Napokon sam saznao, u penziju sam mogao da odem pre dve godine, mogu to da uradim i sutra, ali neću.Više od godinu dana okrećem telefone, šaljem dopise, zahteve, traženu dokumentaciju, taman sredim nekih deset godina radnog staža, ono se ispostavi da u tih deset nisu sređeno još dve. Sređeno je i to za pet minuta telefonskog razgovora. Pravnica u Fondu PIO zna svoj posao. Nije bilo dođite ili nazovite  za nedelju dana, nego razmotriću i sutra šaljem listing. I bi tako. Sve uslove po Zakonu ispunjavam. I ja se prepadoh. I ne znam šta ću. I ne znam gde ću. I ne znam šta ću da radim u penziji. Zar sam toliko radio da ne radim ništa!?

Pozajmljeno sa: www.zeleznice.net/forum/viewtopic.php2p=1152...

    Znam da je malo izvodljivo da zaposlene mame u Srbiji ikada dobiju beneficirani radni staž. Ali, na momente mislim kako to uopšte nije nerealan zahtev: Svaka žena koja se u ovoj „ludari", gde se ekonomska i politička nestabilnost klackaju iz dana u dan, odluči da rodi, za mene je heroj!

Zato me čudi što je nedavna inicijativa Sekcije žena UGS ''Nezavisnost'' i Sekcije žena SSSS za izmene i dopune Zakona o Penziono invalidskom osiguranju, kojim bi se ženama omogućilo dobijanje radnog staža za svako rodjeno dete zaključno sa trećim, izazvala razne komentare, pa čak i negodovanje. Pa kome onda smeta što je inicijativa sindikalki predložena do trećeg deteta, a ne važi za četvrto, peto? Koliko znate žena koje rade, a imaju 3+ dece?

Javiše se odmah i neke braniteljke dece, koje tvrde da im je njihovo prvo važnije nego nečije treće i da ne vide što je toliko treće dete važno? A zaboravljate drage dame i muškarci, da bi trebalo da smo svi na istoj, roditeljskoj strani. Bar tako na to aktivisti Udruženja RODITELJ gledaju.

Mislio sam da sam ga jedno vreme malo utupio sa nekim propolitičkim blogovima pa sam se zarekao da neću više da pišem takve blogove gde kritikujem raznorazna nesposobna ili nedovoljno sposobna ministarstva i ljude što ne rade svoj posao. Takvih blogova je pun blog tako da još jedan bloger gore-dole sa svojim blogovima ne čini veliku razliku ili onda to znači da sam se predao i da puštam da stvari idu svojim tokom a da ja samo pokušavam “da se držim izvan njih“. Neću da bude tako. Jedna lasta ne čini proleće ali razlika između jedne i nijedne

POBJEDA: Kako mislite da Srbija može riješiti pitanje Kosova?
KORAĆ: Kada je u pitanju Kosovo, Srbija će, po mom mišljenju, polako ići u samoizolaciju. Imali smo prvo slučaj inauguracije hrvatskog predsjednika Josipovića, gdje Tadić nije došao. Sada imamo problem sa njegovim odsustvom sa skupa na Brdu kod Kranja. Prema mojim procjenama, u vremenu koje dolazi, Kosovo će sve više biti pozivano na razne sastanke, a Srbija neće moći stalno da insistira da ne bude nekih državnih obilježja Kosova. Takva politika vodi u samoizolaciju.
S druge strane, novi patrijarh je ovih dana izjavio da srpska država ne može da postoji bez Kosova, što je zastrašujuće, jer je srpska država već postojala bez Kosova. Kosovo Srbiji pripada tek od Prvog balkanskog rata. Tu je i čuvena politička fraza „i Evropa i Kosovo", koja sada zvuči jako dobro, ali dugoročno nema šansu. Za sada Srbija tu pliva u jednoj politici koja izgleda kao dobro rješenje, ali mislim da Srbiji nedostaje vizija i spremnost da počne da se bavi realističnom politikom, na čemu insistira i Evropa.
***
Sticajem okolnosti, nekoliko sati pre nego što sam pročitala intervju Žarka Koraća Pobjedi (u kojem je, naravno, pre svega reč o odnosima Srbije i Crne Gore), čitala sam Dubravku Stojanović. Dva teksta, objavljena 2007. i 2009. godine u Helsinškoj povelji, posvećena su upravo Prvom i Drugom balkanskom ratu i pitanju odnosa Srbije prema Kosovu do danas.

