Povodom 10.decembra Međunarodnog dana ljudskih prava i u znak solidarnosti i podrške Peščaniku, sinoć je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održano veče građanskog otpora i solidarnosti pod nazivom: Ne plašim se!

Skup smo organizovali kako bi pokazali da ne pristajemo da se ugrožavanje elementarnih ljudskih prava, poput prava na slobodu mišljenja, izražavanja i slobodu kretanja relativizuju

Corax

Eto,znao sam da će jednog dana poslužiti.

Pročitao sam ga odmah posle govora Vojislava Koštunice,

DŽA ili BU!

Trenutno je bačena rukavica režimu, sa pokidane ograde stadiona u Djenovi! Zašto? Zato što je od 5. oktobra 2000. u Srbiji uglavnom sve radjeno u rukavicama ili po principu "ruka ruku mije"! Ali, to nije glavna tema ovog bloga!

Šta režim

Terorizam u Savamali

Pripadnici odeljenja za privredni kriminal Uprave kriminalističke

   Na seminaru „Žene, bezbednost, aktivizam“ u organizaciji Žena u crnom održanom od 18. do 20. maja 2007. u Totovom Selu u Vojvodini učestvovali su aktivisti i aktivistkinje iz cele Srbije. Aktivisti i aktivistkinje ženskog i pokreta za mir, nenasilje i poštovanje i unapređivanje ljudskih prava bavili su se pitanjima sve veće opasnosti po bezbednost i sigurnost borkinja za ljudska prava.
Cilj seminara „Žene, bezbednost, aktivizam“ bio je analiza položaja braniteljki ženskih ljudskih prava u Srbiji, identifikacija opasnosti i pretnji s kojima se braniteljke susreću

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;

Piše: Rodoljub Šabić

U jučerašnjim novinama objavljena je vest da će zahvaljujući jednom novom zakonu prosečna srpska porodica samo na vađenju dokumenata godišnje moći da uštedi i do 100 evra! Na stranu to ko je i kako došao baš do tih 100 evra, ali koliki god bio pretpostavljeni iznos pomnožen sa nekih 2 miliona porodica koliko ih živi u Srbiji, deluje impresivno.
Novine dalje pišu detaljnije o čemu se radi: "Predlog novog zakona o opštem upravnom postupku koji bi, kako saznajemo, ovih dana trebalo da usvoji Vlada Srbije, a do kraja godine i Skupština,

„Srpski heroji sa Rolan Garosa“, „Mlade srpske zvjezde“, „Srpski talas zapljusnuo Rolan Garos“ - to su samo neki od naslova kojima je francuska štampa prošle godine ispoljavala divljenje prema impresivnim uspjesima Ane Ivanović, Novaka Đokovića i Jelene Janković.

Ana je od ponedeljka broj 1 teniserka na planeti

Mladi i šarmantni su barem na trenutak svjetu pokazali da Srbija nije samo Hag, Kosovo, mafija, nezaposlenost, zločini ili

Само недељу дана уочи избора, познати политичар са насловне стране једног таблоида поручује како "живи за то да направи резултат у Србији". Ако сам га правилно схватио, ми треба да му верујемо да ће да уради нешто

Milena Jesenska

NIJE DOBRO OČEKIVATI NEŠTO

Da li vam je ikada palo na pamet da u stvari ne radimo ništa drugo već čitav život provodimo u radosnom iščekivanju nečega i da ne možemo da živimo ako ništa ne iščekujemo? Zimi iščekujemo proleće, opevamo lepotu toplih večeri i letnjeg sunca na obali. Leti planiramo zimski odlazak na skijanje,

postizborni post-punk ...

„Evo i slike za mamicu..." reči su doktorke koja mi je vodila trudnoću. Posle jednog ultrazvuka sam pitala da li mogu da dobijem sliku moje bebe i ona se nasmejala. Nakon toga, svaki put sam dobijala sliku. Trudila se da nađe najbolji položaj za slikanje. Ova slika je bila posebna. Videlo se samo lice moje bebice. Mogao se samo naslućivati njen izgled uz malo mašte i puno želje.

Moja Lenka je rasla... okretala se dok joj je to prostor dozvoljavao. Posle me je udarcima podsećala da je tu, kao da stomak nije bio dovoljan. Bila sam jako velika trudnica, a Lenka velika beba.

Srđan Veljović u REMONT-u

Srđan Veljović - Transponovanje, izložba fotografija

Ponedeljak, 14. o1. u 14 h

Obimna serija fotografija namenski nastalih u interakciji Nenad Džoni Racković, model, i Srđan Veljović, fotograf, precizno mapira i transponuje umetničku praksu Džonija Rackovića u medij fotografije.
Navešću nekoliko osobenosti rada Džonija Rackovića koje smatram značajnim i vrednim, a koje

Toronto je u mnogo cemu neobican grad u Kanadi. Uglavnom je neomiljen van svojih granica, cak i onih administrativnih pa tako ljudi u suburbiji, koji zive tu gde zive zbog mocne ekonomske egzistencije metropolisa i opstaju na njegovoj periferiji - mnogi nikada i ne dodju u grad, iz mesavine straha i nezainteresovanosti ali sve krive na saobracajne guzve - ga ne vole.