Svi znamo da je država sabrala sav svoj autoritet, počev od predsednika Republike, preko ministra policije, Svetog sinoda SPC-a, pa sve do gradonačelnika Palme, da bi zabranila gej paradu i sva povezana javna okupljanja u Beogradu. Svi znamo i da su vinovnici povezanih javnih okupljanja, u solidarnosti sa srpskim vlastima, odustali od svojih bogougodnih i moralnopodobnih akcija - kao što je kamenovanje policije u nadi da će time ubiti ponekog pedera (lezbejke slabo pominju). Na posletku, svi znamo i to da je par euforičnih grupa danas ipak pohapšeno u pokušaju da proslave odluku državnocrkvenih velikodostojnika. Međutim, malo ko zna da je samo jedna grupa danas uspela da održi pravi javni skup, a da je pritom ne napadnu ni državni službenici sa lisicama i pendrecima, ni paradržavni službenici sa bejzbolkama i kamenicama... Dragi moji, danas je ipak održan prajd u centru Beograda.

1. Niko od predstavnika vlasti ili političkih partija nije od najave zabrane pa nadalje pozvao (makar telefonom) mene ili bilo kog od organizatora. Da sam političar i da se ovo desilo, to bi bio minimum ljudskosti i lepog vaspitanja.

 Zabrana Parade ponosa - mnogo više nego za samu LGBT populaciju - predstavlja pitanje narušenog ponosa same Srbije koja je po ko zna koji put pokazala kako nije u stanju da svoje građanke i građane zaštiti od nasilja!

U Nemačkoj, prvo su došli po komuniste - ja se nisam usprotivio, jer nisam bio komunista. Onda dođoše po Jevreje - ja se nisam bunio, jer nisam bio Jevrej. Onda su došli po unioniste - ja nisam protestovao, jer nisam bio unionist. Onda su došli po Katolike - ja se nisam protivio, jer sam bio Protestant. Kad su došli po mene, više nije ostao niko ko bi mogao da se usprotivi... Martin Niemoeller

Sloboda da se bude drugačiji i pravo na različitost pripadaju onom korpusu ljudskih prava čije poštovanje, odnosno nepoštovanje, jesu lakmus test za određivanje demokratičnosti, razvoja i socijalne emancipovanosti jednog društva. Zabrana Parade ponosa koju su pretnjama nasiljem izborile grupe koje u svom programu imaju elemente terorističkog delovanja, odražava dramatičan stepen civilizacijske, moralne, kulturne i svake druge zapuštenosti srpskog društva danas.

Aleksandar Makedonski. Karavađo. Platon. Čajkovski. Prust. Sergej Ajzenštajn. Vagner. Leonardo da Vinči. Endi Vorhol. Ričard Kromvel. Galijano. Imperator Hadrijan. Almodovar. Oskar Vajld. Đani Versaće. Leonard Bernštajn. Virdžinija Vulf. Tenesi Vilijams. Dejvid Bouvi. Keli Mek Gilis. Martina Navratilova. Elton Džon. Džoan Kraford. Lord Bajron. Goja. Marlon Brando. Sirano de Beržerak. Simon de Bovoar. Rok Hadson. Džordž Majkl. Marlena Ditrih. Kol Porter. Džoan Baez. Dženis Džoplin. Vladimir Horovic, Montgomeri Klif. Fredi Merkjuri. Riki Martin. Volfgang Joop. Semjuel Barber. Bendžamin Briten. Džon Gilgud. Rudolf Nurejev. Džodi Foster. Žan Pol Gotije. Ian Mek Kelen. Kristian Dior. Lorens Olivije. Ginsberg. Džon Šlezinger. Iv Sen Loren. Mikelanđelo...............................................................................................................................................

Ovaj svet bi bio siromašniji bez njihovih srca boje duge.

Transilvanija

Ne moramo da gledamo u mapu da bismo shvatili kako smo se nakon istočnih Karpata obreli u Transilvaniji. Razlika je toliko očigledna kao da smo se našli u sasvim drugoj zemlji. Drugačija je priroda, drugačija su naselja, drugačiji su i ljudi. Bilo da okrećemo pedale uzbrdo ili stiskamo kočnice nizbrdo, s obe strane puta pucaju otvoreni vidici na basen nekadašnjeg Panonskog mora.

