Od kako je počela svetska ekonomska kriza (SEKA), stalno slušam o tome kakve su i kakve će biti njene posledice za nas obične smrtnike i tzv. umetnike na slobodi: odpuštanja, nezaposlenost i ostali oblici svakodnevne strave i užasa. Slušam, takođe, kako vlade u raznim zemljama donose neke mere koje bi trebalo da ublaže tragediju. Po drugoj strani, jako malo se priča o tome ko je, kako i zašto izazvao SEKU i, shodno tome, kakve će posledice biti za one koji su je stvorili.

Uzrok za SEKU još uvek nije centralna tema, iako je za uspešno lečenje važno da se nađe i definiše uzrok bolesti. Nije teško dati odgovor na pitanje zašto se o tom uzročnom aspektu SEKE ne govori mnogo, jer je jasno da bi onda neki moćni ljudi trebalo da odgovaraju zbog izazivanja planetarnog kolapsa koji će, kažu, tek da eskalira.

Istorija poltronstva u Srbiji ima dugu tradiciju. Samoupravni sistem je bio idealan za usavršavanje poltrona i od tada uvlakačke sposobnosti imaju veću vrednost od znanja i snalaženja u raznim oblastima. Devedesetih godina razvoj poltronstva dobija novu dimenziju. Ostaju upamćeni jedan Milorad i Spomenka, kao najuočljiviji predstavnici ovakvog načina života. Bilo je i uspešnijih, koji su izbegavali kamere, ali su zahvaljujući ovoj veštini ostvarili uspešne karijere i zaradili veće svote novca.

Promena sistema nije omela najuspešnije poltrone u daljem usavršavanju. Pored

Ko smo mi? Žmu i ja... i svi oni rođeni sedamdesetih ..i ranije... Ovo nije blog o dobrim, starim vremenima... Jer ta vremena kad smo intenzivno "izlazili" nisu ni tako stara, a nisu bila ni tako dobra. Odrasli smo u malom gradu, osamdesetak kilometara od Beograda. Počeli smo da izlazimo početkom onih kriznih, nesretnih devedestih. Naš grad je nekako zaobišao prvi nalet turbo-folka, dizelaša, sponzoruša i sveg jezivog kolorita uobičajenog za predstavu o tom vremenu. Nije da ih nije bilo... ali su bili znatna manjina. A i mesta za izlaske strogo su nas razdvajala...  Bilo je cool (mislim

Mada u ilovači, glibu ili kanalima grada nikada nije pronadjen nijedan dragi kamen (osim onih izgubljenih), Antverpen je bio i ostao grad dijamanata. Na ovdašnjoj berzi dijamanata svakodnevne transakcije ugovara nekih 1.500 prodavaca. Kroz njihove ruke prodje barem 80% neobrađenih dijamanata pronađenih svud po svetu i 50% obrađenih. Procenjuje se da im je vrednost oko 16 miliona dolara. U isto vreme, 4.000 ljudi radi u industriji sečenja dijamanata. Antverpen sa punim pravom može da potvrdi: dijamanti su večiti. 

Gledajući i slušajaući naše današnje političare, već dugo se pitam zašto su postali to što jesu?

To pitanje me naročito intezivno muči u predizbornim kampanjama.

Intenzitet moje muke srazmerno je proporcionalan broju bilborda, plaćenih termina na TV-u, predizbornih mitinga i konvencija, fotogtafija i izveštaja u štampi, različitih sučeljavanja i duela na svim televizijskim kanalima, a o dnevnicima, događajima dana, kažiprstima i vestima da i ne govorim.

Kad izbori prođu moje teško pitanje poprimi latentni oblik, učauri se negde u podsvesti, ćuti

Spomenik Kardelju u Ljubljani

Prije trideset godina, 10. februara 1979. u Ljubljani je umro Edvard Kardelj. Mlađim generacijama, to ime možda ne znači puno. No, u posljednje vrijeme, što pod utjecajem novih istraživanja o jugoslavenskoj povijesti (a naročito raspadu Jugoslavije), a što zbog pokušaja da se pronađe neka alternativa

    Пре пет година сам у школи имала савршену генерацију. Нису баш сви били одликаши, али су били радознали, активни, жељни да промене свет. Идеална комбинација за рад и забаву. Правили смо мешавину рецитовања и певања рок песама (гост нам био Пера Јањатовић чија је књига "Песме братства и детињства" и била повод) ,

Zasenjen drugim, mahom neprijatnim vestima iz domena ekonomije i finansija, kroz američke medije se gotovo neopaženo provukao zabrinjavajući podatak: po prvi put u istoriji, broj gojaznih Amerikanaca (34%) veći je od broja onih sa viškom kilograma (32,7%), što pokazuje nova statistika federalne vlade. To znači da je dve trećine Amerikanaca, da se izrazim politički nekorektno, debelo, a od prekomerne težine pati i trećina dece.  Čak je i američka vojska, koja poslednjih godina nije posebno probirljiva, počela da odbija gojazne regrute.

Američki problem sa gojaznošću,

ili o propuštenim(?) šansama(?)

Priča iz mog života na koju me je iz nevezanog podsetio vajkajući komentar Vladimira Petrovića o propuštenim šansama: Gde bih ja licno danas bio da sam samo umeo da iskoristim (dobro ne bas mnoge, ali nekoliko) neke sanse koje su mi se ukazivale, he, he, he...

Imena i datumi poznati piscu (meni) i akterima.

Svakodnevno se u Beogradu dogodi između 60 i 110 saobraćajnih nezgoda, a u 70 odsto slučajeva žrtve su pešaci.

Građani koji izvan pešačkog prelaza pretrčavaju ulice odgovorni su čak za polovinu ovih incidenata u centru prestonice.

Pasarela košta manje nego jedan ljudski život!!!

Zrenjaninski put je magistralni put koji ima četiri trake i potpuno je nebezbedan

           Moja majka je ponajviše zalužna što je ideja normalnosti za mene od najranijeg detinjstva bila u potpunosti obesmišljena. Ona to nije uradila namerno, verujem da nije razmišljala o tome što je govorila, ali je suviša često koristila tu reč - normalno i meni je to bilo dovoljno da shvatim da ona ima toliko široko značenje, da ga uopšte i nema, tj. da je neupotrebljiva. „Da li je normalno da ne namestiš krevet?" (Ni

Licemerje (hypocrisy) je jedna od najčešćih "pojava" u ljudskoj komunikaciji o čijim mnogobrojnim negativnim svojstvima će se skoro svi brzo složiti, o čijoj nepoželjnosti će skoro svi brzo glasati ZA, o čijim štetnim posledicama će skoro svi brzo imati sijaset "primera iz života", a zatim mirno nastaviti da je primenjuju u sopstvenom ponašanju, ne videvši u tome ama baš ništa čudno.

To je takozvana "dvostruka licemerska petlja" u ljudskom ponašanju.

I kad osuđujemo licemerje, dajemo sebi za pravo da budemo - licemerni.

"Go figure", rekli bi mnogi, hajde razumi ljudsko ponašanje, ako možeš.

Ljudi su ponekad istovremeno potpuno nerazumna, a divna i zato potpuno šašava bića, rekla bih ja.

Radovi u toku,

 tokovi u radu,

 hakovanje - ludom blogovanje 

 ili, samo finale operacije "Svećevibanujem!" ?