Svakako će mnogi reći - Nije važna frizura, nego šta im se nalazi ispod fruzure! Ipak, koliko god da je ovakva jedna opaska na mestu, imam utisak da uopšte nije neinteresantno pitanje iz naslova.

Ovde su, od poznatih i uticajnijih, samo neke. Ima ih još puno. Sve one, zajedno, ulaze u konkurenciju za najuspešniju prolećnu frizuru. 

Ideju za tekst dobio sam čitajući ovaj Maksin komentar na Harijevom blogu.

Većina nas je odrastala uz brendove kao što su Jafa, Bambi plazma, Knjaz Miloš, Aleva, Jelen Pivo, Soko Štark, Karneks, Paloma, Pionir...
Kasnije su se pojavili Next, Nektar, Orbit...
Postoje i brendovi koji su sinonim za celu klasu proizvoda. Najpoznatiji su Smoki, Vegeta, Digitron, Žilet, Eurokrem, Kaladont, Aspirin, Imalin, Džip, Selotejp, Hanzaplast, Polaroid, Linoleum, Celofan, Termos,

Pošto mi je dan počeo već u pola šest od ranog jutra, ili je to još noć, nisam bila baš najbolje raspoložena, a situacija se nije bitno ni popravila tokom puta do Planice jer je gužva bila neviđena. Ipak, čim sam izašla iz autobusa sve se promenilo i bila sam spremna za nove pobede.:-)

Zahvaljujući prijateljima iz kompanije Red Bull, prvenstveno Nikoli, a potom i Barbari,

Tekst Ivana Medenice u današnjem kulturnom dodatku Politike (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Hladna-trajna.sr.html) bavi se duhom palanke i njegovim uticajima, iz ugla pozorišnog kritičara. Pominjem ga, ne samo zato što se temom bavi na intrigantan način, već pre svega zato što mi se čini da nam je, ovakvim opalančenim i destruktivnim neznalicama, potrebna značajna revitalizacija i reafirmacija kritičkog poimanja stvarnosti i rekritičnost u odnosu na sve ”što sanjamo

U gradu se nekoliko nedelja odvija jedno tiho čudo. Sveobuhvatno, nemoguće za ignorisati, neverovatno (što nije čudno, ipak je čudo u pitanju), i nije baš ni tiho jer ptice pevaju kao da su pijani srednjoškolci na raspustu, plus srednjoškolci i druga školska deca jesu na raspustu i nadam se da ne piju, ni dok su na raspustu ni inače, i stanje stvari je da je čudo napravilo haos sa manje ili više buke i - nikom ništa.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade,

nikom ja nisam ništa dužan, a pogotovo ne za nečiju dedovinu.  A, ako nisam dužan, složićete se, ne bih trebao ni da vraćam tuđe dugove.

Oprostite, g. Predsedniče, što  Vam to kažem ovako direktno, s neba pa u rebra, odmah na početku ovog mog obraćanja, koje ionako neće biti dugačko, ali verujem da će biti vrlo jasno.                                                                                                              

Najnoviji rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo

Jutros sam, surfujući po internetu, pokušavajući da se razbudim i otarasim mamurluka, pronašao ovaj tekst. Autor je italijanski antropolog, filozof i psihoanalitičar, Umberto Galimberti. Neke njegove tekstove mogli ste već čitati na sajtu Peščanika.

Iako je prvi dan na Planici bio uzvudljiv moram da kažem da je drugi premašio sva moja očekivanja. U pozitivnom smislu, naravno. Ipak, nije sve počelo baš kao što sam zamišljala.

Sve je počelo od prevoza od Kranjske Gore do Planice, koji je kasnio, a kada je i došao mi, žene, od silnih ogromih novinara nismo moglei ni da se približimo kolima. Tu, pored mene, stajale su dve Hrvatice