Ideju za tekst dobio sam čitajući ovaj Maksin komentar na Harijevom blogu.

Većina nas je odrastala uz brendove kao što su Jafa, Bambi plazma, Knjaz Miloš, Aleva, Jelen Pivo, Soko Štark, Karneks, Paloma, Pionir...
Kasnije su se pojavili Next, Nektar, Orbit...
Postoje i brendovi koji su sinonim za celu klasu proizvoda. Najpoznatiji su Smoki, Vegeta, Digitron, Žilet, Eurokrem, Kaladont, Aspirin, Imalin, Džip, Selotejp, Hanzaplast, Polaroid, Linoleum, Celofan, Termos,

 

Objavljujem ovde jednu noviju prepisku s Maksom, sa G+.

* * *

Marco: Makso, ti si dobar poznavalac zena, zar ne?

Maksa: Hmmm, da, znam nešto malo. Ranije sam znao i više, al' me te stvari ne vuku kao pre, malo mi to dosadilo. Kaži, šta te muči?

Marco: Ma meni je i ovako super, sve, stvarno mi je lepo, nego, mislim, hajde da se potrudim da budem i bolji, pa sam mislio ... to, oko zena ... kako do ... hmmm, kako bih rekao ... do ispunjenja ...

Ah... Indukovanje stvarnosti... Omiljena disciplina prevaranata svih boja... 

Svake subote, u našem ili čiji li već dnevnom listu Politika, pojavljuju se tekstovi omiljenog psihologa serbskog Zorana Milivojevića. Ovaj pouzdani čovek, koji je svesrpsku slavu poneo stajući u odbranu tradicionalnih metoda obračuna sa ekstremnim slučajevima ponašanja naših naslednika, kao i uz suštinsku pomoć unogupucajuće srbijanske samozadovolj(e)ne stručne psihološke javnosti, slaže svoje tekstove u najboljem maniru životnih učitelja: red sistematskog podilaženja očima prosečnog čitaoca, red povremenih prekora zabiberenih dovoljnom količinom zdravog razuma. I tako u krug. Na primer, slavni tekst Odnos prema životinjama uvaženi g-din Milivojević je započeo sledećim rečima:

Da li životinje imaju dušu? Životinje se tako nazivaju zato što jasno pokazuju da su žive, ali da li je duša isključivo svojstvo čoveka?

Teška su ovo pitanja, pa pre nego što krenemo da ih bistrimo, valja pustiti kakvu zgodnu muziku:

 

Zaista je svejedno.

Novinar,

prodavačica,

turista...

Svejedno je.

Juče sam sa sedmogodišnjim sinom Srdjanom učestvovao na prvim "fejsbuk protestima" u Srbiji, u organizaciji grupe sa ove društvene

Kažu da se ovih dana na ulicama i trgovima Beograda ponovo piše istorija Srbije, kao onomad 27. marta 1941.g. ili 5. oktobra 2.000.g. Pa da vidimo da li je tako... samo toliko i ništa više.

 

 

 

Biti dežurni u garnizonskoj ambulanti Črnomelj nije bila mala stvar. Dežurni je bio zakon. Nosio je oprtače i čizme i svaka njegova reč morala je bezpogovorno da se sluša.

Pre nego što sam transferisan u ambulantu, gde sam dobio šansu da budem dežurni, bio sam bibliotekar. To nameštenje imalo je svojih prednosti, pretežno u tome što sam bio u mogućnosti da iz prve ruke prelistavam nove knjige Erika Van Lusterbadera kao i izvesnih rumuskuh i madjarskih čijih imena sada, na žalost, ne mogu da se setim. Stizale su svakodnevno. Stavljao sam ih na sto razdvajajući

Kuda dalje?

Čini se da vreme srednjevekovnih mitova u Srbiji polako prolazi, osim za one sa zaista jakom imaginacijom.

Izduvali smo sa „teritorijama“. Čak i najtvrđim nacionalistima je ostalo uglavnom da planiraju da „ojačaju“, pa da se vrate „tamo“ (Kosovo, Kawlovac, Kawlobag, Viwovitica) za 50-100 godina – nadajući se, valjda, dobrom zdravlju – ili računajući da će njihova deca da budu dovoljno luda da se tako nečim bave...

