Ovog puta s ove strane Bosfora.

Dok sam se ja juče oduševljavao prioritetima SBPOK-a s ove strane Bosfora se širila vest o tome da je blogspot.com/blogger.com zabranjen u Turskoj. Zašto?

Zato što je to odlučio sud u Diarbakiru (od svih mesta), a na žalbu Digiturka, turskog provajdera satelitske TV. Naime, navodno su neki blogeri koristili te guglove blog platforme da prenose fudbalske mečeve turske premijer lige...

(Juče)

Baš žučna rasprava na poslu.. Ume to kod nas da bude. Puna kancelarija mladog i vatrenog sveta. ;) Što više posla, to smo raspoloženiji za diskusije. A različiti... različitiji teško da možemo biti.

Ja sam gamer. Ja sam takođe ateista, anarhista, apsurdista, transhumanista, programer, singularitarijanac, deathrocker, skijaš i još mnogo toga ali, pre svega, ja sam gamer. Bio sam gamer kada mi je u najranijoj mladosti otac na Commodore 64 morao učitati Tetris sa kasete da bih se igrao i od tada se stvari nisu menjale.

Mesto koje je moderno društvo dodelilo gaming kulturi se vrlo malo promenilo od početka osamdesetih do danas, što je poprilično bizarna činjenica imajuči u vidu da samo industrija kompjuterskih igara već godinama obrće veći novac od filmske industrije. O razlozima za marginalizaciju igara kao validne forme umetničke ekspresije neću pričati ovom prilikom, u glavnom zato što su takve diskusije jako mučne i ne postižu ništa. Delom zato što su i protivnici i proponenti većinom fiksirani na to da nešto može ili ne može biti umetnost. U vreme kada umetnost gubi sav smisao, insistirati na toj etiketi kao pokazatelju vrednosti mi se čini krajnje nesvrsishodno. Umesto toga, smatram da je mnogo produktivnije ponuditi primere velikana gaming kulture pa da vidimo šta je odatle neko mogao da nauči. Tim povodom, evo jednog od najbitnijih velikana rane istorije kompjuterskih igara.

Autor: Rodoljub Šabić

Neki organi vlasti i javna, odnosno državna preduzeća ne izvršavaju naloge iz rešenja Poverenika za informacije, odnosno prolongiraju njihovo izvršenje (iako su ona po zakonu obavezujuća, konačna i izvršna) uz obrazloženje da su protiv istog "podneli tužbu sudu i očekuju ishod". E sad, laici mogu da ne znaju, ali već i samo prosečan student prava zna da ovakva tužba (tužba prvostepenog organa protiv rešenja drugostepenog) nije dopuštena. Kao što zna i da čak i u situacijama kad je tužba dopuštena ona, sama po sebi, ne odlaže izvršenje rešenja.

Ambasador Izraela u Srbiji, Artur Kol, je izjavio da Izrael ozbiljno razmišlja o bombardovanju Srbije zbog izjava Maje Nikolić i Miloša Bojanića u „Dvoru".

Televizija „Pink" je uputila „duboko izvinjenje zbog incidenta" jer su učesnici „Dvora" iznosili „stavove antisemitskog karaktera" i zbog toga su diskvalifikovani. Vlada Izraela smatra da to nije dovoljno.

Kako prenosi ambasador Kol, Izrael zahteva izručenje Maje Nikolić i Miloša Bojanića, kako bi im se sudilo pred izraelskim Vrhovnim sudom zbog antisemitizma, ili će morati ozbiljno da razmisli o primeni sile protiv Srbije.

Ahmadinedžad podržao Maju i Miloša

Predsednik Irana, Mahmud Ahmadinedžad, pozdravio je izjave Maje Nikolić i Miloša Bojanića i pozvao ih da se sa porodicama sklone u Iran.

„Svaki neprijatelj Izraela je moj prijatelj", izjavio je Ahmadinedžad.

U telefonskom razgovoru za naš blog Maja Nikolić je reagovala na ovaj poziv rečima:

„Neću da idem u Iran, ja ne volim Muslimane."

 Budi se Istok i Zapad ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, čitam najnovije vesti, pa tako saznajem sledeće ...

Srk ...

Budi se Bliski istok i još bliži nam Zapad, pa tako više ništa nije kao što je bilo ...Oni što su vladali u Tunisu...više tu nisu ...došlo je do razlaza Baraka i Mubaraka ... a u Libiji se vlast ne

Clanovi jednog prilicno otmenog fitnes kluba u Zenevi pojurili su ovog leta u zaklon kada se potmuli zvuk, koji obicno predhodi razdvajanju Zemljinih ploca, prolomio tokom njihovog jutarnjeg treninga. Strah od zemljotresa ubrzo je uminuo, posto je otkriveno da je jedino sto se razdvojilo bilo moje rame, koje sam upropastio dizuci tegove pozamasne tezine sa ciljem da impresioniram macku bademastih ociju koja je radila sklekove na strunjaci do moje. Dok sam ispustao zvuk jednak onome koji se otme mosusnom govecetu dok se pari, izneli su me u cucecem polozaju i odneli kuci, gde sam morao da prelezim ceo jul. Dok sam tako lezao u krevetu listajuci casopise sa nekretninama, nisam mogao a da se ne setim nedavnih dogadjaja vezanih za kupovinu nase kuce u Zenevi.

