Sastanak Saveta roditelja OŠ "Radoje Domanović" na Novom Beogradu ispunio je moja očekivanja: bio je krajnje zabavan! I - mimo bilo kakve propisane procedure. Ja ne znam koliko je članova Poslovnika o radu Savetu roditelja tom prilikom prekršeno, ali brat-bratu cenim bar 60%.

Prva tačka - izabrasmo predsednika i potpredsednika, ama verifikaciju mandata potpuno preskočiše. Iako je nevedena u dnevnom redu.

Druga tačka - Izveštaj o radu škole za prošlu godinu i Plan rada za ovu godinu sveo se na to da je direktorka čitala naslove iz nekakvog ekstra debelog dokumenta koji je imala pred sobom, a nama ga nije dala, te su nam sve vreme bale curele da u njega zavirimo. Nakon što je završila, trebalo je da usledi razmatranje, koje je teklo ovako:

Direktorka: Ima li nekih pitanja?

Roditelj: Samo, ovaj... jel' to dostupno na sajtu?

Sada imam 140 a tada sam bio 120 kila, verujući da sam najkrupniji čovek na planeti, i sa tim osećajem samouvereno ulazim u kafić i stajem za šank. Kič atmosferu zamislite da ne opisujem nego da opišem radnju. U kafiću 3 stola zauzeta, plus sto gde sede konobarica i šanker. Ja nalakćen na šanku sa dignutom nogom na onoj mesinganoj šipki naručujem brzinski espreso. Dok čekam lagano se okrećem da snimim situaciju. Gde god se okrenem ljudi me gledaju sa osmehom i ja kao "planetarna zvezda" ljubazno klimnem glavom.

 "U jebo te al sam poznat u Prokuplju"

Popijem taj pa još jedan espreso dok gosti lokala, očigledno moji fanovi, ne sklanjaju pogled sa mene. Smeju se, pa se sve nešto gurkaju. Valjda im milo. Da bi ostavio još bolji utisak ostavim debelu napojnicu.

Na moje:
"Do viđenja"

Čuh nešto prigušeno kao "do viđenja" i smeh. Veseli neki ljudi. Baš dobra fora što sam ovoliko poznat u Prokuplju.

Pre nekoliko dana video sam na satu B92 vest o borbi dečaka u kavezu koja je šokirala javnost, i snimak koji je tu vest propratio:



Komentari na vest bili su u rasponu od „Nisam odgledao ni pola a stajala mi je knedla u grlu, krenula mi je suza i prekinuo sam ovaj užas. Koliko moraju da budu izopačeni ti likovi koji ovo organizuju da im ovo padne na pamet?! […]” do „[…] U pitanju je neinformisanost novinara. Niko nije lud da stavi decu u kavez da bi se oni mlatili. Lepo se kaze da udarci nisu dozvoljeni, u pitanju je cist grepling ili za neupucene nesto slicno olimpijskom rvanju samo sa zavrsnicama. […] Verujem da vas je preplasio kavez. […]”.

Kad smo polazili za Bocvanu, Princeza je imala dve i po godine, Mudrica je imao pet i po, a Prestolonasledniku je bilo jedanaest.

Naravno, ni Princeza, ni Mudrica nisu govorili nista osim maternjeg nam naškog. Prestolonaslednik, koji je pola četvrtog razreda proveo u skloništu, kao i većina klinaca te školske 98/99, učio je od prvog razreda nemački. Učio ga jeste, naučio - nikad. Za te tri i po godine učenja naučio je samo da kaže Aufiderzen!

Što se Žmua ticalo, iako je, svojevremeno, učio i engleski i ruski (ovaj drugi čak polagao za maturu), on je, ipak, uvek bio više manuelan tip. Dok je ruku - sve je u redu. Sporazumeće se.

I tako, krenuli smo u zemlju u kojoj je jedan od dva zvanična jezika engleski, a od cele porodice isti govorila samo ja...

