Mogla bih u podnaslov dodati  još dugi niz d-ova, inicijala za  déjà vu,  i doom,  i dobrotu, i destiny, i  dark, i dilataciju, i pitanjem na pitanje Phila Connorsa (Bill Murray),  kao odgovoru Riti (Andie MacDowell), didn’t you just ask me that...Svejedno, sve bi  to sasvim lepo stajalo i uklopilo se kao ovo  D  iz naslova, tj. inicijal mog  vlastitog imena -  u dan mrmota. Verovatno ste  (ili većina vas) odmah otkrili da su ove pretežno engleske reči iz filma,  koje moram da  pomenem zbog onih koji možda nisu gledali  Groundhog day,  preveden kod nas kao Dan mrmota. Sve su to pojmovi koji obeležavaju tu čudesnu i provokativnu komediju u suštini duboko psihološku iako film, na prvu, prati i prikazuje  one vašarske događaje u malom gradiću Punxsutawney, Pennsylvania USA,  kad se čeka da mrmot Phil prognozira koliko će još biti zima. U suštini jednostavan koncept: oblačno je, nema mrmotove senke, dolazi proleće - sunce je, ima senke, zima još traje...

тек када се пред неким мојим саставом читалац запита шта то писац није хтео да каже знаћу да сам успео ( г. С.Радоњић)

буди ме узнемирена пруга светлости размакнутих шалукатри. у мислима заостатак сна где сортирам и требим текстове за књигу у настајању. речит сам и о ситницама умем надуго да приповедам јер и ја, као и свако од Вас, вуче са собом приче које време обликује па на крају дођу на исто стварне и измишљене и само се треба присетити савета, негде прочитаног, да писатељу није потребна машта него само сећање.

Gost autor Medicor94 

Ponovo imam priliku da ugostim dragog prijatelja sa sadržajem našeg razgovora, i nadam se da će biti inspirativno onoliko koliko je bilo i meni. Ima reč:

Ovih dana, u svim pisanim i elektronskim medijima, nova tema za razbibrigu- pod hitno naći svog doktora ( opredeliti se valjda za njegove zdravstvene usluge u domu zdravlja) i doneti potvrdu o istom, svom referentu u firmi u kojoj ste zaposleni, da bi se izvršila overa zdravstvene knjižice. Ako u predviđenom roku to ne uradite, bićete praktično u nemogućnosti da dobijete zdravstvenu zaštitu u pripadajućem domu zdravlja bez obzira što Vam se iz bruto prihoda uredno svakog meseca odvaja dinar (ne mali) za Vašu zdravstvenu zaštitu.

Davno sam izbaksuzirao DS kada sam rekao da ,ako ne uradi to što treba i što je tada mogla da je htela,  da joj se može desiti da izgubi izbore i više ne bude imala prilike pa će biti “sama pala , sama se ubila”.Tako i bi.

Ovoj vladi iskreno želim da uspe, ne zbog stranke, već zbog nas svih, a ako uspe neka uživa pohvale, čestitke  i još veću popularnost.

U autorskom tekstu premijer Srbije Aleksandar Vučić napisao je da neće odustati od reformi, koje su u Srbiji neophodne, ali i da Srbi moraju da prestanu da krive druge za svoje greške.

Poručio je da svim snagama treba krenuti u akciju - Reforme odmah! Zakoni odmah! Rad odmah!

Ali je i rekao da mu je jasno  kakav je srpski mentalitet i “ko se sukobi sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima uvek je osuđen na propast. Taj začarani krug moramo da prekinemo: da pobedimo sebe.”

I iznese  premijer dosta konstatacija koje su nesporne, a koje su mi se svidele i dojmile.

Ja sam to uvek tvrdio , a evo sada i premijer konstatova, dakle:

“da smo za sve što nam se dogodilo u najvećoj meri sami krivi i da nema nikakvih zavera, belosvetskih zavrzlama, vanzemaljaca, vatikansko-pravoslavno-budističko-cionističko-šamanskih urota, predskazanja, uroka...”“Mi, građani Srbije, moramo da prestanemo da sanjamo da ćemo ako ne budemo umeli da radimo, umeti nešto drugo.Stradali smo sanjajući takve snove i sada je red da se probudimo. I da naučimo da radimo.”

