Gostovanje berzanskog trgovca Alesija Rastanija na BBC-ju je  podiglo veliku prašinu širom sveta. Većina komentatora ovog trgovca diže u nebesa, hvaleći njegovu hrabrost, dok ga drugi povezuju sa grupacijom "Yes Men", što je ipak malo verovatno.

Moje mišljenje je da je čovek iskoristio svoja tri minuta za ličnu promociju i da će mu  ovo pojavljivanje na BBC-ju doneti milijarde evra na raspologanje, što znači milione u džep. Pri tom ne poričem da je deo onoga što je govorio istina, tj da je na televiziji rekao samo

(crtice o iskustvima s tradicionalnom medicinom...
... i raznim drugim kućnim čarolijama - od ajvara preko šnenokli do domaćeg sapuna) 

Gost autor: mrale54

Kao klinac bih fasovao bronhitis čim u obući ugazim u baricu i noge mi budu mokre desetak minuta.
Mog'o sam ceo da budem mokar od kiše, ništa - ali noge...
Vodali me po lekarima, kljukali lekovima... i obaveznih desetak dana u krevetu.
A, volelo to da gacka po baricama - pa to ti je!
Volelo i da trči boso preko leta! (Ma šta

Dan je protekao u znaku podrške Sindi Loper, potvrda dolaska još dosta važnih ljudi (ali čija imena za sada ne smeju ići u javnost), ali i prvih nepristojnih ponuda, pritisaka da odustanemo, pa sve do „zabrinutosti" ljudi koji su ranije dokazivali da ih ne zanima nijedna manjinska zajednica pa ni LGBT. Sve je to bilo filovano Kosovom (po treći put u poslednjih par meseci), policijskim sindikatima (drugi put u par nedelja) i huliganima (koje mediji opisuju otprilike kao fine momke iz komšiluka koji, eto, nedeljom idu u crkvu & related walk) .

Pride Week je ušao u drugi dan svoje druge godine „života", stigla su nova pisma podrške, a različite grupe ljudi žele da pošalju zajedničko pismo podrške.

Kome treba pacov u klopci?

Da li je moguće da niko ne čuje vapaj hora srpskih političara na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u molitvi da im (nam) se dopusti nekakva, bilo kakva, časna odstupnica, kroz neki jezički kalambur kojim bi Srbija prihvatila Ahtisarijev plan praveći se da je zadržala i nešto obraza, ako već ne i svoju teritoriju, imovinu i građane?
I da li je moguće da im (nam) "naši prijatelji i partneri" iz "međunarodne zajednice" tu odstupnicu ne dozvoljavaju, usput ih (nas) još šamarajući, šutirajući u tur i valjajući se od smeha nad našom brukom i nemoći?

Gost autor: Slavica Pejović

Poodavno sam čula izreku "otac k'o kolac". Više se ne sećam kada i u kom kontekstu, no moram priznati nije to tada bilo područje mog interesovanja, te se nisam ni bavila time.

Tek od nedavno, tačnije od kad postadoh deo tročlane porodice, tj. MAJKA, počeh da posmatram očeve i da se pitam kako li je nastala i zadržala se izreka. I to ne da se zadržala u narodu, zadržala se i u institucijama, podmuklo, jedva vidljivo, ali se zadržala.

Očevi sve češće podižu, neguju i vaspitavaju decu, svesrdno pomažu majkama, i to ne samo da je u redu, već je vrlo poželjno za društvo jer pokazuje napredak, ravnopravnost, europejizam. U redu je sve dotle dok se ne sudare sa institucijama, procedurama, uslovima i pravima. E, tu već nema očeva, na scenu stupa majka, a otac postaje kolac.

   ...Predavajite sa bitcete unisteni, 549 bataljona je unisteni, slaboda je izlaz predaja sad...
     A ispod toga kineski tenk, verovatno tip-59...mislim da su nama zapali letci iz nekog propalog plana okupacije Kine, jer jebiga, kinezi su malo zajebani ovih dana...

