Moj grad je pun mega marketa; Praktično, koji god vam padne na pamet, možete ga naći u Čačku. Imamo pride i jedan lokalni, inače jako voljen, jer nosi ime jedne stare, isto tako jako voljene prodavnice, koja više ne postoji. Ne može se reći da ovo nije otvoren grad, ali to nije ono o čemu bih želeo da pišem.

Kada je prvi među njima došao, bilo je stvarno zadivljujuće: veliki prostor, puni rafovi, puno svetla... znam i decu i njihove roditelje koji su ga posećivali samo da bi, eto, izašli iz kuće. Rekao bih da je zadao domaći zadatak potonjima koji su nameravali „u

 Sećam se jedne pijane noći u Majamiju kad me je stari prijatelj u civilu ubeđivao da je Al Kapone uhapšen samo zato što nije plaćao porez. Govorio je i da je trgovina drogom nelegalna, ali samo u količinama do dva grama. Preko toga je legalna, ali treba da se plaća porez određenim strukturama. Ko ne plaća porez, pliva sa ribama. Tako je na svim meridijanima.

Speaking at Takovo, celebrating the 2nd Serbian Uprising (where they actually managed a good slap at Ali Pasha, leaving the Ottoman Turks to slowly lose interest and drift home 63 years later), the Deputy Prime Minister said:

Neobično je tiho za subotu veče na College Street-u. David je već ugovorio sa nekim prijateljima pa prvo njih srećemo. On ima mnogo prijatelja, i svaki put kad ih sretnem to su druga lica. Prijatelj je animirana plavuša koja je lepo raspoložena i ima neobično široke crne zenice usred svetloplavih očiju. Možda je u pitanju prirodni high - uvek treba ostaviti bar jednu mogućnost za čuda, kao poslednju jabuku na drvetu, je moj brend optimizma.

Pošto naše zdravstvo nije u nekoj tamo trećoj ligi, već u Ligi šampiona, sasvim je logično, jel', da nam ministar zdravlja zaobiđe lokalne zdravstvene ustanove i šampione, te odluči da probleme sa kičmom reši operacijom u Minhenu.

O sopstvenom trošku, naglašava se.

Šta

Imam običaj ili bolje rečeno običavam da svakih deset, ponekad i petnaest godina, ponovo pročitam određene knjige, odnosno određene pisce, odnosno sve što su napisali. U takve pisce spadaju Beket, Marcel Proust, James Joyce, Čehov, Tornton Vajdler, Varlaam Šalamov, Mišima, Danilo Kiš, Andrić, Eko, Borhes, Tabuki, Hajne i naravno moj dragi i omiljeni Bohumil Hrabal. Do

Mac, mac, mac, - dozivao je svoju mačku Boris Tadić. Na drugom kraju grada u dubokoj ilegali, daleko od pristojnog sveta Vojislav Koštunica je dozivao svoje mačke dok se divio novom ukrućenom Avalskom tornju, ali je to neka druga priča.

Sa peškirom na glavi u bademantilu, Boris je išao kroz rezidenciju i dozivao svoju mačku Micu koju je usvojio pre tri godine.

- Mac, mac, mac, dođi maco da pijemo mleko.

Mačku je dozivao, ali mačke nigde nije bilo. Posle pola sata dozivanja morao je da odustane i da isfenira kosu. I onda se čuo strašan vrisak. Opet je našao novu sedu. Neka tri sata se nervirao zbog nove sede i onda se setio mačke Mice.

- Gde je ta mačketina?!

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je, povodom najavljene prodaje Telekom-a, grupa intelektualaca, mahom stručnjaka za telekomunikacije sačinila pismo koje sadrži 11 zanimljivih pitanja, kao i predlog da Vlada, objavljivanjem odgovora na ova pitanja, pojača argumentaciju za odluku o prodaji ovog velikog i važnog preduzeća.

