Нећу рећи да ме превише интересује "предизборна кампања" у Тениском савезу Србије. Имам свог "фаворита" мада је то потпуно бесмислено наравно јер тенисом се нити бавим нити га гледам. С друге стране не смем рећи за кога сам, јер његов противник вели да су против њега вероватно "људи неостварени у свом животу и у свом послу па им сваки успех... смета". Запуши човек свима уста док си  рекао кекс.

U Africi otkrivena nova vrsta: šumski slon! Kako je moguće prevideti čitavog slona? Svake godine se otkrivaju brojne nove vrste insekata, u proseku godišnje biva otkrivena jedna ili dve nove vrste ptica, ali gde se slon krio? U šumi? Ta, haj’te molim vas, pa šta rade ti naučnici?

Milan Nikolić

INTRO: Povodom današnjeg i nekih drugih izbrisanih praznika, ulica promenjenih imena, cenzurisane istorije, tekst koji sam, pre nešto manje od mesec dana posvetio svim bivšim, sadašnjim i neobrisanim pionirima. Jer, svejedno je da li je reč o pionirima, proleterima, sve su to danas čete markirane za zaborav. 

"Danas kada postajem

Ovo je jedan krajnje nostalgičan i sentimentalan blog u kome, sem u ovom pasusu, nema ni pomena od rajfešlusa, nitni, ni čičak traka.

Ali, zato ima puno dugmića. Onih sa dve ili četiri rupice, najrazličitijih veličina, boja i oblika.

I puno setnih osmeha.

Nemo' posle da mi se neko žali kako ga/je nisam upozorila!

Meni ne bi bilo ni na kraj pameti da pišem ovaj tekst da slučajno, jutros, ne naleteh na njega.

               Događa se ponekad da joj se dan prosto zgruša među prstima kao letnje mleko u plavoj šerpici na tufne i umesto da teče i peni i miriše, cepa se na mlitave krpe sa kojima ne zna šta bi. Ili joj se razbije u paramparčad izbačen iz ravnoteže nečim naizgled sasvim nevažnim, pa silno vreme mora da provede prebirajući krhotine u besmislenoj nadi da se mogu zalepiti jednim iznuđenim osmehom.
               Katkad se jednostavno zgužva do neprepoznatljivosti, poput odbačenog staniola i nokti joj se umore od pokušaja da ga ispravi i dovede

22. decembar je bio dan vojske sfrj.
eno kolega milan
expertski priča o tome.

ja se sećam proslava,
šepurenja, četvrta vojna sila na svetu?!
nije da nisam verovala...

i ministar se danas oglasio...kao
da se i on seća:

"Završavamo jednu izuzetno uspešnu godinu... koja je

Sve češće razgovaram sama sa sobom, svađam se sa imaginarnim sagovornicima sa kojima (na sreću verovatno)  nemam prilike da se sretem. U tim razgovorima ponekadmi se oči napune suzama, iz besa ili od tuge, što je sve tako kako je i što nema odgovora, ni rešenja. Vadim se na vetar, hladno vreme, upala mi kosa... Pitanje je vremena kada će ljudi na ulici početi da me posmatraju ispod oka i da me možda isprate komentarom: Šteta, mlada žena, a ...

NEOGRANIČENE KOLIČINE HRANE I PIĆA - Od hrane očekujte dva pleha kiflica koje je umesila organizatorova keva, nešto malo čajne kobasice na čačkalicu, i jednu činiju ruske salate koju će pojesti prvih pet gostiju. Što se tiče pića: odmah posle ponoći, nakon pada mobilne mreže očekujte da nestanu najpre sve zalihe žestokih pića osim Vinjaka. Do jedan sat nestaće i sva vina osim par litarskih flaša Carice Milice. Nakon dva sata posle ponoći u ponudi će ostati samo vruće Apatinsko Pivo u plastičnoj flaši od dva litra, Knjaz Miloš, Koka Kola, i pola tetrapaka soka od breskve sa nekoliko pikavaca unutra.

EKSKLUZIVNA LOKACIJA NA DEDINJU - Predratna napuštena kuća spremna za rušenje, na periferiji Dedinja prema Voždovcu, preuređena za potrebe žurke. Na brzinu počišćene fekalije i špricevi lokalnih narkomana koji su se unutra okupljali. Pri glasnijoj muzici sa tavana se odronjava malter. WC je prepun paučine i nema svetla pa morate da ostavite odškrinuta vrata ili da osvetljavate wc šolju ekranom svog mobilnog telefona.  

