Овај свет се мења корацима од седам миља, често у правцу који је немогуће предвидети. Сваку пут кад се тако нешто деси долази до дебате оних који рано усвајају нове трендове (early adopters) и оних конзервативнијих Мујица који доносе одлуке у складу са тиме куда се сви остали Турци крећу (mainstream). 

Пре 7 година је представљен први iPhone.

„I mi danas  ne samo pamtimo nego i tražimo odgovornost za zločine počinjene u Sandžaku – počinjene nad ljudima samo zato što su bili drugačijeg imena, drugačije etničke i verske pripadnosti: Sjeverin, Štrpce, Priboj, Pljevlja, Bukovica, Kukurovići, Milanovići, Voskovina, Rajičevići, Zabrđe, Živinice, Rančići, Prelac, Sastavci, Slavotići, Sočice, Strmac, Valovlje, Zaostro.“

(Staša Zajović)

Na današnji dan, dana 22. oktobra 1992. pre petnaest godina, dogodio

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam Blic, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Neki smatraju da premijer širi optimizam bez pokrića...Mislim se nešto...lako je premijeru u firmiranom odelu...samo goli i bosi znaju šta je to optimizam

Kako je do izbora ostalo svega nekoliko dana, a poznajući ljubav blogera prema učešću u demokratskim procesima, uključujući i biranje svojih izabranih predstavnika u najvišem organu zakonodavne vlasti, te imajući u vidu da su druge kolege blogeri već organizovali on-line ankete na kojima ste imali priliku da kažete za koga ćete glasati, pa da bi u tom smislu bilo glupo da ja postavim još jednu takvu anketu, odlučio sam da vam dam sasvim suprotnu mogućnost.

Stoga, samo na ovom blogu jedinstvena (once in a lifetime, prim. prev.) prilika koja se ukazuje blogerima - umesto da se izjašnjavate za koga ćete glasati, imate mogućnost da se izjasnite za koga nećete glasati!

LICA:
ON - Sve i svja u jednoj srpskoj varoši, ključni član svake vladajuće koalicije u Srbiji i četvrti srpski političar po popularnosti, sa tendencijom uspona na top listi.
ONA - Visoki funkcioner

 - Nisi primetio tu prenaglašenu potrebu za fasciniranjem? Nizanje šala, gotovo histeričan humor, iščekivanje reakcije, ogledanje efekta u očima nas koji to slušamo? Znaš, sve to krije veliku, suštinsku nesigurnost.

Znam. Odgovaram analitičnoj sagovornici u sebi. Zapravo ćutim. Znam i ne zanima me. Kakav bi čovek ustvari bio ukoliko bih nesigurnost smatrao dovoljno velikim grehom za odustajanje od nekoga? Nesiguran mi zvuči kao najverovatniji

Foto: Mira Zdjelar

U mnogim delovima sveta automobil je prerastao značaj prevoznog sredstva i postao neka vrsta telesnog produžetka, obaveznog priključka ljudima. Bez automobila jednostavno se nikuda ne izlazi, automobil se ostavlja na mestu što bližem krajnjem cilju kako bi se smanjila potreba za pešačenjem. Šetanje gradovima, lutanje, tumaranje, ostavlja se samo besposličarima i onima koji ne mogu sebi da priušte kola.

Javni prevoz, stub evropske civilizacije, u Americi (govorim o celom kontinentu, od severa Kanade do Ognjene Zemlje) kao ozbiljna institucija postoji samo u nekoliko velikih gradova. Drugde vas život vrlo brzo podseti da je automobilska industrija vlasnik kontinenta. Kada sam se prvi put našao u Južnoj Americi i počeo da živim u São Paulu, nekako se nisam tome nadao, ali sam vrlo brzo shvatio da ovde ne samo da je automobil «ljudima koji drže do sebe» najdraži prijatelj, već da su oni najbogatiji prevazišli i taj stadijum, i voze se privatnim helikopterima da bi izbegli mešanje sa vlasnicima automobila u zakrčenom saobraćaju. Upozorili su me mnogi dobronamerni (vlasnici automobila) da su gradski autobusi i vozovi jako opasni, i da se njima ne treba voziti. Nekoliko meseci kasnije shvatio sam kolika je to besmislica, i od tada mi je život postao lakši. No, to je već druga priča.

Vi koji skijate, zamislite kako bi bilo da se niz padinu spuštate sedeći na jednoj skiji, i to i u slalomu, veleslalomu ili spustu? Ili, da vam neko veže oči a onda ide ispred vas i navodi vas, sve brzinom kojom sada skijate!

Vi koji klizate, zamislite da sedite na klizaljkama i tako se borite sa 6 protivnika po hokejaškom terenu pokušavajući da odbranite svoj gol i ugurate pak u njihov.

Vi, rekreativni skijaši, zamislite da sedeći na jednoj skiji prevaljujete desetak kilometara i pri tome tri puta pucate tako ufalčovani za skiju.

Vas nekolicina koji ste ikada probali da gurate kamen na polju za krling, zamislite da to radite sedeći.

Nimalo jednostavno, zar ne?

Dobro došli u Vankuver na Zimske paraolimpijske igre!