Specijalno za coviax-a, koji u komentaru mog poslednjeg teksta, napisa između ostalog:

A da niko ne primeti da intelektualna elita jednostavno
ne zna da napiše nešto lepo, afirmativno,upotrebljivo bilo kome...

Iako mu skrenuh pažnju da ne volim svrstavanje u bilo kakvo krdo pa ni elitno, krećem dakle afirmativno:

Ima li igde u svetu bolje države od Srbije? Nema!

Ima li igde na svetu

Nakon prvih godinu-dve života u ovom gradu, desilo se bilo nešto neočekivano.

''Prosvetli Prosvećeni, ako si Nam dane odbrojao, pre no što si nas stvorio, ako si unapred odredio naš vek, znači li to da smo-Rođeni - Mrtvi?.''  

Danas kod frizera upoznao sam jednog dosta zanimljivog čoveka.

Ulazi jedan fini, stariji gospodin. Ja ćutim, ne kažem ništa. Ni dobar dan. Gospodin se sa svima pozdravlja, govori glasno, ali ipak vrlo smireno kako je napolju divno vreme danas i kako treba iskoristiti za šetnju.

Frizer, inače moj poznanik i ja skoro da dremamo. Čekam da završi sa jednim detetom, pa da na njegovo mesto dođem ja. Usput razmenimo koju reč: šta smo radili i s kim smo sinoć bili.

Milan Nikolić

Večeras slave oni koji se u Srbiji osećaju onako kako bi i trebalo da se oseća čovek u svojoj zemlji. Kao kod kuće. Da li će im se pridružiti predsednik, ministar policije i gradonačelnik Beograda, nebitno je i čista formalnost. Bitno je da se razumeju, da znaju da su na istoj strani, da dele iste vrednosti u kakve god ih parole sricali. U širokom luku od "časti i tradicionalnih vrednosti" do "istinske zabrinutosti za bezbednost i ljudske živote." A vi, gubitnici? Manje više, ionako ste profesionalci, profiteri, ambiciozni lovci na funkcije, svakako izdajnici, prodane duše, provokatori, nametljivi, agresivna manjina, besprizorni, nevernici, besramni, šupak ove države.

svi znamo kako je konuzin javno razvlacio dostojanstvo srbije (na opste odusevljenje ruskih (ne)placenika iz topole)

nije nam vikiliks bio potreban da bi ljilja smajlovic seirila nad poniznoscu srpske politicke "elite" pred americkim sluzbenicima

sada se parada po zahtevu zveri zabranjuje?

Ne stižem da pišem koliko bih voleo a postoje stvari u zadnjih 7 do 10 dana koje su vredne komentarisanja. Nije baš utisak nedelje ali nije ni da nije.

 Onomad nas je iznenadilo zajedničko saopštenje patriJotske organizacije "Dveri" i sindikata policije u kome oni združeno kažu "nije na nama da se mešamo, ali paradu ponosa prvo treba odložiti a posle i zabraniti". Doduše kod preporučivanja ovaj čudni duo se poziva na bezbedonosnu situaciju i brigu se za stabilnost zemlje zajedno sa ustavnim poretkom. Doduše prave (ne)namerni previd da taj isti ustav svim građanima daje za pravo, da svima daje pravo, izjašnjavanja ili neizjašnjavanja kao i okupljanja ili neokupljanja, pravdajući potencijalnog silovatelja tezom da je žrtva, eto, imala prekratku suknju.

 Dugogodišnja policijska praksa me je naučila da se stvarno raspoloženje širokih narodnih masa može saznati samo u neposrednom kontaktu sa ljudima. To mišljenje običnog naroda je jasnije ako su mesta na kojima se razgovara sa ljudima što običnija. Kafana, pijaca, samoposluga ili klupa na običnom šetalištu. Po navici sam skoro bio u šetnji i onako korak po korak susreo jednog starog prijatelja koji mi je ispričao ovu priču...