* izvinjavam se sto nemam srpsku tastaturu,
obecavam da cu ubacim sve dijakritike kolko sutra.

Pošto su se javljali ljudi sa zamerkom da teško prate komentarisanje na Uroševom blogu, otvorio sam ovaj blog.

Blog se zove ODLIČAN (5), a danas je 5. oktobar.

Dakle, sve petice.

 

 

.

Уче нас да заборавимо, да променимо свест, да се не сећамо. Нећу да се не сећам, морам да се сећам. А бол никад неће проћи.

 

Данашња претрага вести показује да успевају да нас натерју на заборав, има само једно ”Догодило се на данашњи дан”, и то СРНА.

"...Now I got shrinks that will not rest with their endless Rorschach tests
I keep telling them they're out to get me
They ask me if I feel remorse and I answer, "Why of course!
There is so much more I could have done if they'd let me!"
So it's Rorschach and Prozac and everything is groovy
Singing La la la la La la la lie
All God's children they all have to die

La la la la La la la lie...."  Nick Cave

Dve reči – smrtna kazna su najpominjanije reči ovih par dana u Srbiji. Kao i svuda drugde, vekovima unazad, bez obzira na geografiju i razvijenost društva, potaknuti besom, ljudi traže smrtnu kaznu kao naizgled jedinu meru nemerljivog zločina. A bes je, kao što Niče kaže, odraz nemoći. Očajničke nemoći koja se raširila Srbijom onda kada je objavljeno da je ubijena devojčica, Tijana Jurić. Nikada ne postoji dobar razlog da se ubije čovek, a kada se radi o detetu, onda je to zločin bez premca.

 

         A do deset?

A kako stojimo sa pridevima?

Kao uvod u tekst, pogledajte ovaj video klip. Upsala run - 68 kilometara od Stokholma do Upsale za 10 minuta i 18 sekundi. Moguće? Odradio Ghost Rider!

Pažnja: ne pokušavajte ovo sami da izvedete.

 

Pre neki dan naletih na jednu svoju staru sliku, koju odavno nisam video. Slika je sa pocetka osamdesetih godina, sa letovanja negde u Dalmaciji. Vetrovit, polusuncan, poluoblacan dan, stojim na rivi malog gradica, preplanuo od sunca, sa svojih dvanaest-trinaest godina, ali vec "izrastao" u visinu, tipican tinejdzerski pogled u svugde i nigde. Obavezan crni sorc, verovatno na nogama "starke" i pramenovi crne kose koji se lelulaju na vetru.

Prilicno sam se bio iznenadio kad sam se ugledao. Nije da nemam dosta slika iz detinjstva, mladosti i uopste, niti da nikad ne gledamo stare albume,

ili rupa u zidu?

 

U jednom slučajnom trolu na blogu, dovatismo se prije neki dan, čuvenog misaonog eksperimenta  o beskonačno mnogo majmuna koji lupaju po tastaturi.

O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.