- letnja dugodnevica  (solstice) je danas, 21.06. i u 12.28 počeo nam je Dan najkraće noći i to na "našoj polovini Zemlje" (koja se, samo zato što smo se mi ljudi tako dogovorili, naziva "gornjom" ili "severnom", što odmah mora zvučati sasvim šašavo svakome ko uključi mozak i zamisli Univerzum, jer  tada jasno vidi kako to ume da bude smešno i blesavo, kao i mnoge druge rutinske, mnogoponavljaljuće čovekolike predstave koje imamo o svemu i svačemu) -

Letnji solsticij (dugodnevica, suncostaj) je  vreme najdužeg dana (obdanice) na severnoj hemisferi koji označava dolazak leta i "trodnevno visoko stajanje Sunca", slično kao što zimski solsticij u decembru označava "Dan najduže noći" i "trodnevno nisko stajanje Sunca" na najnižoj tački neba.

Koliko god dugo da postoje pisani tragovi o  ljudima, koliko god legendi i mitova smo uspeli da upamtimo i sačuvamo od zaborava, sve, baš sve, govore o proslavama i zimskog i letnjeg solsticija, o ritualima, obredima, verovanjima, običajima ljudi širom planete koji svi neverovatno liče jedni na druge koliko god  i sasvim očigledno, u pradavnim vremenima ljudi bili geografski međusobno veoma udaljeni i naizgled bez ikakvog kontakta. Kretanje Sunca je povezalo mitove i legende, vremena i prostore, ritale i običaje ljudi koji nikada nisu saznali jedni za druge. Niti će, ikada.

Uz ivanjske običaje letnjeg suncostaja, vezana je jedna čuvena komedija - William Shakespeare „San Ivanjske noći“ (A Midsummer Night's Dream, 1594.). ili - "San letnje noći". Čudesna priča.

Autor: Rodoljub Šabić

Na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od danas je, pored ostalih dokumenata, postavljen, preveden na srpski, tekst Rezolucije o zaštiti „uzbunjivača" (insajderi, whistle blowers-i - duvači u pištaljku...), www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/medjunarodni-dokumenti, koji je nedavno usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Rezolucijom su pozvane sve države članice da preispitaju svoje odgovarajuće

Iako poslednjih godina nekako uvek u medijskoj senci naših singl igrača, ovaj 34godišnji Beograđanin je svakako najuspešniji srpski teniser svih vremena. 

Slažem se ja da životinje ne treba mučiti, već da ih treba čuvati i da je zakonska zaštita životinja civilizacijsko dostignuće, jer svi delimo ovu planetu i jedni bez drugih me možemo i tako to - samo, vidite, moj slučaj je sasvim drugačiji. Ne treba nikakva zaštita mom keriću, nego zaštita treba meni. Jer ne malteretiram ja njega, nego on, napast jedna, maltretira mene! Verujem da ima mnogo ovakvih slučajeva samo o tome se ne

"To za šta se ja zalažem je da se za jednu trećinu smanje fiskalna opterećenja na zarade, i porezi i doprinosi. Gubitak prihoda bi se neutralisalo rastom PDV-a"

Da ponovim: da se za jednu trećinu smanji porez na rad, i porezi i doprinosi. Ovo je najvažnije što Srbija može da uradi za svoju ekonomsku budućnost. Ovo je u najdubljem ekonomskom interesu svih građana Srbije. Oni koji govore drugačije, po mom mišljenju, ili ne znaju ili štite neke druge interese. Pre će biti ovo drugo.

  ...kaže Cane Trifunović, voćar iz Bukovice. Već dve decenije od svojih šljivika živi, dobio je i brojna priznanja za proizvodnju šljive i rakije. Kroz suze govori da "nema ništa, i ovo malo što je ostalo će za dva tri dana da opadne i satruli".

Trifunović i njegova porodica imaju desetak hektara pod šljivom.
"Čemu? Sve sam uložio, voćnjak me koštao milion i po. Osigurao sam, na svu sreću, ali šta dalje? Ovo je tuga, ranke moje više nema. Ova šljiva je retka, malo ko je gaji. Imao sam najbolji prinos u Srbiji. Imaju rakete da ispaluju na

   Sećam se da je leto bilo sunčano, toplo, svečano, druželjubivo, da je imalo svoj početak i kraj, znalo se, dolaskom leta upadali smo u kratke pantalone i šorceve, bez majica, bosi, i nismo ih skidali do poslaka u školu. Temperature su bile umerene, i ne sećam se da je neko izgoreo od Sunca, svi smo bili lepo preplanuli, istrbljeni, prašnjavi i ošišani do glave. Ipak, popodne se moralo odspavati dva sata, tako da od 2 do 4 napolju nije bilo dece. Nije bilo dugotrajnih kiša, samo po koji pljusak bi pokupio prašinu i osvežio glave  za nove dečje letnje bitke, hajdučije po obližnjim njivama i voćnjacima. O letovanju nismo razmišljali. More se spominjalo, tu i tamo. Nismo imali predstavu gde se tačno more nalazi, šta se tamo radi, zašto se putuje danima i noćima da se pocrni, kao da nije svejedno to isto uraditi uz Kanal DTD ili Jegričku.