Dobra vila je stigla oko pola pet. Popodne. U jednoj ruci je nosila poluvlažan ili možda ipak polusuv kišobran, a u drugoj lakovanu torbu, tek malo manje crnu od njene kose vezane u čvorče. I još manje crnu od njenih očiju koje su se caklile kao kod veselog hrčka. Bila je obučena u belu košulju i pantalone koje su se slagale sa očnim čarom upravo pomenutog glodara.

  Dobra vila je kratko popričala sa mnom užičko nazalnim dijalektom i sa svojih tanušnih, vrbovih prstiju skinula srebrno prstenje.

Ko to stalno otvara kutije ? Ja mislim

Oni

Koji ne znaju da su dobro . 

Žali mi se čovek kako postoji ozbiljna opasnost da članovi udruženja Ateisti Srbije ispadnu najveći licemeri i kukavice koje je Sunce ogrejalo.

Kaže – nije u redu što Ateisti Srbije napadaju samo Srpsku pravoslavnu crkvu. Brine – oni drugi, posebno oni što pucaju u novinare i skaču po spomenicima kulture u vlasništvu SPC kao da su šugavi, kao da ne postoje. Upozorava – negativna diskriminacija je to. Moli –  malo više pažnje da Ateisti Srbije posvete drugim, miroljubivijim verskim zajednicama.

Život u ovoj našoj, ili čija li je već, despotskoj Srbiji podrazumeva neke neupitne činjenice. Logična je to stvar – život u bilo kojoj, bilo čijoj zemlji, bila to balkanska despotija ili skandinavska socijaldemokratija, podrazumeva da čovek svakog jutra ne uči sve iz početka. Velika većina stvari je manje-više ista ili se menja dovoljno sporo da tek naša deca primete kako su im roditelji neumoljivo zastareli. Pa šta je to u Srbalja neupitno? Rezultati najsvežijeg popisa građana ukazuju kako je osam do devet od deset građana koje sretnete na ulici pravoslavne vere. To je jedna respektabilna grupa. Nesumnjivo je da živeti u Srbiji, u dobru i u zlu, znači biti okružen pravoslavljem.

There is no need to state the obvious - T.S. Eliot

Ovaj trik sam naučio od gordanac: napišes blog sa engleskim naslovom, i onda je vidljiv na naslovnoj strani mnogo duže. A ja želim da ovaj blog bude vidljiv jer će, nadam se, nekome biti od praktične koristi. Zato sam mu stavio takav naslov.

Kad je svakodnevno korišćenje kompjutera u pitanju, svi smo mi samouki.
OK, skoro svi.
Desi mi se nekad da

Avganistan, priča druga

Razgovor sa mojom dugogodišnjom prijateljicom, sada nevladinom aktivistkinjom u Kabulu.

Upozoravam da su neki delovi teksta potresni.

Da li smo zaista bili na Mesecu?

Britanska televizija nas ovih dana bombarduje emisijama o 40 godina od prvog sletanja na mesec. Ima stvarno svasta da se vidi: intervjui sa astronautima, new enhanced footage, behind the scenes, i po milion puta ponavljanje spektakularnih scena i slika/fotografija koje su nam urezane u mozak odavno.

Ali, kad pricam sa ljudima na poslu, prijateljima, rodbinom,

Na pocetku bloga moram po ko zna koji put da se pozovem na moj prethodni tekst "Deca vojnih lica" i da naglasim da je ovo sto iznosim danas zaista proizvod dugogodisnjeg zapazanja. Jednostavno pre neki dan mi je pala na pamet jedna teza za koju nisam uspeo da pronadjem nikakav kontraargument.

Evo kako glasi ta teza:

ZENE U SRBIJI IMAJU MNOGO VECA MUDA OD MUSKARACA.

Događaji u Francuskoj i posledice koje će izazvati , a pogotovo sve ono što smo već pretrpeli, dovoljno ozbiljno govore da se svi trebaju uzrdžavati od  teških reči, pogotovo političari i verski poglavari jer iza teških reči uvek slede fanatici koji onda u ime toga mogu da počine potpuno nerazumna i brutalna teroristička dela.Naš region je zbog svoje multietničke i multinacionalne strukture i veoma ružnih događaja i iskustava iz prošlosti u ozbiljnoj opasnosti kojoj se može suprostaviti samo zajednički. Preduslov za zajedničko delovanje i suprostavljanje svim izazovima je istinsko  pomirenje.

