Sličan ili gotovo identičan je i stepen političke nezrelosti balkanskih društava i njihovih samoprozvanih demokratskih (građanskih) političkih "elita". Ta nezrelost sameriva je upravo u permanentnom pokušaju transfera (ne)odgovornosti - odnosno stalnim d(j)etinjastim durenjima političara kojima je narod s pravom nezadovoljan.

Bilo da je u pitanju "slučaj" Josipovića, Tadića, ili nekog trećeg.

Baš kao sa Borisom Tadićem i u slučaju Ive Josipovića broj precrtanih/poništenih listića bio je mnogo veći od razlike koju su na izborima ostvarili Nikolić odnosno Kitarevićeva. Tako da su i na izborima u Hrvatskoj prevagu zapravo odn(ij)eli upravo prevareni, razočarani ili nemotivisani birači koji su, budući da se njima i njihovim životima niko ne bavi, i u Hrvatskoj radije izabrali da ostanu kod kuće.

U demokratskim društvima - ili onima koja bi ht(j)ela takvim (p)ostati - građani su uv(ij)ek u pravu. A onda kada su razočarani i nezadovoljni - tada posebno! Nezadovoljstvo građana moralo bi biti crveni signal za ozbiljno preispitivanje i temeljnu rekonstrukciju političke scene. Kako ljudi koji tu politiku vode, tako i ciljeva, političkih programa, i tsl. Međutim, umesto da napokon čujemo ono toliko poželjno i u pristojnim i demokratskim društvima rekao bih jedino logično i normalno: "Gospodo, žao nam je što smo izigrali (izgubili) vaše pov(j)erenje - pokušaćemo do narednih izbora da se popravimo, da vas saslušamo, razumemo, pronađemo nove ljude, osmislimo nove politike", radije se nastoji odgovornost svaliti na (nezadovoljne ili nezainteresovane/nezainteresirane) birače u stilu: gospodo dobili ste ono što ste tražili, plakaćete vi za nama, dabogda propatili još i više no što ste pod nama... Ukratko: Krivi ste što ste nezadovoljni nama, bogom danima!

Dobijao sam do sad nekoliko desetina poziva da se pridruzim sastancima Bratstva Scekic. Nazalost, uvek sam bio na nekom putu, van Srbije. Vise me i ne zovu. Ali ako me pozovu da branimo ovog Djetica, dolazim. Krv nije voda. Vidi se Djetic 100%
A postaje ozbiljno.


Vec je i velika svetska agencija objavila vest:
Preveo i obradio za web izdanje A.Vasovic, koji je vec poceo da glanca i cisti svoju haubicu od 123,5 mm

War Looms Over Oceans,

Moja majka je negde otišla poslom. Ostao sam sam, a to nisam voleo. Radio Beograd drugi program emitovao je emisiju o Hektoru Berliozu. Čitao sam životopis oca srpskog pozorišta Joakima Vujića u stripu. Muzika s radija bila je hladna i uznemirujuća. U jednom kvadratu stripa govorilo se o knjizi «Putešestvije po Serbiji». Dopala mi se reč putešestvije. Bila je topla.

Onda se u stripu pojavio i Dositej Obradović. Njegov «Život i priključenija» nije mi ulivao poverenje. Najviše zato što nisam znao šta znači reč priključenija. Reč život pogrešno sam mislio da razumem.

Iako sam po prirodi optimista nekako mi se zalomilo da pretežno pišem kritičke tekstove. Ono jeste da sam se navukao na pisanje o politici pa mi je teško da ne budem kritičan.

No imam i nešto lepo da podelim sa vama. U zadnjih 7 dana sam bio svedok učesnik dveju jako pozitivnih stvari koje mogu da budu primer za ugled. Da se ne takmičimo u disciplini "što gore to bolje".

Stvar prva:

Od par prijatelja koji su putovali za Beogradu saznam da je na autoputu Beograd Niš kod naplatne rampe Naiss prava mini humanitarna katastrofa. Kolona vozila od preko 10 kilometara, temperatura u hladu, koga nema, preko 40, vode nema, motori automobila proključali... Iskreno potrešen scenom koja mi je opisana i tom malom decom koja se preznojava u automobilima, moguće je i bez vode, raspalio sam po družtvenim mrežama. Apel za pomoć se solidarno raširio po netu.

Redakcija rubrike Život B92 stike again!

