Prvi minut

Naredba je naredba, to važi za vojnika. Zakon je zakon, kaže pravnik. Međutim dok za vojnika dužnost i pravo na poslušnost prestaju ako zna da je izvršenje naredbe zločin ili prekršaj, takvi izuzeci za pravnike (od umiranja poslednjeg sledbenika prirodnog prava) i važenje zakona i poslušnosti potčinjenih zakonu ne postoje. Zakon važi zato što je zakon, a zakon je zato što po pravilu ima silu da se sprovede.

Diskutabilno je da li smo srecni ili ne sto zivimo u eri u kojoj su mnogi pronalasci definitivno izmenili nacin zivota mnogih ljudi. Navikli smo da se kupamo u toploj vodi, spavamo u mekom krevetu, gledamo vesti na televiziji u sobi sa temperaturom od 22 celzijusa, komotno putujemo kolima, avionima, ... A nisu svi ti pronalasci podjednakom brzinom nalazili svoje korisnike. Ako posmatramo koliko vremena trebalo pojedinim inovacijama da steknu 50 miliona korisnika sampioni prvih 80 godina proslog veka su radio koji sticao publiku 38 i televizija kojoj je trebalo 13 godina. Igra je postala daleko ozbiljnija pojavom interneta koji je u svega 4 godine stekao 50 miliona korisnika. Apsolutni sampion je internet sajt www.facebook.com koji je nasao svoje mesto u klubu "50 miliona" za svega 2 godine. Frapantno je da se broj njegovih korisnika uvecava za oko 3% nedeljno sto je oko 100 000 ljudi dnevno. Brojke i dalje rastu i ocekuje se da vec 2010 facebook imati 200 000 000 (dvesta miliona) korisnika. Pocetno pozicioniranje facebook-a kao razonode za mladju populaciju je danas u mnogome promenjeno. 45% svih korisnika su stariji od 25 a populacija zena od preko 55 godina je najbrze rastuca grupacija na facebook-u. Zbog velikog broja korisnika i brzine rasta facebook je cesto nazivan novim internetom.

Ovaj se blog, moglo bi se reči, odavno krčkao, ali, eto, trebao mi je šlagvort. A onda Albicila napisa svoj blog o slonovima (http://blog.b92.net/text/16847/OTKRIVENA-NOVA-VRSTA-SLONA/) i podseti me. A Jelica zatraži da čuje priču. I htela sam, prvo, da vam legendu o postanku slona prepričam svojim rečima ali, onda sam se setila da postoji neko ko je to već uradio mnogo bolje i izvornije.

Velika mi je čast i zadovoljstvo da vam predstavim jednu od mojih najdražih prijateljica iz Mauna - Bontekanje Botumile, za prijatelje, Bonti.

Bonti je višestruko nagrađivana dečija spisateljica iz Bocvane koja piše priče na osnovu legendi i predanja koje je slušala od svojih starijih. Priča pred vama je legenda plemena Jei (Bayei), koje živi na severu zemlje u oblasti oko Mauna i delte Okavanga.

Reč ima Bonti: 

Sa početkom Prvog svetskog rata De Gol će kao komandir pešadijskog voda od samog početka biti uključen u najžešće bitke, hrabro se u njima držeći, bivajući ranjen već na početku rata. Neko vreme provodi u bolnici, kritički razmišljajući o taktici francuske armije, da bi po povratku na ratište ponovo bio ranjen, ali i dobio prva eksplicitna priznanja za hrabrost u smislu oficirskih preporuka, bivajući ponovo ranjen u velikoj bitci kod Verdena 1916. godine, padajući ovaj put u nemačko zarobljeništvo. U nemačkom zarobljeništvu upoznaje ruskog oficira Mihaila Tuhačevskog (Mikhail Nikolayevich Tukhachevsky), jednog od budućih komandanata ruske Crvene armije, sa kojim razmenjuje ideje o mehanizovanim, brzim, oklopnim jedinicama, za koje su obojica bili uvereni da će rešavati buduće ratove.

Godine 1497. gospodar i kralj Portugala Manoel zvani Sretni odlučio prognati inovjerce iz svojega kraljevstva. Ta se suverenova naredba odnosila prije svega na brojnu i prosperitetnu židovsku zajednicu. Portugalcima Mojsijeve vjere pružene su dvije mogućnosti: primiti kršćanstvo ili otići. A nisu imali kuda. Ipak, mnogi su otišli. Drugi su se pokrstili a treći, najviše oni siromašniji, u strahu od nepoznatog ali i od kazne Božje, smislili su kompromisno rješenje.