Krajnje je vreme da svi shvate da je pitanje opšteg pomirenja i katarze u interesu svakog naroda i svake države na prostoru biše SFRJ, jer je to pitanje mira, sigurnosti i budućnosti.

Ovih dana povodom Božićnih praznika svi crkveni poglavari od najviših do sveštenika na nivou parohija puni su propovedi o miru i pomirenju, ljubavi, bratstvu, slozi i svega najmiroljubijieg i najradosnijeg , uz krupne reči Bože pomozi. Skoro isto će nam ponoviti u svojoj Ramazanskoj poruci i poglavari Islamske verske zajednice.

Ni političari od predsednika država, vlada, stranačkih prvaka i svih drugih koji su bili u prilici da nešto kažu o ljubavi i pomirenju ništa nisu zaostajali , a čak su bili i decidniji i konkretniji od okoštalih crkvenih poslanica koje se ne menjaju vekovima. Pa bogami i estradne zvezde, javne ličnosti, pa razne tabloidne ličice i likovi sa time se razmetaše.

I šta imamo, ništa osim praznih priča za jednokratnu upotrebu, pa se treba zapitati da li je zaista moguće ,i kako, pomirenje na prostorima bivše SFRJ, pomirenje u smislu da živimo kao ljudi bez mržnje i , naročito, stalnog podgrejavanja svađa, podbadanja, pretnji mržnjom i nekim novim ratovima. Da je malo iskrenosti u tim porukama za jednonedeljnu upotrebu možemo se lako uveriti jer odmah posle toga, a neki i ranije, počnu sa trovanjem naroda izjavama koje su potpune suprotne.

Za pomirenje je neophodna volja ,iskrenost i hrabrost, a dobra instrukcija svima mogle biti reči prof. Jerotića i pismo Adenauera bonskom županu 1946.godine. (evo original)

Profesor  Jerotić , je još 1999.godine , između ostalog ,rekao :“ Poslednja tragična zbivanja sa srpskim narodom,nisu li još jedna i možda poslednja opomena, šansa i izazov da na stoletna pitanja o karakteru srpskog naroda progovorimo otvorenu reč, kao konzilijum lekara nad bolesnikom, jer će od postavljene dijagnoze zavisiti i lečenje. ... Ne treba se bojati iznošenja istine! Dugogodišnja laž duboko je iskvarila ovaj narod zadržavajući ga na stupnju deteta koje to više nije. Istina uvek čisti i pomaže sazrevanju i pojedinca i naroda. Moramo biti spremni da saslušamo istinu o sebi, a posle toga – ne svetiti se, niti dozvoliti u sebi mesta anarhičnoj obesti. Samo u tome slučaju istina će delovati katarzično”.

To važi za sve narode na ovom prostoru pa neka svako umesto  reči “srpski narod” stavi ime svog naroda  i

U UK (Engleskoj) sam živeo 3 puta.

Prvi put u ranim osamdesetim, drugi put kad je počeo rat u Jugoslaviji i treći put u drugoj polovini dvehiljaditih.

I živeo bih opet kad bi moja žena prihvatila.

Brada blago podrhtava, kao i glas. U očima munje cakle u suzama. Plave zglobovi na rukama koje stiskaju sto pred njim. Da... Ni on nije supermen. Jeste ministar, jeste Njegov najbliži saradnik, jeste doktor - ali, i on je čovek, i on je roditelj, ni on nije od kamena!

I do vraga samokontrola, do vraga prezumpcija nevinosti, do vraga pravila, procedure, zakoni!

MONSTRUM! Dragan Đurić je ubica, i da se to utvrdi ne treba nam ni sud ni sudski proces. A za njega nema kazne do SMRTNE KAZNE!

E pa - aferim ministre.

Ovaj blog ce biti napisan potpuno opusteno, kao da sedimo negde na caju ili kafi i neobavezno caskamo. Podaci koje cu izneti dolaze iz bas takvih izvora, beogradskih prica o cuvenju.

Kao da smo na  livadi prepunoj raznog cveca a ja nasumicno odaberem neki i ukazem vam na njega.

Zelim da zapocnem blog u slavu cuvenih prevodilaca, vi ste slobodni da navedete imena koja nisam napisala, cak dobrodosli i hvala unapred.

Eugen Verber mi prvi pada na pamet. Sem prevodjenja bavio se i glumom, a prevodio je sa hebrejskog, aramejskog, nemackog, madjarskog. Mozda