svaka mula zna, da je Obilić, srpski sin, zaklao Murata“ i „Mirsade (Jahović) Srbine“, glavni hit je bio „Svinjoo debela“, posvećen Duletu Vujoševiću, koji je, onako, podbočen o svoj stomak u izgužvanoj košulji, psovao sve u šesnaest prema tribini sa „najvatrenijima“. To nisu bile godine ljubavi, ni rezultata. Još uvek, ti isti, navijači, nisu uramljivali slike sa likom „debelog“ Supermena, utakmice Partizana nisu bili „mejnstrim“, Cukerberg je tek smišljao Facebook, pa grupe poklonika nisu postojale, a gradska kalakurdija nije imala šta da vidi i da bude viđena, tako da je u širokom luku zaobilazila bljuzgavičavi mrak oko hale „Pionir“.  Još uvek je terenom krstario neki polutalentovani tim sa, po pravilu, jadnim strancima i rvačem, Vesom Petrovićem, kao glavnom atrakcijom.

Ako osnovne jedinice našeg komuniciranja - rečenice jelte - čine iskre naše duše, onda mantra čini plamen. Odakle iskre lete.

Svaka rečenica teži da bude mantra.

Jer dok se iskre, minijaturne zvezde padalice, gase onoliko brzo koliko jarko svetle - plamen se oseća stalno.

I ako bismo mogli da otkinemo deo naše duše, verovatno bi voleli da mu nešto ovako kažemo... ili da on nama kaže...

  ... something ...