Letos su na moj mejl nekoliko puta stigla ova dva pisma.

Pisma su pisana na memorandumu Politike, sa sve zaglavljem i casnim obelezjima casnog lista, ali moje sustinsko nepoznavanje kompjutera me sprecava da vam ih ovde zakacim u originalu. Toliko o mom poznavanju Photo Shopa i generalnoj obucenosti za kompjutersku manipulaciju, koja inace dovodi do ocaja i administraciju ovog bloga.

Svejedno, sta nas briga za slike, kad je rec tu.

Znaci, pismo jedan: 

Београд, 05.07.2007.

Поштованa госпођо Србљановић,

Имамо

Ovaj tekst objavljen je pre više meseci na jednom drugom mestu. Pošto sam juče čuo ovu pesmu, poželeo sam da i tekst i pesmu podelim sa svima koji sa mnom dele sumornu srpsku stvarnost. Hvala Jeleni koja mi je u tome pomogla.

Rajko

LJUBITE SE!

Ljubite se kod kuće. Ako već dugo živite zajedno i čini vam se da poljupci više nemaju onu draž s početka romanse, pokušajte jedan dan da ne pričate uopšte. Sve što želite da kažete, kažite poljupcima! Ovo se, naravno, odnosi na vašu partnerku/partnera – nemojte pokušavati da poljupcima zatražite litru mleka i jedan polubeli hleb od tetkice u samoposluzi.

Pokazalo se da je nepogresivo najbolji nacin da disciplinujes ucesnike u saobracaju udaranje po dzepu. To kod nas u Srbiji je veoma slabo funkcionisalo i razmazilo me kao nedisciplinovanog vozaca. Mesecno sam dobijao po par tiketa koje sam platio - NIKAD.

Epizoda koja me vratila na pravi put me je kostala 600$ u placenim kaznama i noc punu neizvesnosti u zatvoru.Pokazalo se da mi je to bilo dovoljno da me vrati na pravi put. Placanjem tih 600$ sam skinuo anatemu

Prije 5 godina Biljana Plavšić je priznala svoj dio odgovornosti za zločine počinjene tokom rata u BiH.Mnogi akteri ovog suđenja su ovaj njen čin smatrali presedanom u međunarodnom pravosuđu jer je bila prva visoka funkcionerka jedne države koja je priznala krivicu. Imam osjećaj da se danas niko i ne sjeća tog veoma vrijednog i važnog čina. Tih dana sam napisao tekst Čaj koji vam sa zadovoljstvom predstavljam

Čaj

Vrelo julsko popodne na pašnjaku podno Manjače. Krupne graške znoja su klizile ka krupnim, smeđim očima kopača i maglile mu pogled ka kraju reda

Uvek sam se fascinirao fleksibilnošću sveta da odredjene stvari približi kroz plastične primere. Neki od njih su me apsolutno oduševili. I mogli bi da se nazovu nepotrebnim znanjem. Ali takođe smatram da ako se ne bi bavili ovom mentalnom gimnastikom nikada ne bi napredovali. Generalno, dovitljivost je jedna od karakteristika koje treba da vežbamo.

Muškarci umeju nekada da pričaju sopstvenim jezikom. Uglavnom je to jezik fudbala. I postoji trenutak kada se žene oko njih samo pogledaju, odmahnu glavom i pređu na svoje teme. Apsolutno razumem. I poštujem. U tom

Opet se miješam u vaše unutrašnje stvari. Iako dobro znam da je Srbija jedna suverena država, s Kosovom i Metohijom u svom sastavu. I Rezulucijom SB 1244 u svom srcu. Šalim se naravno. Ovo za Kosovo. Ali, ne bih o Tačiju i Koštinici ovog puta. Zanima me Čeda! Jovanović. Predsjednički kanidat.

Odmah da pripremim sve one koji se usude da pročitaju

"Brate kul je u Švici!", odgovara Juice, u okviru jednog od značajnijih projekata u pop-kulturi u poslednje vreme. To je, međutim, tema za neki drugi blog... Povod za ovaj su učestali rasistički ispadi. Videli smo da nije dug put od "optuživanja" za "ciganski i romski mentalitet" u Republičkoj skupštini  do materijalizacije rasističke retorike u nameri ograđivanja žicom naselja za "socijalno ugrožene", među kojima su i Romi. Kada na to dodamo prebrojavanje

Ko me jebe kad sam skrt!