Čitala delove mjuzikla o Savi Savanoviću, Danice Nikolić - Nikolić i smejala se (naglas) desetercu, te mi na čas promaklo ozbiljno. A onda sam se setila - smejala sam se ja i "Rodoslovu loze vampira", premda je stvar mrtva ozbiljna, ne samo zato što se zna da postoji vampir,  nego što vampir (kod Nastasijevića jedan Toma, otac njegovog druga, takođe vampira) ume da bude i stalno prisutan. Može čovek i da se veže za njega, da se druže...  da voli svog vampira i lažno svedoči da ovaj nije vampir. Posle se upetlja i ne zna više šta da kaže, i kako da se opravda pred ljudima.

Milioni ptica selica napuštaju Evropu kako bi odletele do svojih zimovališta u Africi. BirdLife International poziva sve Evropljane da 1. i 2. oktobra iskoriste priliku da upoznaju fascinantne seobe ptica.

U 37 država Evrope i centralne Azije, nacionalni partneri organizacije BirdLife International pozivaju zainteresovane da posmatra ptice i čuju zanimljivosti o seobi.

.

Astronaut Douglas H. Wheelock trenutno živi na Internacionalnoj stanici (IC) iznad Zemlje. Postao je čuven po svojim čarobnim fotografijama Zemlje, koje redovno objavljuje preko Twittera, doadajući uvek i komentar o slici, kontinentu koji se vidi, noćnim svetlima gradova, morima.

Astro_Wheels, kako se predstavlja na ovoj mreži, ima trenutno 108,547 sledbenika. Ne mogu da postavim link do njegovog Twitter naloga, ne znam zašto, ali samo u Google ukucajte njegovo ime i lako ćete postati sledbenik.

Nakon 6 godina emitovanja, gledate poslednju Marku Zvaku.

Dobio sam jutros e-mail sa ovim vicem... varijacija ranijih viceva na sličnu temu ali tema je aktuelna... Što bi rekao Homer Simpson, "It's funny because it's true"...

Poslanik je hodao po putu kada je na njega naleteo kamion i naneo mu smrtonosno povrede. Njegova duša se uputila put neba gde se pred ulazom srela sa Svetim Petrom.
- Dobro došao na nebesa, - reče Sveti Petar. - Videćemo da li ćeš otići u Raj ili Pakao.
- Samo ti mene pusti u Raj, neće biti problema, - reče čovek.
- Da smem pustio bih te, ali moram da se pridržavam naređenja odgore.

Znate ono kad zena plavog oka i rascepljene usne sedne pored Coveka Svog Zivota i krene da prica kako je sa njihovim brakom sve u redu, a da njen muz sve radi za njeno dobro? Niti ona njemu zamera sto je on alkos i nasilnik, niti sto je latentni homic ili/i emotivno nedojebani edipovac.  Samari i pesnice po njenom licu najbolje svedoce o skladu te veze dvoje lepih, ali tranzicijom sjebanih ljudi. Ne bi on, al eto - tranzicija.

Ova urbana polubajka bavi se slicnom temom.

Od ponedeljka do danas sam bio na putu i na aerodromu u ponedeljak kupih ovu knjižicu koju časopis The Economist izdaje svake godine.

Kao malu protivtežu blogovima koji se ovih dana objavljuju, a u kojima možemo saznati (i reći šta mislimo) o tome šta je izvesna Leya Keller neverovatno pametno i epohalno rekla na Tviteru o tome ko je Ćora, ili šta je izvesna Nikita Če Buraška apsolutno neprihvatljivo rekla na svojoj  Fejsbuk stranici, izvlačim nekoliko interesantnih statistika - "pozicija Srbije u svetu" u raznim "sportskim disciplinama" koje vode nacionalne statistike.

Nešto što pokušavamo da ostvarimo jestu jednake šanse za sve. Kada je reč o sportu zaista je neverovatno kako su neki sportisti, tokom godina, uspeli da postignu sjajne rezultate uprkos ozbiljnim hendikepima. Zbog toga je veoma važno da učinimo sve što je u našoj moći da obezbedimo da Paraolimpijske igre koje se sledeće godine održavaju u Londonu, pruže tim sportistima, ali i publici potpuni pristup borilištima. To je cilj naših Igara.