Kad se podvuče crta... puno čaša je polomljeno. Privreda upropašćena, penzijski fondovi rasuti, državni sistemi poput školstva i zdravstva nisko pali, a veliki broj ljudi, posebno stručnih i kvalitetnih, otišli iz zemlje.

Pitanje koje se postavlja posle svega ovoga je – kako raditi na popravljanju štete koja je načinjena, a istovremeno preusmeriti fokus patriotizma i integrativnosti na aktivnosti koje nisu u tako strašnoj koliziji sa (sada) susednim zemljama, narodima sa kojima živimo na istom prostoru – i na kraju krajeva, dobrim delom sveta.

Znači, kako da, „polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etničkih zajednica u Srbiji“, stvorimo novu mehaniku integracije, koja se ne meri u kvadratnim kilometrima suverene državne teritorije i mitovima o Milošu Obiliću i devet Jugovića, koji se preseljavaju u Carstvo Nebesko – nego brojem aktivnih članova zajednice, njihovim kvalitetima u kontekstu vremena u kome živimo i njihovoj međusobnoj saradnji, baziranoj na zajedničkom interesu i dobrovoljnosti.

Kažu da se istorija ponavlja, ali uvek kao farsa. U našem slučaju kao tragična farsa: Komunisti su nekada jahali popove, a popovi sada zaskaču dečake!!!

Ali, ni to nije sve! Glasali se, gladujte! Pardon, gledajte:

I  had one the absolute happiest times of my life these past two months in Serbia... the air, the greenmarket, the architecture, the friendly and social people, the air of relaxation (after routine 80 hour work weeks in the US).  Serbia is a wonderful place.  I just wish it was happier for its citizens.

According to a 2004 study (ok it's dated and Serbia has come a long way since 2004) of global happiness, Mexicans were the second happiest nation on the planet.  Surveyed citizens said they were

 Milan Nikolić

Da se ne lažemo, sve su nade potrošene, pa je i doživljaj predizborne kampanje u skladu s tim. Ili te je sramota od toga šta šetači po štalama, železarama i rudnicima govore pa panično pritiskaš mute na daljinskom ili, ako si baš dobro raspoložen, smišljaš fore na osnovu toga što si video i kačiš ih na twitter. O svemu tome sam već pisao. Bilo kakav drugi, ozbiljniji, pristup bio bi čista ludost, nepatvorena glupost ili nedostatak iskustva. Gay ili straight sa tim nema nikakve veze.

 PRVO OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO

 B E O G R A D

 

 

Na osnovu člana 361. Krivičnog zakonika Republike Srbije građanin Filip Mladenović podnosi:

KRIVIČNU PRIJAVU

Protiv:

Serija brutalnih ubistava i samoubistava zbog nemogućnosti vraćanja kredita i dugova bankama i tzv. zelenašima svedoči o razmerama raspada društvenog tkiva Srbije. Kontrolisani mediji bave se samo posledicama, tj. žrtvama finansijskog fašizma, umesto uzrocima, dok ono malo preostale kritičke javnosti vlastiti angažman

Mala devojčica je bila sva zabrinuta zbog očevog ponašanja i hladnog odnosa prema njenoj mami. Nije mogla da razume zašto je to tako. Ni njena mama nije to razumela. Devojčica je mislila da je možda zbog lošeg zadaha koji njena mama ima...

Kad muž I žena počnu da idu sebi na živce nije to zbog
nekih velikih razlika u stavovima nego zbog serije malih sitnih stvari koji su neprijatni za diskusiju. Jedna od tih stvari je halitosis (loš zadah). Nije lako živeti sa lošim zadahom iz usta. Nije lako ni reći čoveku da je to tako jer je tema baš neprijatna

Posle 'okrnjenog' drugog kola Fantasy Premijer lige B92, u kome nisu učestvovale ekipe koje igraju u Evropi, narednog vikenda se igraju mečevi trećeg kola:

Arsenal v Portsmouth
Birmingham v Stoke City
Hull City v Bolton
Man City v Wolves
Sunderland v Blackburn
Wigan v Man Utd
West Ham v Tottenham
Burnley v Everton
Fulham v Chelsea
Liverpool v Aston Villa