Jedno od viđenja koje je izneo pisac Daniel Pink u svojoj knjizi A Whole New Mind, je da se čovečanstvo kreće od društveno ekonomske realnosti koja je bazirana na logičnim i linerarnim mogućnostimaInformativne ere, ka društvu i ekonomiji koje će se zasnivati na inventivnoj razradi potreba društva koje će imati u vidu širu sliku – Konceptualna Era.

Implikacija koja se nameće u Konceptualnom pristupu je da će u bliskoj budućnosti umetnost, dizajn i konceptualan način razmišljanja (right – brain qualities) imati značajnu prednost nad naučno inženjerskim pristupom (left – brain qualities). Tehnička strana će biti ili automatizovana ili prepuštena zemljama (u smislu koji se podrazumevaju u outsourcing odnosima) koje je mogu nadoknaditi po nižoj ceni kao što su Indija, Kina I Filipini.

Mog prijatelja,koji preko 40 godina živi u USA zamolio sam da mi objasni, kako funkcioniše sisem sa Food Stamps/bonovi za hranu/. Čini mi se da je njegovo objašnjenje zanimljivo,pa ga prenosim u celosti u nadi,da ćemo jednog dana biti bogata država,koja će imati mogućnosti da na socijalnom planu učini tako nešto za svoje siromašnije gradjane. 

Food Stamps je Federalni program u zajednici sa Republikama.Njihova novcana vrednost varira po Republikama, jer je vezana za SSI(Supplement Security Incom)dodatnu novcanu pomoc,koja takodje varira u zavisnosti u kom State-u zivis.

Drzava

Hodajuci na zapad duz Danforth avenije oko pola sest popodne zatekla me je jedna misao: ne znam da sam u Torontu ikada presla jedan most, svojim nogama, peske. Bila sam ne malo iznenadjena tim otkricem, jer most kojim se avenija zavrsava nije daleko odatle

Tiodorović je, obraćajući se članovima komisije upitao da li zanju za ponudu "Torlaka", na šta mu je odgovoreno da ne znaju.

Tiodorović je potom konstatovao da je ponuda data 15 minuta pre početka otvaranja ponuda, a potom je počeo da čita ponudu "Torlaka", što je izazvalo negodovanje pravnog zastupnika “Jugohemije”, odnosno “Novartisa”.

Tiodorović: Uvozni i ponuđač bi bio institut za virusologiju "Torlak". Količina je tri miliona doza.

Predstavnik “Jugohemije”: To nema pravo da se čita. Vi nemate pravo ovo da čitate. Nemate pravo.

 

          U poslednje vreme moje raspoloženje se kreće po nekoj vrtoglavoj sinusoidi, a zajedno sa tim turbulentnim promenama, moj odnos prema komunikaciji, kako ovoj virtualnoj, tako i onoj realnoj, varira od gađenja do neodoljive fiziološke potrebe. Kako polako ponovo uranjam u „plus fazu", počinjem veoma obazrivo da čitam e-mailove i da odgovaram na neke od njih,

Ja zaista ne mogu da verujem kome je u vladi povereno da radi reformu penzionog sistema. Sa svojim timom. Sa 2.5% glasova na prošlim izborima. Bez da je napustio granice bivše proširene domovine. Bez da govori i jedan strani jezik. Najveće opterećenje poreskih obveznika i budžeta. 4 milijarde evra tereta godišnje. Reforma od koje zavisi ekonomska budućnost Srbije i konkurentnost njene privrede ...

Reforma treba da pođe od toga da se od donošenja novog zakona napravi presek i podela na dve grupe: trenutni penzioneri i akumulirane godine staža onih koji još nisu u penziji u jednoj grupi i nove godine staža za sve građane koji još uvek rade. To je i pravedno, a i pride dovodi do eliminacije nepotrebnog potpredsednika iz odlučivanja o mojoj i vašoj budućnosti.

Hrvat Marko Polo rodio se 1972. u Francuskoj i, kada ga je godinu dana kasnije usvojilo jedno norveško brodogradilište, dobio je ime Peter Wessel. Kidnapovali su ga Holanđani 1984. i preimenovali ga u Zeelanda, a kada je godinu dana kasnije pripao firmi Stena Line, dobio je ime Stena Nordica. Konačno, 1988. godine usvaja ga Jadrolinija i daje mu ime Marko Polo - po onom čuvenom možda Hrvatu, koji je davne 1254. godine možda rođen u Korčuli (gde može da se obiđe njegova možda rodna kuća), imao nesporno državljanstvo Mletačke Republike i...

Najbolja britanska serija svih vremena, Only Fools and Horses (kod nas prevođena kao Mućke), završavala se pesmom God bless Hooky Street :

No income tax,
No V.A.T.,
No money back,
No guarantee.
.....

