Napokon sam saznao, u penziju sam mogao da odem pre dve godine, mogu to da uradim i sutra, ali neću.Više od godinu dana okrećem telefone, šaljem dopise, zahteve, traženu dokumentaciju, taman sredim nekih deset godina radnog staža, ono se ispostavi da u tih deset nisu sređeno još dve. Sređeno je i to za pet minuta telefonskog razgovora. Pravnica u Fondu PIO zna svoj posao. Nije bilo dođite ili nazovite  za nedelju dana, nego razmotriću i sutra šaljem listing. I bi tako. Sve uslove po Zakonu ispunjavam. I ja se prepadoh. I ne znam šta ću. I ne znam gde ću. I ne znam šta ću da radim u penziji. Zar sam toliko radio da ne radim ništa!?

 
Tužilac iz Barija Đuzepe Šelzi juče je izjavio da je Pukanić bio ključni svedok u istrazi šverca cigareta na Balkanu. Uz Pukanića, rekao je Šelzi, drugi glavni svedok bio je Duško Jovanović, glavni urednik crnogorskog lista „Dan", koji je likvidiran 2004. godine. Tužilaštvo u Bariju kao osumnjičene za šverc pominjalo je Mila Đukanovića i Stanka Subotića Caneta, čiji je moguću vezu sa ubistvom Pukanića poslednjih dana objavljivao „Nacional". Subotićevi advokati su zbog „monstruozne kampanje protiv njihovog klijenta" najavili podnošenje

Pasulj vodi poreklo iz tropskih krajeva južne Amerike, a u Evropu ga je doneo Kolumbo. Američki Indijanci koristili su ga kao glavnu hranu. Zrna pasulja nađena su u arheološkim iskopinama

Tvrđava Alamut

U davna vremena, u velikom arapskom carstvu, živješe tri  druga.  Upoznali su se kao studenti na islamskom učilištu  u Nišapuru, a zbližili u burnim noćnim lumpovanjima, koja su, eto, do današnjih dana ostala zaštitni znak studentskog života širom svijeta.   

Želim da vam svima skrenem pažnju na epohalni tekst u čuvenoj rubrici sajta b92 - život. Naime, prva rečenica ovog svakako ključnog teksta za dalji razvoj čovečanstva glasi:

" Seks je zabavan, ali da li ste znali da ima i značajniju svrhu?" 

Da, da, dobro ste pročitali, seks ima značajniju svrhu od zabave!

Bora Otić je novinar ovdašnji, na Radio Televiziji Vojvodina, a emisija koju radi zove se "5казање", emituje se petkom u 22.30, traje oko 1h i 11 minuta i sastoji se svakog petka od 5 priča koje pričaju ljudi koje Bora Otić pronalazi po Vojvodini, 5 životnih, sjajnih, zanimljivih, često opčinjavajućih sagovornika s kojima Bora razgovara onako kako novinari treba da razgovaraju sa ljudima.

Ove godine, vreme je za čestitanje :  "одборници Скупштине града одлучили су данас да "Фебруарска награда Новог Сада" за прошлу годину буде додељена новинару Радио-телевизије Војводине Боривоју Бори Отићу.  "

У образложењу одлуке о том високом градском признању истакнуто је да је Отић својим дугогодишњим радом на радију и телевизији, као и писањем у другим медијима "дао велики допринос култури новинарства и очувању традиције и културних вредности Новог Сада и овог поднебља".

Лауреату ће награда бити уручена на свечаности поводом Дана града, 1. фебруара у Српском народном позоришту.

Бора Отић је аутор "Петказања", једне од најгледанијих емисија на програмима Радио-телевизије Војводине.

prdavac

Ugroženi i zakonom zaštićeni prdavac Crex crex nuđen je na prodaju za 2000 dinara.

Sa jednog grafita provejava „smeh udružen s mudrošću": „Bog je mrtav" - u potpisu Niče. „Niče je mrtav" - u potpisu Bog."

Tekst na konto komentara g. Dušana Maljkovića u vezi sa mojim prethodnim tekstom.

Nihilizam u suštini predstavlja poricanje filosofije i poricanje bilo čega vrednog. U njegovom bespuću se relativizuje apsolutno i poriče se svaki smisao. U njegovoj ništavnosti sve je proizvoljno, slučajno, i bez značenja. „Ljudska bića su svesne mašine bez mogućnosti da utiču na svoju sudbinu ili da učine bilo šta značajno sa njom. Prema tome, ljudska bića su (u smislu vrednosti) mrtva." Zastupnici nihilizma svoj pogled na svet smatraju iskrenom borbom protiv praznoverja, predrasuda, navika i običaja čije se postojanje ne može opravdati razumom. Unutar te borbe nihilizam tako štedi jednostavnu, iskrenu veru, koja predstavlja psihološku nužnost osećanja ali se beskompromisno bori protiv hrišćanskog licemerja.

Bits...

Već nekoliko dana ili nedelja prošlo je u mojoj ćutnji ovde na blogu, pa sam se baš čudila kako to naiđe. Neki dan pred san, pala mi je na pamet divna ideja za post na blogu. Htela sam da skočim i utipkam osnovne teze, tagove, ali sam se uplašila da ću se rasaniti. I onako je bilo kasno. Već sledećeg trenutka zvonio je sonofabitch  od sata. Bilo je jutro, a od moje ideje nije ostalo ništa. Neka, tako mi i treba, ali doći će, vratiće se, znam o kome i čemu sam mislila, i kako sam rekla sebi...baš si ovo lepo složila, sister! No, ta

     Баш као и готово сваки дан овога пролећа и лета (?) утрчала сам у кућу како бих се склонила од наступајућег невремена. И сетила сам се једне хумористичко-сатиричне приче написане пре петнаестак година. Стефано Бени се, тада, као и сваки добар писац шаљивих прича, обилато служио хиперболом, која данас и не делује као преувеличавање.

Bolešljivi dečak je bio veoma radoznao i gotovo svaka reč koju bi izgovorio bila je pitanje: Zašto? Međutim, za razliku od druge dece njegovog uzrasta, on je tako vešto postavljao ta pitanja da je svoje roditelje brzo dovodio u poziciju da ne znaju odgovor. Isto je bilo i sa njegovim nastavnicima. Već u desetoj godini Herr Warum, a to je nadimak koji mu je dala majka, studira matematiku, veronauku i kalsične jezike, a već u dvadeset i petoj godini brani doktorat iz matematike.