Retko mi skoči krvni pritisak zbog vesti iz domovine mi (niti ih pomno pratim, niti me previše interesuju), ali prilikom čitanja ove sa Blicovog sajta mi se smračilo pred očima. Pa kaže:

Uhapšen zbog kopije filma „Montevideo“

Juče je uhapšena prva osoba koja je piraterisala film Dragana Bjelogrlića “Montevideo, Bog te video”.

Goran Č. iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je preko interneta napravio link za preuzimanje celokupnog snimka filma “Montevideo, Bog te video” reditelja Dragana Bjelogrolića, saznaje “Blic”.

Osumnjičeni je uhapšen u akciji SBPOK, čiji su pripadnici juče upali u stan Gorana Č. i izvršili pretres.

-- U stanu je nađen računar, koji je zaplenjen, a osumnjičeni je priznao delo i zatražio advokata, kaže za “Blic” izvor iz MUP Srbije. On navodi i da je osumnjičeni, koji se tereti za pirateriju, zatim priveden u policiju na saslušanje.

Ovih dana mogli smo čuti iz Ministarstva dijaspore da je broj pripadnika srpske nacije u regiji 2,1 milion. Ovde, naravno, nije uračunata srpska dijaspora diljem, pre svega, Zapadne Evrope i Angloamerike čiji broj nije lako proceniti, ali koji bi se mogao kretati (uključujući i sve ostale zemlje na svetu) od 2 do 2,2 miliona, dok se procene od 2,2 do 4 miliona srpskih iseljenika ne čine pouzdanim (valja imati u vidu da je jako teško definisati šta je zapravo Srbin u dijaspori; da li to onaj koji ima naše ime i prezime, ide u pravoslavnu crkvu, govori naš jezik ili ga samo delimično

izmiče klasifikacijama.
definitivno ne pripada. nikome osim sebi.
i o tome piše. o nepripadanju.

И тако је настао проблем. Нигде не пише да се "домаће" гориво терети мањим акцизама али је врло мали број оних којима је то било нејасно. Заврзлама је спроведена тако да је било мука и гледати...

Nije ovo priča ni rasprava o četnicima i partizanima, o komunistima i antikomunistima već o načinu poimanja naše stvarnosti i budućnosti, o tome kakvi smo i kakvim sami sebe zamišljamo i izmišljamo.

Slušajući, razgovore, rasprave i diskusije koje se vode oko raznih pitanja i na različitim nivoima počev od običnih ljudi, analitičara, akademskih građana, novinara, političara, partijskih glasogovornika i lidera, poslanika pa  do akademika,  primetno je da svi sve znaju i nema te teme o kojoj se neće izneti “kompetentno” mišljenje.

Evidentno je da su politika, istorija i nacionalno pitanje oblasti u koje se svi razumeju, znaju sve, imaju primere, lična iskustva, dokazane “zasluge” u smislu  “ja sam to davno rekao, napisao”.

Primetno je takođe da se svaka rasprava vrlo brzo prenese u prošlost, tražeći u njoj opravdanje ili uzroke sadašnjeg stanja, a ne libe se da čak predviđaju i budućnost.

Romantična prošlost, surova stvarnost i nepoznata budućnost su okviri i dometi te »analitike i umovanja», koja se može tolerisati kada su u pitanju obični ljudi, s obzirom i na njihovo obrazovanje, ali ne i onima koji se razmeću naučnim zvanjima i političkim funkcijama.

Interesantno je takođe da što se dalje ide u prošlost to je stanje bezgrešnije, a sva surovost se iskaljuje u obračunu sa bližom prošlosti i aktuelnim političkim neistomišljenicima. Evidentno je takođe, da se se u toj raspravi operiše sa izmišljenim i zamišljenim, iskonstruisanom na poiluistinama, neznanju i nekritičkom prihvatanju neistina i poluistina.

Naravno, takav pristup je više predmet razmatranja sociologa, psihologa, a neretko i psihijatara.

Ovo je samo mali uvod da bih preporučio sjajan tekst profesora Branka Milanaovića

„Evo ga Tadić levo, a tu je i Lepa Brena.“ Onda kaže: „Set za nas“, pa opet red tabloidnih vesti: „Tu su Dinkić i Dulić“... Mi iz Niša nemamo baš često priliku da vidimo te selebritije, pa razumem kumovu želju da mi dočara atmosferu. Evo, listam poruke od tada i prenosim dve koje zaslužuju pažnju: „Ajs ti, ‘koka-kola’ i čips 680 dinara. Bez fiskalnog“, „Ponovo 680 dinara, ponovo ne davaju fiskalni.“

Tih dana, kad se igrao najbolji tenis na svetu u Areni, prosečna poseta bila je oko 20.000 ljudi, sedelo se i po 10 sati, a niko nije mogao da unese ni kašicu za bebu, a kamoli sendvič ili sok. Po mojoj skromnoj proceni, svako od posetilaca je morao, hteo ne hteo, da popije dva soka ili dve flašice vode i da pojede jedan sendvič, sve to u zbiru od oko hiljadu dinara. I, eto, matematika kaže da je to u zbiru dva miliona neoporezovanih dinara samo za jedno veče. Malo li je.

EXIT je postao meta napada, i to meta hakerske grupe koja sebe naziva Albanian Cyber Army. Albanski hakeri su preuzeli zvaničnu Fejsbuk stranu EXIT-a, koja broji preko 100.000 fanova. Međutim, ovaj napad se desio u zanimljivom trenutku za poznati srpski brend...