Svaki zahtev za povećanje transparentnosti u radu vlasti, pogotovo kad se radi o raspolaganju javnim dobrima i novcem, a priori podržavam. To, (prepuštajući ocenu o opravdanosti prodaje Telekom-a uopšte, a posebno o prodaji u ovom trenutku, kompetentnijim)

Branko Kraljić je dobio žuticu. Upoznao sam ga kasnije, dok je sa povišenim bilirubinom sedeo u trpezariji Garnizonske ambulante Črnomelj  i očajnog izraza lica pušio. Bio je pristojan čovek, jedan od onih koji vole Idole, naročito njihove spore, plačipičkaste pesme. Tvrdio je da su one imale vidnog učinka na njegov erotski život. U ambulantu je voleo da dođe zbog svog bilirubina o kome je rado pričao, i zbog prijatne mogućnosti nesmetanog kupanja koje je pružao stacionar.

Dve dobre stvari su se desile u sudstvu danas. Prvo je Ustavni sud ukinuo blanko ostavke. Ovo istinski treba slaviti. Jedna od najznačajnijih stvari koje su se desile u poslednje vreme. Partokratija je ključni problem našeg društva, i ova odluka Ustavnog suda je prvi neophodan korak u njenom narušavanju. Nije i dovoljan, ali negde treba početi. Najiskrenije čestitke Ustavnom sudu i svima nama u čije ime Ustavni sud sudi.

Druga je: dobili smo prvu od dve tabele. Doduše ne od onih koji su trebali da nam ih daju i koji ih kriju kao zmija noge. I ne po mom zahtevu. Najvažnije je: prva od dve tabele isplivala. Izgleda da su nam je dali neki pristojni ljudi kojima je proradila pristojnost. Bolje ikad nego nikad.

Danima već razmišljam o ministarki Malović. U šta li joj se život pretvorio? Kako li se bori s pretnjama? Koliko brine za svoje najbliže? Kako izdržava? Odakle joj snaga? Posustane li ikad, zapita li se "šta mi je sve ovo trebalo"? Ili "šta mi bi da sebi ovako komplikujem život"? Pa se pitam - koliko bi se nas svesno upustilo u ono u šta se ona upustila? Malo nas, suviše malo, plašim se...

Danas razmišljam i o Brankici. U šta li joj se život pretvorio? Kako li se bori s pretnjama? Koliko brine za svoje najbliže? Kako izdržava? Odakle joj snaga? Posustane li ikad, zapita li se "šta mi je sve ovo trebalo"? Ili "šta mi bi da sebi ovako komplikujem život"? Pa se pitam - koliko bi se nas svesno upustilo u ono u šta se ona upustila? Malo nas, suviše malo, plašim se...

Nisam prisustvovala premijeri, niti sam dosada naisla na ozbiljnije kritike u stampi ali sudeci po reakcijama gledalaca bice ovo i vise od onog sto smo ocekivali:

"film je nestvaran...pozelela sam da sam tamo, zajedno sa svima njima na filmu...carobno"

"KOLIKO JE SAMO DIVAN FILM . . . AAAAHHHH"

 "Odgledala sam sinoc film na premijeri u Beogradu! Ochekivala sam mnogo...ali...dobila josh vishe:) Potpuno sam bez rechi...a u nekim trenucima filma sam ostajala i bez daha!"

"PO PRVI PUT MI JE U POTPUNOSTI JASNO STA ZNACI KAD NEKO SAM SEBE PREVAZIDJE!BRAVO DJOLE!"

(sa

Odluka suda u slučaju javnog pozivanja na lični i profesionalni linč Brankice Stanković ponovo vraća točak borbe protiv nasilja unazad !

Naše društvo, u celini, veoma slabo reaguje na pretnje pojedincima koji profesionalno obavljaju svoj posao. Samo se podrazumeva da je to nešto ružno, ali aktivnih reakcija nema. Ogromna većina sramotno drži pognutu glavu i „gleda svoja posla" !

Ovakvim slučajevima sam bio svedok, više puta. Skoro uvek ista