Gost autor GORRAN2

Pre 69 godina u Rudom je formirana Prva proleterska brigada, U sastav brigade ušli su :Prvi (crnogorski) bataljon; Drugi (crnogorski) bataljon; Treći (kragujevački) bataljon; Četvrti (kraljevački) bataljon; Peti (šumadijski) bataljon i Šesti (beogradski) bataljon,a već sutradan je izvela svoju prvu borbenu akciju i taj dan je obeležavan kao Dan JNA.

Bilo je to izuzetno teško i komplikovano vreme, puno nedoumica. Međutim, tu ljudi - partizani - nastavili su odlučno svojim putem, i uskoro se sve počelo razbistravati, i izgledati bolje. Došla je pobeda. Bio je kanda i neki napredak. Štaviše, po nekima, zlatno doba.

Ipak, istorija je napravila još jedan salto. Danas se u Rudom bivša ulica Prve proleterske zove ulica đenerala Draže,

Agencija za zaštitu dece je u kolevci demokratije oduzela decu Verici i Vuku Nastiću. Zato što je neko u kompjuterskom servisu brljao po njihovim privatnim porodičnim fotografijama. I na njima našao snimke gole dece koja se kupaju u kadi. To su prijavili policiji, otac Nastić je otpušten s posla i zajedno sa majkom dece koja se nisu kupala obučena u kadi, uhapšen. Deca su im oduzeta i data starateljskoj porodici. Jer su pomenute fotografije protumačene kao pornografija, seksualno zlostavljanje dece i nepropisna briga o deci. Vuk i Verica Nastić već pola godine pokušavaju da se izbore da im se deca vrate.

Ako je posedovanje fotografija gole dece, u privatnom albumu, u državi koja širi ljudska prava milom ili još češće silom, zločin, onda sam i ja, ali bojim se i većina stanovništva u našim krajevima zrela za doživotni 'aps ili i prinudni rad i u narednom životu. Uz ne samo oduzimanje dece, nego i neku preventivnu zabranu razmnožavanja uopšte.

Može se biti optimista i nemati nade. Već sam nekoliko puta citirao ove reči Francis Bacon-a (jednog od najvećih slikara XX a i ostalih vekova) ali nije na odmet ponoviti ih. Da nisam optimista odavno bih okončao ovo što neki, tepajući mu, zovu život, mislim, sopstveni. Način na koji bih to učinio nije bitan. I još nešto! Ja uopšte nisam usamljen!

Svi, ja vi...svi smo mi u istom kolu, samo koliko god groša dali,

U poslednje četiri godine, koliko život delim s čovekom danskog porekla (koga iz milošte zovem: moja emotivna skandinavska devojčica), više puta sam bila na ivici da doživim infarkt, a sve zbog kulturoloških razlika.

Još na samom početku naše veze, poklonio mi je knjigu "Xenophobe's Guide to the Danes". Nešto poput bleferskih vodiča: kratak šaljivi prikaz danske kulture na 50-tak stranica. Sećam se da me hladan znoj oblivao dok sam čitala. Sve što se u Srbiji smatra potpuno normalnim, u Danskoj je ekstra nenormalno. I obrnuto. Iznad svega, tamo se smatra potpuno nepristojnim bilo kakvo isticanje pojedinca, grupe, institucije, preduzeća, bilo čega, kao najboljeg. Dok se kod nas lokalno pivo reklamira kao "svetsko, a naše", u centru Kopenhagena stoji velika reklama za njihov Carlsberg koja glasi: "Probably the best beer in town". Na svetskom tržištu, isto pivo se reklamira kao "Probably the best beer in the world". Ali ne u Danskoj. U Danskoj bi to bilo nepristojno. Kao što bi bilo nepristojno i reklamirati se bez ograde "probably".

 Neka rastu i treba da rastu !!!

 Bilo je dovoljno i ono malo snega što je palo, da se čitava bulumenta dečurlije sjuri u park, odasvud, naoružana sankama, debelim rukavicama i šalovima, i da se poput vojnika koji osvajaju neku visoku kotu, dok za sobom vuku sanke, klizaju, padaju, četvoronoške bauljaju...ali ipak stižu i osvajaju VRH pokriven snegom, tankim ko sirotinjski lebac,  visine nekih metar ili dva od zemlje ...izem ti ravnicu. .

 Ni zime nisu kao što su nekada bile.

 Samo deca su ista, u svim vremenima.

 Pre njih, taj isti vrh, osvajala