Prihvatilištu za decu i omladinu u Beogradu

 

 

Dragi prijatelji,

Potrebna nam je vaša pomoć

U poslednje dve nedelje broj dece koji boravi u Prihvatilištu je značajno porastao. Trenutno je na smeštaju 20 dece u Prihvatilištu, uz skoro isti broj dece u Prihvatnoj stanici, što drastično prevazilazi

gost autor:

pingvin, kadkad poludi:

( posvetio margariti)

Nekada davno, u jednoj dalekoj zamlji, nalazilo se jedno magično kraljevstvo. U tom kraljevstvu su svi bili srećni, jer je kralj bio veoma mudar i blagonaklon. Kraljevstvo je bilo bogato, stanovnici su bili radosni. Ali niko zapravo nije znao da se, brižljivo sakriven, pored kralja nalazila njegova desna ruka – jedan stari promućurni čarobnjak, koji je pomagao kralju pri donošenju najtežih odluka.

Jednog

Ne sećam se kako me je Olga pronašla, ili je to bio slučaj koji je doveo do mene jednog jesenjeg dana, ali nije bilo sumnje da nije nasumice lutala; ne verujem da je u nizu godina pre i nakon tog susreta ona išta radila nasumice. Ne, sve je na njoj imalo svrhu. Lepa Ukrajinka, sitne građe i teatralne fizikalnosti, Olga je bila obeležena dubokom potrebom da uspe.

....i kreativnost pojedinca - jedan od efikasnijih načina da se u malo reči kaže šta je Internet (engine for freedom and self-expression).

Jedan od osnovnih neprijatelja slobode pojedinca je strast za vlašću drugog pojedinca ili grupe ljudi. Stast za političkom, upravljačkom, novčanom, materijalnom itd nadmoći nad drugima ili okolinom.

U slobodnoj sredini (slobodnim brdima, slobodnoj kući, slobodnom vremenu, slobodnom duhu itd) jedna druga strast je jača od strasti za vlašću - radoznalost, istraživački, kreativni duh - strast da se oseti intelekt, pamet u nama, ljudima i svetu oko nas.

I, treća "strast", uvek neko trojstvo, bi bio strah. Strah da neću biti ni slobodan ni imati vlast.

Strah je začin koji strast za vlašću tako često postavlja na vrh piramide, skela koja drži uspravnu građevinu kojoj noge nikad nisu uspele dovoljno da ojačaju.

Staviti svako osećanje i strast u onu odgovarajuću i najbolju fioku, ili, tačnije, postaviti svaku fioku tako da ono čemu je namenjena nema gde drugde da ode, je deo umetnosti življenja.

Dok čekam odgovor na pitanje "da li na Kosmetu postoje domovi za napuštenu decu" (zamislite - to niko ne zna!) o čemu ću vas izvestiti ako vas zanima (mene baš zanima) pade mi na pamet jedno pitanje. U stvari više pitanja.

1. Da li tamo gde se bar deset godina svi bave Jako Važnim Stvarima od Značaja za naš Nacionalni Integritet, te Identitet, Suverenitet i naravno Dignitet - postoji neko ko ima vremena za sporedne stvari.

2. Šta su i da li postoje sporedne stvari?

3. Da li tamo gde stalo miriše na rat  postoje napuštena deca ili život u permanentnoj tenziji

Рођена сам у Пешти, мој отац био хирург, а деда свештеник. Мајчин отац је био Сентандрејац, тако да је моја мајка имала кућу у Сентандреји у којој смо ми летовали. Деда по очевој страни, Радивој Бикар, био је пештански прота,

Pitanja na odgovore ili: o (ne)mogućnostima (umetničkih) utopija danas

Ko je (kakav je) umetnik današnjice? Odgovor na ovo pitanje, prirodno, neodvojiv je od priče o mestu, ulozi, psihološkim, estetskim, etičkim i semantičkim kontekstima i problemima umetnosti našeg vremena.

Polazeći od rečenice koju je u vremenu (realnog) socijalizma izgovorila jedna mađarska umetnica: “Moj umetnički status, pa to je geografska i biološka nepravda!”[1] , prirodno dolazimo do pitanja statusa današnjeg umetnika nastanjenog na prostoru (prostorima) Istočne Evrope. Dok su, recimo, u vremenu pre pada Berlinskog zida za cilj (svrhu) svoje umetnosti imali osvajanje i širenje prostora slobode ─ istočnoevropski umetnici današnjice, “ušuškani” višedecenijskim ograničenjima državnog socijalizma, ovaj šok budućnosti dočekali su prilično nespremni. Danas kada ih zbog njihove umetnosti više niko neće hapsiti, neće ih pozvati na informativne razgovore, ili im sudskim odlukama zabranjivati rad, dobar broj umetnika Istočne Evrope, ma kako paradoksalno delovalo, oseća se zakinutim upravo za taj prostor i (urođenu) potrebu subverzije, otpora, nepristajanja, svakovrsnog angažmana..., ili pak, na drugom polu: sluganstva, poltronstva, veličanja, slavljenja...

Ja sam Toske – prvi beskucnik u Srbiji koji ima sajt na internetu 

 http://toske.comuf.com/

preuzeto sa PROCEDURA
FUNKCIONALNOST. PARADOKS. SMRT. 

http://procedura.net1zen.com/

„Novi  dizajn bloga sa intenzivnom belom podlogom  mi smeta i mislim da predstavlja „ Non User Friendly“  rešenje koje ne odgovara , kako registrovanim tako i neregistrovanim  Korisnicima  Bloga B92.

Molim Nadležne da uzmu u obzir ovo zapažanje i učine sve što je u njihovoj moći da  se ova smetnja  što pre koriguje.“

 

Jeste, ja sam ona što voli zimu i sneg. A sad je stegao mraz, jače od poreske obaveze. Ne pušta. Već danima škripe koraci i noću ledeni vazduh boli na obrazima. Sutra nam najavljuju novu količinu snega, sudeći prema vladajućem ledenišu, biće to onaj što zatrpava manirom prah šećera. Mada, što se mene tiče, može, bar će pocrkati one bakterije i virusi koji rastu na veličinu lubenica kada zima prolupa i organizuje višak temperature u plusu.

Tri dana pre nego što mu je istekao mandat na funkciji šefa Federalnih rezervi, Benu Bernenkiju je američki Senat (sa 70 glasova za i 30 protiv) ukazao poverenje da tu funkciju obavlja i u naredne četiri godine.

Potvrda novog Bernankijevog mandata usledila je nakon žestoke kampanje podrške Obamine administracije, ali i sa Vol Strita, što je vrlo jednostavno saopštio i senator Kris Dod, predsedavajući

Prvo ću pokušati da objasnim šta znači ovaj pridev. Koristi se u mom čarapanskom kraju ali i na jugu Srbije. Za čoveka za koga se kaže da je rljav se misli da nije čist, da mu postupci nisu u skladu sa nekim široko prihvaćenim normama (ne misli se samo na sitnice vezane za higijenu), da je prljav, recimo kad jede da ostane tako zamazan, duva nos na zemlju na sred ulice, pljuje svuda i sl.  Možda

                                                   Nota bene: Na pisanje ovog teksta prevenstveno sam se odlučio zbog dubokog poštovanja koje gajim prema Danilu Kišu i Simoni de Bovuar

Krajem prošle godine u Njujorku je objavljena biografija Artura Kestlera (Koestler), pod nazivom «Kestler - književna