Kada je umirao u londonskoj bolnici Svetog Pankrasa, građanin Majkl Glindur, alkoholičar bez stalnog zanimanja i adrese, nije ni sanjao kakve ga sve avanture još očekuju, kakve će usluge tek učiniti domovini i a još manje o velikodušnosti s kojom će mu zemlja i kruna zahvaliti i odužiti. Siroti Velšanin umirao je u bolovima promrzao, neuhranjen, zarastao u bradu, raščupan i smrdljiv, svestan da ne postoji niko koga će njegov odlazak s ovog sveta ražalostiti. Krajnje je tužno umirati u svojstvu beskućnika, nemati nikoga svog i znati da niko neće doći u bolnicu da zatraži vaše štrokavo telo da bi ga sahranio te da je najbolja posthumna sudbina kojoj se možete nadati da budete pokopani u plehanom sanduku, na brzinu, bez sprovoda, bez ožalošćene porodice, cveća i suza, na račun države.

No, izgleda da za velika dela nikada nije kasno. 

Ili je bolji naslov "Kako sam pobedio na konkursu Moguća Srbija". Na konkurs koji je organizovao Evropski pokret uz podršku USAID-a, prijavio sam se početkom maja preko sajta mogucasrbija.rs. Javna rasprava preko sajta i na kraju stručni žiri izabrali su pobednike, a ja sam iskreno bio iznenađen kada sam saznao da sam među pobednicima.

Pri popunjavanju formulara razmišljao sam - možda je ideja utopistička, na kraju krajeva šta je uopšte moguće u Srbiji?

Kada sam bio mali, pa iznova iščitavao višetomna Istraživanja i otkrića (ako se dobro sećam naslova – knjige su bile pozajmljene), uvek me je kopkalo šta li radi igla kompasa kada se približite polu. Ok, ništa – i dalje pokazuje magnetni pol, u redu. Ali, šta se desi kada ste u blizini magnetnog pola? Sluđena se vrti u krug?

Vizuelni eksperimenti, 1960 – 2012. 

(psihodelija, konceptuala, procesualni radovi, eksperimentalni film, itd)

Autori i kustosi izložbe: Stevan Vuković i Nebojša Milenković

Otvaranje: četvrtak, 6.decembar u 19 h

Izložbu otvara: Lazar Stojanović, filmski reditelj

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Slobodan Šijan: Moraću da skrenem!

Vizuelni eksperimenti, 1960 – 2012. 

    Toliko ljudi je bilo iznenađeno mojom odlukom da posle likovne akademije odem    na filmsku, a to je samo posledica činjenice da se kod nas suviše glorifikuju ti pozivi na Akademijama. Ta promena je, kad su umetnički pozivi u pitanju jedan normalan proces i nigde se ne podrazumeva da ćeš se baviti onim što si studirao. Studiranje neke umetničke akademije ja shvatam, da tako kažem, uvođenjem u kulturu.              Slobodan Šijan

"uz vec dokazano odgovornije ponasanje zbog ranoranjenja :-) eto nama idealnog drustva, od 4 svi na nogama, bez plate da radimo i milina svi srecni i zadovoljni, efikasni i uspesni"

Autor: Rodoljub Šabić

Podneta je i prva tužba protiv Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti. Javno komunalno preduzeće „Parking servis" iz Beograda podnelo je Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja Poverenika, a uz nju i zahtev da Sud odloži izvršenje rešenja do okončanja spora, jer bi to izvršenje nanelo tužiocu „nenadoknadivu štetu".
Ova tužba zanimljiva je sama po sebi, kao „istorijski" raritet. Ona je u najbukvalnijem smislu prva tužba takve vrste kod nas, uopšte. Međutim, verovatno je zanimljivija iz jednog

Donirajte, širite dalje preko Fejsa, potpišite donorsku karticu, bilo šta, ali učinite danas nešto za svoje sugrađane kojima ste potrebni.

Stručnjaci za transplataciju kažu da bi u Srbiji godišnje trebalo da se radi oko 400-500 transplatacija bubrega, 100-150 jetre, i 20-30 srca.  Tolike su potrebe.  Oko 10 do 15% bolesnika ima sreću da neko od njegovih srodnika odgovara i da se može uraditi transplatacija.  Svi ostali su osuđeni da čekaju kadaveričku transplataciju.

I find myself thinking in quips and quotes and bons mots. I am unable to sustain a thought for more than about three seconds before looking for new sensory inputs. I am deathly afraid that I may lose my train of thought and not even be able to finish this blog post. I might substitute a YouTube video instead. I might just encapsulate the whole thing in a three word sentence.

Facebook is slowly robbing me of my already challenged attention span.