Doduše nije bilo advokata u njoj.. Možda zato što advokati plaćaju VAT (porez na dodatu vrednost - PDV)? A možda i ne plaćaju... U Srbiji ne, to sad svi znamo. Advokati u Srbiji počeli su trodnevnu obustavu

 

в.активно пратим збивања окомене .тако у локалној штанпи уочих позив пучанству малте да се прикључе акцији којој је слоган " колективним оргазмом против политике несвршавања" који ме кад су теме секса у питању намах намами.но потом кад текст разгрнух уочих уствари да је то провокација опозиционих лабуриста владајућим националистима.

Prošle nedelje uspela sam da uhvatim četri dana Beograda. Ok, 6 sa putovanjem.Ugurala sam u ta bedna četri dana jednu slavu, dva rodjendana, papire za porez, vino x 2, bioskop, čorbu sa najboljim drugom, kumove, posetu rodbini, puno vozikanja po gradu, jedan sneg i hodanje do kuće usled totalnog kolapsa saobraćaja. Naravno da sam uspela da odem i kod frizera...ali ne bih vas time davila. Dok sam izlazila sa svežom bojom na glavi koja je imala samo jedan cilj - da vrati moju prirodnu boju kose, i preispitivala se da li je moja kosa zaista nekada izgledala baš tako, skoro se sudarih sa jednom opasno šik ženom. Ne, ne nemojte pomisliti da je to šik koji podrazumeva da se znojite od muke dok hodate jer vam je sve tesno,sapeto i visoko. Ja, za šik držim onu vrstu žena koje nose uglavnom ravne cipele, izgledaju kao da ne farbaju kosu, imaju neki lud nakit a tobu od par stotina nečega umeju da bace na pod dok detetu zavezuju pertle. Moj šik podrazumeva i neke ogromne šalove i rukavice, puno crnog i mnogo osmeha. E baš jedna takva je naletela na mene u Ivana Milutnovica, zamotana u lud šal i sa veselim očima mi rekla -izvini.

 

Tarabe su, u selu, više služile za spajanje nego za deljenje. Kroz njih se rebrasto videlo susedno dvorište i u bašte su se provlačile komšijske kokoške, spremne da rizikuju trećinu perja u ime prehranjivačke slobode. Sa, samo naizgled, šiljatih vrhova taraba koje su kiše i laktovi vremenom zaoblili, dozivao se komšiluk na džakanje i odrađivao posao tada nepostojećeg interneta. O njih su se obrtali lonci i tegle za zimnicu, prebacivali jastuci i dušeci, punjeni šuškama, vetrili. Ćilimi su, nikako drugačije, već samo na daščanoj promaji taraba viđali sunce, čiji je glavni zadatak bio da potamani ili rastera proždrljivu moljačku sortu.

danas sam video snimak ultimativnog banovanja aleksandra stankovica od strane kusturice. slabo sam ispratio sta se to tacno desilo a najave su me drzale u uverenju da cu videti znatno vise varnica nego sto ih ima na kraju na snimku. naravno, ostaje pitanje kako su kasete "zaboravljene" i da li su "otete"... kolorit tog izbacivanja s planine (u privatnom vlasnistvu?) mi je izmakao pa sam ostao samo sa snimkom pitanja, odgovora i prekida razgovora.

Nemački okupatori obesili su 17.avgusta 1941.godine na Terazijama radnike Jovana Jankovića i Ratka Jevića, zemljoradnike Velimira Jovanovića i Svetislava Milina i učenika

Milorada Pokrajca.

 

U spomen na petoricu obešenih rodoljuba i sugrađana grad Beograd je 1983.godine  na trgu Terazije podigao spomenik na kome je u reljefu prikazan prizor vešanja, sa urezanim stihovima Vaska Pope posvećenim uspomeni na taj tragičan događaj. Postavljena je i bronzana ploča sa epitafom koji glasi:

”БорцимазаслободукојесуфашистичкиокупаториобесилинаТеразијама 17. августа 1941. године: ЈовануЈанковићу, раднику, РаткуЈевићу, земљораднику, ВелимируЈовановићу, земљораднику, СветиславуМилину, раднику, МилорадуПокрајцу, ученику.

1983. ГрађаниБеограда”

 

U međuvremenu:

-  ploča je nestala, a spomenik, je zaboravljen. Iako se nalazi u centru grada i visok je četiri metra, stoji potpuno zanemaren – bez ploče i imena ljudi koji su na tom mestu danima visili obešeni.

- istina o petorici Beograđana koji su 17. avgusta 1941. godine izvedeni iz zatvora Gestapoa, streljani u zatvorskom dvorištu, a zatim obešeni o električne stubove nasred Terazija, izbačena je iz udžbenika istorije.

- na sajtu grada Beograda ovaj spomenik nije prikazan u rubrici “znameniti spomenici”.

Čija je ovo sramota?