Sve je to lepo, literatura, knjige, potpisivanje i sajam, ali moji ukućani, sticajem dvonedeljnih okolnosti formirali su grupu Napušteni iodmajkežene ostavljeni, nomadsko-sakupljačkog karaktera. Mada više su nomadirali, a manje sakupljali, jer u suprotnom ne bih pri povratku kući ugazila u torbu za fudbal-trening, odakle sam se slobodnim stilom lansirala preko zaboravljenih kofera u hodniku i troskokom prestravila mačke, koje su svile gnezdo u hrpi napuštenih novina.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nedelju dana, oglasio sam se postom „SUDBINA INSAJDERA". I baš mi je drago što mogu da ga nastavim kako sledi. Da podsetim, post se odnosio na sudbinu G.M. čoveka koji je prvi počeo javno da govori o tzv. „drumskoj mafiji". I ne samo da govori, nego da nastoji da dokaže pljačku na naplatnim rampama. U tu svrhu tražio je pomoć Poverenika za informacije, i tako došao do dokumenta  koji je upoređen sa video zapisom stanja na naplatnoj rampi koji je G.M. ranije napravio, na nesumnjiv način potvrđivao pljačku. „Borba" za dokument

 Foto: Reži Kolombo

Dan Svetog Martina je praznik koji se u seocetu Pesi, u predgradju Ženeve obeležava u prvoj polovini novembra. Ako se, kao ove godine, dogodi kasno miholjsko leto, eto izuzetne prilike za lep ugodjaj koji nose šetnja brežuljcima posutim vinogradima, domaćinska atmosfera i sjajna vina.

             Ljudi ponekad zaboravljaju da stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju da jesu..., napisala je gordanac u postu Maestro, Bulgakov i ja.

            Čitajući Majstora i Margaretu, pre desetak godina, nisam bio sposban da Bulgakova sebi objasnim na način kako je to učinila gordanac, uz asistenciju dvojice majstora - nsarskog i Predraga Brajovića. Ipak, intuitivno sam osetio da nam Bulgakov upravo to

Milutin Baltić i DJ, Jan 2008

Kada ćemo (i hoćemo li) dočekati da neki „pripadnik manjine" (recimo Srbin u Hrvatskoj) postane predsjednik Republike (npr. Hrvatske)? Oni koji postavljaju to pitanje, zaboravljaju da je Hrvatska već jednom imala predsjednika (doduše: predsjednika kolektivnog Predsjedništva), koji

Generalna Skupština Ujedinjenih Nacija je donela rezoluciju prema kojoj ratni zločini nikada ne zastarevaju. Prema istoj oni mogu biti procesuirani bilo kada i gde. 

Član I Ne postoji vremensko zastarevanje u pogledu sledećih zločina bez obzira na datum kada su počinjeni:

(a) ratni zločini prema definiciji u Povelji Međunarodnog vojnog suda, Nirnberg, od 8. avgusta 1945, potvrđenoj u rezolucijama 3 (I) od 13. februara 1946. godine i

95 (I) od 11. decembra 1946. godine, koje je

Iz njegove autobiografije

"Moj je otac ugledao sveta u zapadnoj Mađarskoj a završio je trgovačku akademiju u mestu rođenja izvesnog gospodina Viraga koji će, milošću gospodina Džojsa, postati slavni Leopold Blum (Bloom). Mislim da je izvesna liberalna politika Franje Josipa II kao i želja za integracijom navela moga dedu da svom još maloletnom sinu mađarizuje prezime; mnoge pojedinosti iz porodične hronike ostaće, međutim, zauvek nerazjašnjene:

Prije bogami  nekoliko  godina kad je city of New York zabranio pusenje u svim lokalima istinski I grcevito sam se pobunio protiv toga. Cak sam I papire pisao na tu temu kad god bi imali slobodne teme u sklopu fakulteta.  Bila je to diskriminacija protiv moje volje I mog slobodnog izbora. Jel moj izbor glup, jel on uperen protiv moga zdravlja nije stvar da o tome sudi moja vlada vec ja zaboga.

