Volter Kronkajt, legendarni američki novinar, je umro juče, petak 17. jul 2009. u 92. godini.

Sećate se kad smo onomad osvojili nagradu "Mesta u srcu", pa u okviru nje dobili i 400.000 dinara od Erste banke, s tim što su - kao i svaki Deda Mraz - planirali to da nam na raspolaganje stave u januaru 2010. godine?

Pre desetak dana, zvoni telefon, zovu iz Erste banke. Čitali blog. Videli da kukamo što nemamo pare za kancelariju, pa odlučili da nam pare daju šest meseci ranije.

O, Bog ih blagoslovio i poživeo! Mnogo

Sledi dosadan i dug Tehnicko-informativno-narikacki tekst, namene zajebantske.

Posle poruke naseg sponzora...

Svrha putovanja je da otkrijemo odakle smo to pošli. (TS Eliot) 

 Danas je 40. godišnjica čovekovog sletanja na Mesec, a i ja sam ovih dana sleteo kao ‘'Varvarin'' medju Srbe (hvala P. Brajoviću!), pa sam pomislio da bi tekst koji sledi bio najbolji osvrt na ove i slične dogadjaje.

Gost autor LJ. L Švrakić

 
~ С Е Р В А Н Т Е С И Ј

ili može li biti muškarac od slabića?

dakle, žene, vaš tip muškarca?

a gospodo, šta cenite kod žena (grudi se ne računaju, to se podrazumeva :-) ) 

Smatram da je ovom tekstu mesto na naslovnoj strani, te bez pitanja autora-jer nema opciju privatnih poruka- dovodim u goste novog blogera pod nikom krkar.

Bend

Desetoro plus Karlos Santana. Tri bubnjara, bas i prateća gitara, dva duvača, klavijature, dva vokala. Svi sasvim dobri osim vokala. Jedan sa rap kretanjem i odgovarajućiim glasovnim sposobnostima, a drugi glasovno bolji, ali bez umeća da pokrene publiku. Karlos komunicira sa publikom skoro isključivo preko muzike, što je u redu, ali bendu jako nedostaje neko ko će povesti stvari u dobru žurku. 

Сцена

Градски Стадион у Скопљу, петак увече, 10. јул. Цена карте

Za razliku od prve noći drugu noć sam spavao dobro. Razlog je prost nije bilo pijanih "Rusa" da mi zavijaju "na uvce" njihove narodne. Ujutru kad sam se probudio imao sam vrlo čudan osećaj, onako kao kada je u avionu došlo do dekompresije (naravno da ne znam kako to izgleda ali pretpostavljam). Nešto mi konstantno zuji u ušima u oba komada. Tražim Pantu koji se već razleteo po kamp kućici (karavanu u daljem tekstu) jer naravno kao i svaki udarnik hoće da bude prvi na zboru. Kao Alija Sirotanović (onaj rudar na novčanici od 10 dinara) nekadašnjih iz srećnih vremena. Hoće više,

 POZORIŠNI FESTIVAL „TVRĐAVA TEATAR“   

SMEDEREVO

avgust 2009.

Nestankom bivše velike države, na kratko vreme, ali samo u odnosu na Večnost, svet teatra na ovim prostorima mnogo je izgubio. Dubrovačke letnje igre, Splitsko leto, i na kraju, Grad teatar u Budvi. Naravno, i dalje smo, kao deo takozvanog regiona imali učešća u nekim

U dvorištu moje osnovne školi stoji nas gomila. Baš kod onog natkrivenog dela ispred ulaza gde smo igrali "između dve vatre".  Pada mrak. Uglavnom su to  ljudi sa kojima sam išla u gimanziju, sa kojima sam se družila tada i tokom studija... i poneko iz osnovne. Čekamo. Razmišljam kako je lepo što su tu oni ljudi koje smatram inteligentnim osobama. Drugi ne bi ni čekali naravno. U jednom trenutku neko nas je pozvao. Ulazimo. Iznutra to više nije hol moje škole već neka svečana sala, slična onoj u Skupštini grada (Beograda). Puno je ljudi u odelima. Pokazuju nam vrata. -Tamo je ulaz ..u Evropu! Jer to je ono što smo čekali. Idemo kroz hodnike, dole, pa gore, stepeništa puno, nema prozora, veštačko osvetljenje, puno podseća na hodnike u Studenjaku .. Pokazuju nam naše sobe. Kažu nam da je sada žurka, proslava i da možemo da se pridružimo. Krećemo kroz hodnik negde stepeništem nadole, u neku diskoteku. Žurka je negde tamo odakle dopiru grozomorni zvuci nekih narodnjaka. -Ne, hvala! Ostaćemo u sobi! Pravićemo mi sami svoju žurku. OK! Ispalo je više kao sedeljka. Bio je i jedan bloger oko čijeg godišta smo se Žmu i ja natezali to popodne.