Primivši vest o smrti Bogdana Bogdanovića (Beograd, 1922 - Beč, 2010), pišem svoja sećanja na njega, kao kratke rezove, unapred znajući da će to biti malo i nedovoljno da mu se odužim. Pružio mi je veliki podsticaj kada sam počinjao da se formiram kao umetnik, a kasnije mi je pomogao u radu kada mi je bilo teško i kada sam imao velike dileme.

Bila je 1992. godina, ratna histerija, nacional-šovinističko ludilo u punom jeku. Imao sam nepunih 18 godina i bio zanesen poezijom. Tada mi je izašla zbirka »Rusija« u kojoj sam jednu pesmu posvetio Bogdanu Bogdanoviću, pošto su na mene snažno delovale priče o njemu i njegovom intelektu i radu, koje sam slušao od svog ujaka i prvog umetničkog mentora Dušana Popovića.

Čuvši preko radija najavu tribine Beogradskog kruga u Domu omladine, u kojoj učestvuje Bogdan Bogdanović, sakupio sam hrabrosti da tamo odem i da čuvenom profesoru poklonim primerak moje knjižice.

Denijel Elsberg, američki heroj, čovek koji je objavljivanjem tzv. Pentagon papers doprineo kraju Vijetnamskog rata, je u nedavnom intervjuu ispričao sledeću anegdotu: primajući nagradu koju federacija sudija nemačkog pravosuđa dodeljuje poznatim whistleblower-ima upitao je kako se na nemačkom kaže whistleblower. Dobio je odgovor da na tom jeziku ne postoji ta reč. "A šta bi bila najbliža?" insistirao je. Odgovor je glasio - izdajnik.

Anegdota ne samo da ilustruje nedostatak reči whistleblower na drugim jezicima, nego neodoljivo podseća na onu "jednima teroristi, drugima borci za slobodu." Iz ugla onih bezuslovno lojalnih vladama, korporacijama i uopće organizacijama koje nastoje da sakriju prekoračenja, zaobilaženja ili ignorisanja zakona i pravila whistleblower-i su izdajnici. Onima koji gaje iluzije da zakoni važe za sve, te da se otkrivanjem zločina nešto može promeniti i/ili neko pozvati na odgovornost, whistleblower-i su heroji.

Ovih dana se u američkoj blogosferi (i šire) vodi žestoka rasprava o tome da li je redov-specijalista [private specialist] armije SAD Bredli Mening [Bradley Manning] izdajnik ili heroj.

Te godine kada je izašao ovaj video klip, puštale smo ga sto puta dnevno i isto toliko puta se smejale. Moja drugarica i ja. Mislim da od tada ovu pesmu nikada nisam čula celu. Uvek ovu kratku "alien" verziju. A tako sam se i osećala. Možda nijedan video nisam pogledala toliko puta kao ovaj. Jer, tih godina, bilo je baš puno razloga za "preživljavanje". I, naravno, za smeh.

Večeras pozovem svoju drugaricu, kažem joj da sam ponovo gledala klip, obe prasnemo u smeh. Kad, iz tog smeha, uz evociranje poneke uspomene, ona kaže:

- A onda je došla ta 2001.

U trenutku nisam shvatila na šta misli.

- Kakve sad veze ima 2001?

- Pa sećaš se, oformila se i prva demokratska Vlada.

- Da, dugo očekivana. Ali što si se toga sada setila? Mislim, kakve veze ima?

- Pa zbog žurki.

- Žurki?

- Tvojih žurki, plavušo - kaže ona, toliko ozbiljna da se na trenutak osetih krivom što sam ih pravila.

To nepriznavanje samo po sebi i ne bi bilo neki preveliki problem kada bi se dotični zakatančio među svoja četiri zida dok

Sta da radi zena sa viskom megabajta koji se ne daju uposliti zveckama, pelenama i pripremanjem Aptamila, na ivici da pocne da prilikom fejsbucenja prihvata cak i one sa kojima se ni u osnovnoj skoli nije druzila, a sad je oslovljavaju sa “skolska”? …Al’ da bude drustveno prihvatljivo i da ne zahteva znacajnije trosenje “statutornog materinskog dodatka”? Da sanjari o letu i da se pita dokle ce samo moci da stigne u ovom novom aranzmanu.

Malo je reči koje su u toj meri sinonim za Afriku... upravo na taj pejsaž i pomišljamo kada kažemo Afrika. Kada poželite da otputujete u Afriku (nekako moćna reč, teška, zvučna), na to mesto pomišljate: Serengeti. Ovih dana je tamo otpočela i godišnja migracija dva miliona gnua i zebri preko reke Mara.

Neke od izjava Verice Barać:

hrabra žena

07.04.2010. Višegodišnje kontinuirano donošenje štetnih odluka dovelo je do opasnosti da Srbija uskoro ostane