Pošto me muž već danima vara sa Urošem Voždovcem i Ubuntuom, a maloletni sin crta obešene babe (čitaj: visibabe), spadoh na pomaganje kćeri mi za takmičenje u znanju o Crvenom krstu. Ona, dakle, ima vrlo egzotičan ukus kad su takmičenja u pitanju. Ništa srpski i matematika i ostala boranija. Prošle godine se dva meseca spremala za takmičenje Mladih vatrogasaca, ali se razbolela dva dana pred sam dogadjaj. Domar (coach) me zvao sav očajan - E baš šteta, ona mi je bila okosnica tima. Jaka je! Može dve pune kofe odjednom da nosi!
       Elem, kad je

Gost autor Siniša S, roditelj

Kad bi se pojavio čovek sa spravom koja na jednostavan način obezbeđuje neograničene količine besplatne energije lako dostupne celoj planeti, neko bi svakako rekao: ali znate li koliko će to radnih mesta da ugasi? I bio bi u pravu. Neki ljudi bi morali da sednu i smisle kako cela stvar da se izvede, a pitanja bi se množila: zašto baš oni? Ko je on, da baš on tamo sedi? Rešenje do kog bi došli bi bilo pod žestokim kritikama. Bilo bi i spoticanja, bojkota i protesta.

Kad bi se pojavio čovek sa bočicom čija sadržina na bezbedan i jednostavan način besplatno leči rak i dostupna je celoj planeti, ja sam siguran da bi neko rekao: znate koliko će to radnih mesta da ugasi? I bio bi u pravu. Bilo bi spoticanja, sigurno.

Cerska bitka, prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu nad Centralnim silama (Austrougarska i nemačko carstvo), vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su se glavne vojne operacije odvijale u slivu reke Jadar.

Vest da je  izvesni Jozef Fricl (73), iz austrijskog gradića Amšteten, 24 godine držao zatočenu u podrumu od 60 kvadrata vlastitu ćerku Elizabet koju je od njene 11 godine seksualno zlostavljao i da je s njom dobio sedmoro dece, od kojih je jedno umrlo ubrzo nakon porođaja, troje „usvojio" zajedno za zakonitom ženom, a preostalo troje dece (5, 18 i 19 godina starosti) koja su bila s majkom nikad nisu ugledala sunce, zgrozila je čitav svet, kao verovatno nijedna vest do tada o incestu, pedofiliji i nasilju u porodici. Činjenica da je u Beču svega pre dvadesatak meseci otkriven slučaj devojčice Nataše Kampuš koja je provela 8 godina u podrumu Volfganga Priklopila (od svoje desete godine), kao žrtva pedofilije, smesta je nametnulo pitanje u svetskim medijima - zašto opet Austrija?

Naslovna stranice knjige

Istina je ostala sakrivena na početku.
Voleo bih da nije tako, ali plašim se da jeste: stiče se utisak da je, uz časne izuzetke, svaka osoba u našem pravosuđu, koja je pipnula predmet u ovom slučaju ili kupljena ili ucenjena ili zastrašena."
Advokat Danko Cvejić

Knjiga

Ona me voli kao sto me niko nikada nije voleo, niti će me voleti.

Nekada je živela srećan, gotovo idiličan život, kao knjeginjica iz nekog ruskog romana. Dane je provodila u slatkoj dokolici, besposličareći na suncu, šetajući svojim spahilukom. Verovao sam velegrad nije za nju, mislio sam da joj je dolce far niente u prirodi važniji nego ja. A morao sam ići. I napustio sam je - teškog srca, ali za njeno dobro.

Prevario sam se. Stizale su vesti da dane bez mene provodi snuždena, da pati. Ni ja nisam od kamena. Iako je nikada neću voleti onako kako ona voli mene, srce mi se kidalo od pomisli na greh koji sam počinio. I vratih joj se da je povedem sa sobom. Ah, kako je samo srećna bila kada me je ugledala! Čitav dan se nije odvajala od mene. Strahovala je, zaljubljena ženska duša, da će ponovo biti napuštena.

Ima ona epizoda Simpsonovih kada Liza oslobodi jednog delfina i on onda predvodi napad delfina protiv ljudi. Na kraju delfini oteraju ljude u vodu, a Homer kaže - mora se priznati da su više želeli pobedu.

Ma jok, kako...

 Uostalom link tvrdi ovo. A B92 objavio pa povukao ovo

Ideja o Evropi kao kulturnoj i politički jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na različite načine i sa različitim ciljevima, ali je ona dugo postojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog trenutnog poretka u Evropi. U ulozi hegemona, kako političkog tako i ekonomskog, smenjivale su se velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o ujedinjenoj Evropi gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slučaj u ekspanzionističkoj politici Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg

Da nam je školstvo u onom drugom organu kojim se gloginje mlate, a koji nije guzica, to svi znamo. Naročito ako imamo dete školskog uzrasta. Nema potrebe na to više trošiti reči, naročito ne nakon vesti da koga kadije ne nauče na mostu, naučiće ga na ćupriji. Samo se niko u toj priči ne pita zašto onda uopšte maltretiramo decu da pre podne idu u školu u kojoj neće ništa naučiti, ako već imaju opciju da uveče idu u školu u kojoj će nešto, kao, naučiti? Ispada da je ideja da deca u školi, učenju i školskim aktivnostima treba da provedu 16 sati dnevno, kao u Južnoj Koreji. Vidim da su se HAGVONI i kod nas zapatili.

Šund, smog, mas-droga, slobodni radikali, masnoća, mediokritetizam, prostota ... - većina toga je u "potrošačkoj korpi" jednog srpskog podanika beznađa ...

Da li vredi govoriti? Da li vredi govoriti do koje mere je srednji prst one kreature triput prokuvane u venišu upućen ne srednjoškolcima zaječarskim, već populaciji konzumenata serbskih?!

Zabrinjavajuće je i opominjuće, što se par desetina pripadnika ovih grupacija okupila najpre ispred novosadske Saborne crkve odakle su klicali Ratku Mladiću ─ kasnije i u dvorištu Doma vojske Srbije odakle su, uz nacistički pozdrav ("Zig hajl") pripadnike nenasilnog antifašističkog skupa najpre fotografisali a potom ih zasuli kamenicama. Nakon (neblagovremene) intervencije policije skup je ipak okončan bez ozbiljnijih posledica.  

Ipak, nameću se pitanja:

─ Ko bi bio odgovoran da je došlo težih posledica?!

─ Kako je moguće da neonacisti napadnu građane iz objekta koji pripada Vojsci Srbije?! 

Još proletos smo doneli odluku da ove godine ne stavljamo zimnicu, već da sve što nam treba kupujemo u marketu. Zimnica i onako postaje stvar prošlosti. Cena višanja od 150 dinara po kilogramu je učvrstila tu našu odluku, pa je prva žrtva bio sirup od višanja. Prošle su i kajsije i maline, paradajza je i onako ostalo od prošle godine. A onda je došao septembar i tek tada smo shvatili da je zimnica ipak neophodna. :-)

Baš volim da vidim punu policu raznih đakonija, od kiselih krastavaca i paprike, preko ajvara, kuvanog paradajza, raznih kompota, pekmeza i nekih salata sa paprikom i šargarepom koje i ne znam kako se zovu, a stavljamo ih u ljutoj i neljutoj varijanti. U zamrzivaču je pečena paprika, a kad dođe novembar i kiseljenje kupusa je tu.