 I onda sam se probudila!

Kada se u novinama pojave naslovi kao “Tajne službe vojske bez ikakve kontrole”, “Magija tajnih službi “  i izjave ministra odbrane da sa direktorima službi sarađuje na bazi promenljivog poverenja, a ne da sa njima rukovodi iako su mu potčinjeni, to naravno izazove niz dobronamernij ali i onih drugih pitanja u vezi tih “misterioznih” službi.

Već devet godina priča se o reformi sistema odbrane, svaki ministar odbrane na kraju svake godine govori o značajnim rezultatima koji su postignuti a posebno svaki ističe kako je upravo “od kako je on ministar napravljen ogroman i suštinski pomak“. Bilo bi krajnje neodgovorno reći da nisu ostvareni značajni reformski procesi, uz isto tako značajne promašaje, počev od masovnog i neselektivnog penzionisanja i lutanja oko koncepcijskih pristupa.

Inače, održano je na stotine konferencija, seminara, savetovanja, javnih rasprava, stručnih konsultacija, realizovano mnogo mnogo uzajamnih radnih poseta na različitim nivoima sa ciljem da se razmenu iskustva o reformi sistema bezbednosti.

Neka ranija  ekipa iz Generalštaba i Ministarstva odbrane predlagala je ujedinjenje VOA i VBA u jednu službu, iako nigde u svetu nema primera da su te dve službe objedinjene. Državni sekretar za politiku odbrane Dušan Spasojević odbacio je taj model spajanja i naložio da se nekadašnji model tih službi u JNA modifikuju za današnja vremena, jer se, po njemu, a što je i tačno , pokazao kao bolji i funkcionalniji od predloženih rešenja.

Naša navika je izgleda da patimo od naše posebnosti pa tako prikupimo iskustva mnogih zemalja, izučimo različite modele, ukrstimo ih i onda umesto da odaberemo najbolji mi napravimo kombinaciju najlošijih rešenja i to zovemo kao naš specifični model.

Danas nam je ministar bio u poseti Kliničkom centru u Kragujevcu, pa je tom prilikom odvojio vreme da se sastane sa Milanom Popovićem iz Kraljeva i Anom Lojanicom iz Kragujevca. Za one koji nisu pratili blog i vesti revnosno: Milan Popović je udovac Andjelke Trifunović Popović, koja je nakon dva dana hospitalizacije u Kraljevu prebačena u Kragujevac gde je umrla na porođaju, a Ana Lojanica je izgubila bebu početkom ove godine u Kragujevačkom kliničkom centru. Oboje smatraju da su lekari napravili brojne propuste, ali su komisije za stručni nadzor, inspekcije i ostale "-ije"

Ljudi u mojoj zgradi su nacija
humanista, egoista, gubitnika, fasista, altruista,
ljubitelja zivotinja i jadnika

To je kao kad gledam s terase, vidi se u pijaca u daljini, nesretno zabodena medju zgradama i lišena svake poetičnosti. Nikad ne bih poželeo da je naslikam. Ne zbog tamnosivih nadstrešnica tezgi čiju zardjalost odavde jasno mogu da zamislim, već zbog one ljudske vreve koja se sa ove visine vidi kao neurotično mrdanje neodredjene žive materije. Taj alien pokret nije pulsiranje, više je niz trzaja nepravilnog ritma. Izaziva blagu jezu. Ako je kojim slučajem sunčan zimski dan, broj ljudi je mnogo veći. Dok hodam, izbegavajući, zastajkujući, propuštajući,