Ljudi su naišli na još jednu fenomenalnu studiju, te su ničim izazvani osetili potrebu da nam je prenesu. Kaže tekst (intrigantnog naslova - Konzervativne muškarce je lakše navesti na seks) ovako:

аутор: алс

У последњих двадесет година дешава се значајна трансформације у начину на који се електрична енергија производи, преноси и дистрибуира. Од настанка електроенергетских система па до краја двадесетог века, велики део електричне енергије производио се у великим и централизованим електранама, одакле је она преношена и дистрибуирана крајњим потрошачима. Током последње две деценије различити дистрибуирани извори енергије све више су се прикључивали на све напонске нивое електроенергетског система, почевши од преносне, па до дистрибутивне мреже.

U ponedeljak uveče je u svojoj 100-oj godini preminula Mip Gi (Miep Gies), poslednja preživela među zaštitnicima Ane Frank (Anne Frank) i žena koja je sačuvala njen dnevnik, živi spomenik stradalima tokom Holokausta i strahota Drugog svetskog rata.

Gospođa Gi nije tražila priznanja za to što je, zajedno sa svojim suprugom i troje drugih, skrivala Anu Frank, njenog oca, majku, stariju sestru i četiri druga holandska Jevreja tokom 25 meseci nacističke okupacije Amsterdama. Ali njen plemeniti čin je postao poznat u javnosti tek nakon objavljivanja njenih memoara.

Kada je Gestapo otkrio skrovište u kancelariji Otoa Franka, 4. avgusta 1944. i uhapsila osmoro stanara koji su se tamo skrivali, iza njih je ostao samo Anin dnevnik. Rukopis pripoveda o životu u toj prostoriji iza pokretne police za knjige i o intimnim mislima i nadama mlade devojke. Gospođa Gi je spise skupila i sakrila ih, nepročitane, nadajući se da će se jednog dana Ana vratiti i tražiti ih natrag.

ČOVEK

Ubijenog čoveka nisam poznavao. Upoznali smo se nekoliko puta. Nekoliko puta smo razgovarali, više puta govorili i slušali u istoj prostoriji (nije obavezno da je bila prostorija) sa još nekim ljudima. Generalno znao sam ga koliko i većina novinara koji su se 'bavili' Kosovom. Ali ga nisam poznavao. Neke kolege i dragi prijatelji su ga poznavali prilčno dobro.

Mene je podsećao na jednog drugog čovekaiz javnog života. Po

Pomozite da se ova kuja spasi. Ženka rase epanjel breton, pojavila se niotkuda pre nekoliko meseci, sigurno je neko izbacio na ulicu, vidi se da je vaspitana, ima navike kućnog psa, izuzetno poslušna i mirna, stara 3-5 godina, bele boje sa crnim pegama. Sterilisana.

Gospodja koja brine o njoj neće to još dugo moći da radi jer je drži ispred svoga stana, u hodniku zgrade, pitanje je dana kada će je neko prijaviti. Pošto ima svog psa ne može da je uzme. Ako postane gradski pas, lutalica, sigurno neće preživeti - kuja nema iskustvo psa sa ulice, psi koji žive kod Hrama će je oterati.

Lepotica je neodoljiva, maza neviđena, pomozite da joj nadjemo dom!

Milica i Bojana (Milica: 064/253-7115)

 IMDB

TREJLERI

Recenzija I

Recenzija II

SXSW

Trebalo je da moj mlađi sin napuni šest

Pozivam sve koji žele i mogu da dođu na otvaranje moje izložbe slika. Izložiću 14 ženskih aktova, ulja na platnu.

Izložba će biti otvorena u četvrtak 29. Aprila 2010 godine u 19 sati u BLOCK Gallery, Blok 45,

Jurija Gagarina 221, Novi Beograd. Do Bloka 45 vode tramvajske linije broj 7, 9 i 11 i autobusi broj 45, 73, 94 i 95.

Pozdravljam vas uz DOBRODOŠLI.

Sa Betmenom sam se susreo davnih pubertetskih dana listajući legendarni časopis „Čik". Iz nekog razloga svi smo časopis držali levom rukom i čitali pisma čitalaca koja su, u stvari, umetnički oblikovali svojom maštom urednici, potpisujući ime i zanimanje navodnog nosioca iskustva. Na pretposlednjim stranama časopisa - Betmen i Robin su se iz broja u broj