Pre par meseci kupio ja, auto po mojoj meri, lincoln town car. I to par hiljada dolara ispod cene. Malena kilometraza, lep unutra, siva koza, drvo na kotnrolnoj tabli, a spoljasnost boja slonove kosti. Naravno ima klima uredjaj, odlican muzicku uredjaj, sistemi za ne proklizavanje i slicno... Cak i gepek otvaram na daljinski. Sve radi savrseno. Skoro sve. Prednja dva prozora se ne spustaju i dizu. Cuje se elektromotor

Danas se udaje naša Ana. Dobro jutro sa tremom i frkom. I sve kako sleduje. Ana je deo naše proširene porodice. Ana je Beograđankica. Advokatica. Kada se nasmeje, na obrazima joj se naprave rupice. Kažu Slovenci da te rupice ostanu od anđelovog poljupca. Kada te noću anđeo poljubi, ulepša ti osmeh za ceo život. Ana se stalno smeje, oči joj se poluzatvore i smeju zajedno sa anđeoskim poljupcima.

Ana se udaje za Srđana. Srđan se

Na kojoj se najiskrenije izvinjavam. Skuzajte, muka me naterala.

Ako postoji kakav dobar Samaricanin ili dobra Samaricanka, uopste osoba velikog dobrotvornog kapaciteta koji dolazi iz Londona za Beograd u januaru, ne bilo mu / joj zapovedjeno neka mi se javne preko privatne poruke, da me zaduzi za zivot!

 Hvala !

Secam se svojih prvih novogodisnjih noci. Bio sam naravno sasvim mali. To moje secanje je verovatno kompilacija secanja na vise razlicitih novogodisnjih noci. Trudio sam se da ostanem sto duze budan i da odgledam neki od holivudskih hitova na RTS. Pre toga, naravno, Sedmorica Mladih i Biljana Ristic imitira Miljana Miljanica. Cestitke iz svih sest republika. Vise zizice, manje petarde. Sneg pod obavezno. Kuhinjski sto prenesen u dnevnu sobu pun "Novogodisnjih

Deo vesti sa B92.net:

Dragan Jovanović svojim sugrađanima pokušava da reši svakodnevne probleme u direktnoj komunikaciji preko opštinskog sajta.

Tako se, među pismima, nalazi i apel grupe građana, koja je zabrinuta jer se u njihovom kraju grada zvanom Torovi planira izgradnja objekata za građane romske nacionalnosti, čemu se oni protive i traže zaštitu gradnočelnika.

On im na to odgovara: "Poštovani sugrađani, delim vašu zabrinutost, pre svega za vašu bezbednost i uslove življenja u vašem kraju, a povodom izgradnje 10-ak stanova za socijalno ugrožene grupe, među kojima je i određeni broj Roma."

"Najpre, prijatelji, vaš strah je bezrazložan. Objekat će biti skroz na dnu opštinskog placa, odnosno, skoro do samog jezera. Vašu ulicu ćemo koristiti za dovoz materijala."

"Po završetku gradnje, napraviće se zid opasan pletenom žicom, tako da će fizički njima biti onemogućeno da se kreću Ulicom Rade Blagojević."

"Ja Rome u centru grada da ostavim ne mogu, novac mi je već jednom propao, više stvarno ne mogu da oklevam. Vama garantujem da nikakve neželjene kontakte sa njima nećete imati", zaključuje predsednik opštine Topola.

Ovaj tekst je napisan u dahu pre nekog vremena. Može i da posluži kao scenario za epizodu Twilight Zone. Čitate na sopstvenu odgovornost :)

Prolog: „-Ne treba se bojati ljudi.

-Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onoga što je neljudsko u njima.“

Ivo Andrić – Znakovi pored puta

Pre svega želim da sapoštim da je svaka reč dole napisanog teksta istinita. “Pesnička” sloboda, metafore i poređenja su i dalje tu samo da zabibere priču i daju Vam dojam o atmosferi. Takodje želim da naglasim da je ovo socijalna autorasprava

..Bitlsi se raspali...

  crvena slavina je za toplu vodu...

 ....u srpskom fudbalu ima problema & kriminala.... 

  ....a milicija trenira strogoću ( kao glumci pred uloge teške... ) 

   Da ne pametujem previše : evo prilježnog i nadasve profesionalnog pristupa 

   nadležnih u suzbijanju kriminala svih boja...

  ...hm, pa dobro - ne baš svih.

   (ali, to je logično kada Vam je ministar policije grobos...)

   Za

- Muzika se najbolje opisuje muzikom.Rečima se može reći samo da je to kad prstomkojim svirate uštinete lopticu iz koje izleprša hiljade divnih i divljih boja.

(Radomir Mihailović Točak, kompozitor i gitarista, 1976.)

- Come on, have some coffee, yeah. Coffee heals . . .  Iggi Pop govori  Tom Waitsu u filmu Coffee and cigarettess / Somewhere in California Jima Jarmuscha Nagrada za najbolji kratki film na filmskom festivalu u Kanu 1993  

„ZAŠTO