     I tako, zeleo bih da iskoristim ovu priliku i da se generalno zahvalim nasim postovanim saucesnicima na blogu, UKinSerbia i njihovoj drzavi na neverovatnom razumevanju i podrsci, koje sam dobio u verovatno najgore i najbolje vreme svog zivota, od strane njihove drzave, odnosno na papiru. Cak i dan danas ne znam kako bih to progurao da nije bilo vas.

...pokazalo se da je ovo moje naivno zapažanje u samoj osnovi nerazumevanja suštine principa članstva.

Treća sreća. Postao sam član političke - ima li ih drugačijih? – stranke. Iz trećeg pokušaja. Što reče jedan građanin: „tri puta sam bio u opasnosti od smrti. Prvi put bacili bombu na kola, al’ ja nisam bio u kola“. U mom slučaju, prvi put me je predložio zastavnik Zoran (prve klase). U to vreme se stranke nisu zvale stranke, nego partije, a pošto je postojala samo jedna, nije bilo brige oko toga je li ili nije zauzeta njena troslovna skraćenica, nego se jednostavno govorilo Partija. Priliku da postanem član Partije sam morao da propustim. Delimično da ne razočaram pokojnog dedu, delimično jer mi se kao prva asocijaca na reč „Partija“ javljala zagušljiva prostorija puna sumornih prilika načičkanih uokrug veoma dugačkog stola.

Milan Nikolić

pisano za www.parada.rs

Stalno pokušavam, lupam glavu, vraćam se u prošlost, prisećam se starih kojih više nema, presabiram čemu su me učile babe, vitlam scene iz njihovih života i nikako. Nikako da odgonetnem na šta se misli kada se kaže "naše tradicionalne vrednosti".

Namjerno nam nije došla Angela Merkel, poručila je da nema s kim da se sastane. Namjerno nam je došla Angelina Jolie, nakon što su se strasti stišale, a crveni tepih sklonjen, realnost je proizvela kletvu - Dabogda ti Angelina Jolie pohvalila zemlju.

 Bliži se godišnjica opštih oktobarskih izbora 2010 u Bosni i Hercegovini.

EuroBirdwatch se svake godine održava tokom prvog vikenda u oktobru. U Srbiji, gde se se organizuje od 2005, preko 520 učesnika je na preko 50 izleta posmatralo preko 160.000 jedinki u okviru 111 vrsta ptica.

Tog leta hiljadudevetstodevedesetprve godine poceo je zavrsetak raspada Jugoslavije. Kosarkaska reprezentacija SFRJ je osvojila jos jednu zlatnu medalju. Zagrebacki Dinamo je promenio ime u HASK Gradjanski. Rezervisti su pozivani na "redovne vojne vezbe". Ivica Osim je postao trener Partizana. Izvrsen je ilegalni upad u monetarni sistem drzave. Rumuni su i dalje prodavali stvari za jednu "chrvenu". Proizvedena je poslednja dobra serija Yuga u kragujevackoj Zastavi. Granice su jos uvek bile otvorene. Sest predsednika su kao predgrupa odradjivali poslednju veliku jugoslovensku turneju Crvene Jabuke,

Tekst koji sledi objavljen je u četvrtak 29. aprila 2010. godine na blogu Abraxas 365 dokumentarci. Prvobitna namera mi je bila da njime završim svoj prethodni – „Skulptori”, ali sam se predomislio jer mi se čini da bi tako sve postalo preopširno, rasplinuto… Pošto se radi o zanimljivoj i vrlo indikativnoj priči (naročito kada se uzme u obzir i činjenica da su svi tekstovi deteta na ovom blogu obrisani), nisam želeo da propustim priliku da se ona ipak nađe ovde. Uz odobrenje autora, naravno.


Gost autor: Son of Man


Rastko Pocesta i ja…

U julu prošle godine na jednom muzičkom forumu na prajvat me kontakirala osoba sa nikom Rastko Pocesta, kaže pratio je moj blog, a posebno su mu se svideli moji tekstovi o serijskim ubicama.

.