LINIJE … naslovna strana … samo da vam kažem da je u pripremi knjiga mojih crteža u izdanju ORION Arta objavljenih na mrežama u protekle dve godine. Biće dostupna u martu ove godine pa se pripremite za nabavku. Naravno, ko hoće …

Autor: Rodoljub Šabić

„Vreme je da i naši moćnici shvate da priče o demokratskom društvu traže da se javnosti polažu računi, a ne da se kriju informacije čak i o najvećim investicijama“ - PANČEVAC. 

„Prisiljen“ pitanjima nekih novinara na još jedno „listanje“ tekstova o ponovo aktuelizovanoj temi – ugovoru o koncesiji za auto-put Horgoš Požega, naišao sam na veb sajtu B92 ispod teksta „Šabić: Dati informacije o koncesiji“, na ovaj, za mene lično asocijativan komentar. Podsetio me na dve stvari. Prvu, manje važnu, da sam elektronsku poruku

NAROD i VLAST

E, upravo je žuta boja preplavila sve naše medije, zahvaljujući dvodecenijskom gacanju u blatu laži, samoobmana i monopola. Totalno je požuteo naš medijski

Odjednom sam,

dok trepneš i pogledaš u pravcu zvezde koja se sprema da nestane, shvatila! Nešto!

je dugo stvarano, da se uklopi u mapu blaga: sa-znanja. Punu praznih polja, tačaka koje nagoveštavaju, neprohodnih staza i putanja koje ne vode nikuda, ali: mapu koja nosi moje ime, i može postati prepoznatljiva. 

Vec mesec dana nisam pisala ovde, jer prosto receno NE STIZEM… Evo nesto sto sam pocela pisati na ovaj praznik, ali me prekinuse i nikako da zavrsim

Svake godine na ovaj dan, moj se stav nekako menja u odnosu na ustaljene obicaje cestitanja i poklanjanja cveca i ostalih sitnica nama zenama. Sa jedne strane ne mogu da shvatim da se odredjen broj muskaraca samo na ovaj, ili ovome slicnom, danima seti da pored njih stoje zene koje ih prate od rodjenja pa do smrti, i kojima ponekad treba reci, hvala ti sto postojis u mom zivotu.

       Neprimetna radijacija prošlosti zrači u fonu, reklo bi se podmuklo, bez boje ukusa i mirisa, svaki put kada se ima vremena za bezvredno razmišljanje. Primeti se da je tu, uvek iz nečijeg prethodnog kazivanja. Vreme poluraspada je već odavno prošlo. Vreme. Davno prošlo vreme. Vreme koje proganja rasparčane konstelacije ljudi koji su činili jedan mali Sunčev sistem, ili makar održavali privid istog. Radio aparat krči na dnu skale, odašilje u etar informacije o svemu što je bilo i što nikada više neće biti. Muzički intermeco koji prekida glas spikera koji, s besprekornom dikcijom, čita prošlost svakog od nas ponaosob, uvek je isti. Zvonko Bogdan peva čega više nema. Paukovi i muve su se udružili u zločinački poduhvat stvaranja što gušće paučine i prenosa što više bolesti. Nekada se od njihovog delovanja čoveku samo spava, nekada se zbog njih ne vidi dalje od nosa, nekada se pod njima nema želje za životom. Bolesti od kojih se ne umire, ali se odumire. Bez obzira na pol ili uzrast. Vilijam Golding je još u davnoj prošlosti skrenuo pažnju na to da ni deca nisu imuna na zlo. Vremenom ta deca odrastu. Larve male.

a

Umesto komentara:

Mart jos traje…znaci jos nekoliko prilika za obozavaoce godisnjica i obelezavanja svega i svacega. Oni, koji su se slucajno u tom drustvu nasli, a u koje spada i moja malenkost, sa sopstvenim i ocevim rodjendanom, ne treba da se plase da su zalutali ili da ne daj Boze aklamativno pripadaju drustvu obelezavaoca svega sto se ikada u Martu dogodilo. Ne, nikako…

To

Samo psihopate i ortodoksni glupaci nisu plakali nakon smrti Josipa Broza, u narodu (i šire) poznatijem kao Tito. Od ostalih, plakali su apsolutno svi, i muško i žensko, i staro i mlado.

Deo je zaista plakao zbog fizičkog nestanka, kako je tadašnja propaganda govorila, "najvećeg sina naših naroda i narodnosti", deo je plakao jer je jednostavno bila takva atmosfera (slično se ponovilo ovde kod nas u UK za princezu Dajanu, na primer), ali najveći deo je plakao u iskrenoj uplašenosti za sopstvenu budućnost, koja (uplašenost) jeste proisticala iz sveobuhvatne i totalne ideološke

Lične istorije su kao galerija. Šarenije slike na početku a kasnije one, možda zbog naših izbora, možda zbog okruženja, možda zbog kolektivnog uma i sećanja, gube boje ili odlaze u sive crne i neke grozne nijanse braon boje. U snovima, ili košmarima viđamo ih često. Na javi hoćemo da ih zaboravimo. Čak smo i ljuti na one koji nas podsećaju na te slike bez boje. Umemo da, te slike, nazovemo detaljima.

bez obzira na saucesce ili " in memoriam"  koje je Barak Obama saosecajno uputio predstavnicima medija na godisnjoj veceri sa dopisnicima koji prate Belu Kucu  i

bez obzira na vapaje predstvanika jednog od srpskih novinarskih udruzenja  u liku ljiljane Smailovic( ako smo dobro zapamtili)

i pretnje

Ruperta Mardoka da ce bogami uskoro svi morati da placaju za sadrzaje na Internetu( ne znam samo ko ce i kako da ih natera to jos nisu resili...exactly)

tektonski poremecaj, zemljotres, kataklizma, revolucija  se vec desila sad jos traje samo bura i oluja koja

Ako nemate strpljenja da pogledate celu emisiju, najljubaznije bih vas zamolio da se suzdrzite komentarisanja.

napisao: ELIN  PELIN –Dimitar  Ivanov  Stojanov

(Prevod s bugarskog:  Drzurin otac)

...Sestricama slatkim,  Zorani i Nataši!

Doktor Goran, sagnut, gazi rijeku i traži pijavice. Kreće se sporo, pažljivo prevrće svaki kamen  i  kao zaspao  nad mirnom vodom  gleda   u kadifeni pijesak koji nježno miluje vodica  s kraja korita. Kapa mu  pala na zatiljak i jedva se pridržava  za  jedno uho, ali on, predan poslu, ne nalazi ni minutu vremena  da je popravi i hoda  pognuto sa crvenom šijom, puši lulu držeći  je nakrivo u ustima , i -  traži!...