Kazu da je to zbog prava onih koji rade u zadimljenima prostorijama kafica I lokala  a truju se tkzv "second hand" dimom vise nego aktivni pusaci. Bio sam malo je reci

  Domaćin ovog bloga je mr Srdjan Cvetković saradnik ISI budući da je Goranche zauzet rešavanjem globalne ekonomske krize :

  Kao sto neko reče Sve sretne porodice liče jednu na drugu dok je svaka nesretna na svoj način...Porodica dr Dušana Tomića, samo je jedna od mnogih koje su žrtve komunističke revolucije u Srbiji. O svojoj interesantnioj ali tragičnoj sudbini u narednim redovima govori sam Dobrivoje Tomić:

Znam, znam, očekujete izveštaj sa sastanka u Ministarstvu zdravlja, ali pre toga, moram prvo da vam kažem za Druga Lepog. Prosto moram! On je Utisak Krugolinine nedelje!

Elem, ima tome već par dana kako, kao komandant ove ničim izazvane parade, vrbujem po blogu privatnim porukama ko bi se građanskoj inicijativi mogao priključiti u većoj

Cunami gluposti koji je zapljusnuo planetu zemlju, a u vezi novoizabranog američkog predsednika je teško uporediv sa bilo čime. No, čini mi se da je to samo još jedan (definitivan) dokaz da smo do guše u orvelijanskom svetu, te je shodno tome newspeak postao lingua Franca globotomiranog sveta.

Karizmatičnost i relativna mladost Baracka Obame samo su neki od razloga za oduševljenje kojim je liberalna Amerika dočekala njegovu pobjedu. Zabrinutost zbog ekonomske i financijske krize također je imala utjecaja. Pažljiva analiza trendova podrške njegovoj kandidaturi pokazuje, naime, da je on učvrstio svoju premoć upravo u trenutku kad je javnost bila najviše zabrinuta zbog ekonomske (a time i svake druge) budućnosti Sjedinjenih Država. Treći je mogući razlog - osjećaj da se radi o "historijskom", a ne "običnom" izboru. Demokratski je kandidat probudio volju za glas(ov)anjem

Već nekoliko nedelja idem na neki kurs koji je posvećen projektima u odeljenjima personala. Od projektnog zadatka, budžeta, tima, plana finansija, realizacije do praćenja dugoročnih i kratkoročnih efekata zadatka. Pošto su odeljenja personala uglavnom odelenja koja troše novac - ovaj kurs trebalo bi da nas nauči kako da odeljenje personala ( vitalni organ svake veće firme) postane i profitni centrar.

Težak zadatak nema šta. Valjda su zato predvideli da cela grupa sedi zajedno punih 4 meseca. Meni, iz početka izgledalo da nema tu šta da se uči ni 4 nedelje ali izgleda da sam se prevarila jer u protekle tri nedelje smo obradivali temu - internog istraživanja po komaniji (veliki sistemi preko 1000 zaposlenih)  u smislu vrednosti i ciljeva. Od sledeće nedelje - pravni okvir svakog projekta, radno pravo, povećanje broja sati u slučaju dodele projekata već postojećim zaposlenima ili uzimanje eksternih eksperata. E, sad sve bi to bilo super, da je kurs dva, tri sata dnevno -a nije. Svaki dan od 8-16h sa pauzom za ručak od 45 minuta. Puno radno vreme. Dobro - plaća poslodavac, nije da se bilo ko od nas žuri ali prvo što mi je palo na pamet je kako ćemo svi mi, potpuno nepoznati jedni drugima, slučajno skupljenih 17 ljudi provesti zajedno 4 meseca svaki dan. 

Kad smo stigli prvi dan u školu - rekli su nam da imamo 20 minuta da popijemo kafu i da se upoznamo. Kad je prošao ovaj "spontani" način upoznavanja, krenuli smo u učionicu. Ja sam odlučila da udjem poslednja. Pošto je kurs na nemačkom, odlučila sam da sednem pored najvećeh štrebera da bih mogla da prepisujem ono što ne razumem i što mi nije bilo jasno.

posle 7 dana ubili su mi [url=http://blog.b92.net/text/5258/7%20days/]blog[/url]

slava mu

edit: ima ljudi koji su primetili, ali pre ovog bloga (on ce biti ziv jos neki dan) umro sam i ja. nestale su mi mogucnosti ucestvovanja u razgovoru ali vas slusam (pa u stvari ucestvujem tako). pokoj mi dusi a vi se zabavljajte (k'o na svakoj sarani).

 ako neko zeli nesto da kaze ili zapeva (u cast oba pokojnika - mene i bloga) izvolte.

pozdrav