Ne znam kako je vama, ali i meni je dosta, zaista mi je dosta. Dosta  mi je protesta, okupljanja, štrjkova, mitinga i kontramitinga, vojnih i drugih parada, molebana, litija, blokada pruga, puteva i, naravno, raskrsnice Nemanjine i Knez Miloševe u Beogradu. Dosta mi je i svečanih dočeka naših sportista posle velikih pobeda ispred Skupštine grada, razdraganih i razuzdanih navijača sa klubskim i nacionalnim zastavama. Dosta mi je patriotskog, nacionalnog, demokratskog, antidemokratskog i svakog drugog ispoljavanja nezadovoljstva ili zadovoljstva kojima se stvara saobraćajni haos i kolaps u gradu gde živim. Ako je sve to demokratija, dosta mi je i demokratije.

Ja se baš radujem što joj je Fejsbuk dosadio, pa je opet svratila u goste.

Gošća autorka: jelena_radovanovi(iiiiiiii)c!!!

Budući da je u trendu biti hejter (tj. h8er), rešila sam da se oprobam u toj plemenitoj mizantropskoj disciplini. Antropološke opservacije o ponašanju homo ludensa na društvenim mrežama su rađene na osnovu slučajnog uzorka  na mom profilu, pa je svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima namerna.

To je pravi, beli Dolenjski krompir.

- Glejte se pa, krompir zelo v redu. Smo zelo zadovoljni z njim. Je odličen, je debeu. Poglejte kakšen je. Za prodat ga pa nemamo, kjer smo ga prodali tovarni "Kolinska", Ljubljana.

Knor, instant pire. Ko smiče izbranih sort belega Dolenjskega krompirja.

- Dober je, dober, a-ha-ha.

Pričam večeras sa snajom, bratom i gospodjom i i nekako se dotakosmo reklama. Tada shvatih da je najstarija reklama koje se sećam ona o dolenjskom krompiru. Bože, koliko je to davno bilo! Kad, ima je na Netu. Kakvo sećanje. 

Onda malo probrljah po netu i naidjoh na još neke. Evo tih reklama naše (a možda i vaše) mladosti

Гост аутор: jursenar

Koleginice Tanja Šuković i Snežana Rakonjac, novinarke crnogorskog Javnog medijskog servisa, autorke su dokumentarnog filma "Svjedok Božje ljubavi" u trajanju od 27 minuta i 56 sekundi.

Prva 2 minuta i poslednjih 5-6 minuta ovog dokumentarnog filma, sastavljenog od javnih nastupa Amfilohija Radovića, čas su anatomije brutalnog moralnog i duhovnog posrtanja Srpske pravoslavne crkve.

Kada jedan od visoko pozicioniranih sveštenika ove crkve javno rehabilituje ratne zločince formata Draže Mihailovića, Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, i pri tom kune i proklinje

Ove godine se širom planete označava 200. rodjendan Čarlsa Darvina (12. februar 1809.) i 150 godina od prvog izdanja njegove knjige ''Poreklo vrsta''. U planu su brojni simpozijumi, predavanja, javni nastupi, popularizacije i sve one aktivnosti kakve priliče ovakvom dogadjaju. Nadati se da će i neko od biologa na ovom blogu da napiše odgovarajući prilog povodom ovih značajnih datuma.
Ja sam ovih dana čitao

To nepriznavanje samo po sebi i ne bi bilo neki preveliki problem kada bi se dotični zakatančio među svoja četiri zida dok

     Ovo je blog u četiri ruke. Moj muž je baba Evdokija, a ja sam Djina.

     Je li, ženo, koje koje je to godine bilo? '93-te, četvrte? Onomad kad smo bili mladi i lepi i nismo u sred noći vodili decu u Tiršovu da prime urbazon...To je bilo ono vreme kada je Avramović izmislio novi dinar, a mi u pozorište išli kad dobijemo karte preko radija. Je l' se sećaš kako smo se smejali kada smo videli oglas za posao? Pola strane u „Politici" - Firma „Po.Bo." traži operatere na računaru i sad neki nenormalni uslovi koje daju, a traže standardno - magistraturu, 100

Ovo je beleška koja je bila negde u dobinama moga kompa čekajući dalju razradu, ali pošto je Maksa postavio pitanje izbora nikova, t.j. zašto pojedine blogerke koriste za svoj nik imena svoje dece uz dodatak "mama", ajdmo malo o imenima...

Kad sam bila mala, imali smo drugove i drugarice...

I Drugove i Drugarice.

Persiranje je bilo nepotrebno, tačnije - nepoželjno. Svi su bili na ti, a ako se, pri tom, umetnulo ono „druže" ili „drugarice", onda te je neko il' mnogo poštovao, il' si bio gadno zaglibio. Stvorila sam, priznajem, uslovni refleks da se trgnem na „drugarice Mlekac". O'ma počinjem da virkam iza kog se ćoška krije batina...

Postojao je, doduše, manje formalan način, zaostatak reakcionarnog buržuaskog obraćanja, koji je kod žena, koristio samo prezime. Pa je, shodno njemu, Petrovićka bila žena nekog Petrovća, a Petrovićeva je bila ćerka. Mada se, to, u svakodnevnom govoru, uglavnom sve svodilo na prvu varijantu...

Nakon što smo ispratili najvažniji sportski događaj za subotu 28. maj, u kome je Barselona osvojila još jednu titulu prvaka Evrope, pravi je trenutak da nastavimo praćenje Roland Garrosa na novom blogu. Osim toga, posle jučerašnjeg dana poznati su svi parovi osmine finala i u ženskoj i u muškoj konkurenciji, te je to razlog da se osvrnemo na ono što smo do sada videli i šta nas očekuje do kraja turnira. 

Parovi ženskog singla:

Hantuhova (23) – Kuznjecova (13)

Bartoli (11) – Dulko

Zvonareva (3) – Pavljučenkova (14)

Janković – Skjavone (5)

Li (6) – Kvitova (9)

Makarova – Azarenka (4)

Šarapova (7) – Radvanska (12)

Petković – Kirilenko (25)

U muškom singlu nas očekuju sledeći mečevi:

Nadal (1) – Ljubičić

Simon (18) – Soderling (5)

Mari (4) – Troicki (15)

Falja – Čela

Ferer (7) – Monfils (9)

Vavrinka (14) – Federer (3)

Fonjini – Montanjes

Gaske (13) – Đoković (2)

Često dobijam poruke u kojima me neiskusni putnici pitaju : 
"A kako to sa vizama?"
"A gde vadim vize?" 
"Je l' možeš da mi daš neki savet za vize?"

U parlamentarnoj demokratiji taksativno su pobrojani razlozi zbog  kojih se raspisuju vanredni izbori.

 Ne postoji objasnjenje da se vanredni izbori raspisuju zbog zelje opozicije,a jos manje zbog nekakvog raspolozenja u drustvu.

Aleksandar Vucic je raspisao vanredne izbore zeljan jos vece vlasti, ali je to uradio primarno zbog rasparcavanja i ponizenja(unistenja)  bilo kakve ozbiljne opozicije, ili tacnije receno onoga sto  je od opozicije ostalo.

Boris Tadic, Cedomir Jovanovic, Vuk Draskovic i svi oni koji cekaju red pred SNS salterom za status postizbornog priveska

ovo ni Dušan Mitević ne bi zaposlio

Svih ovih dana, od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, postavlja se pitanje: koje to motive imaju Sjedinjene Američke Države i njeni najbliži evropski prijatelji, da tako uporno - i do neke mjere čak i rizično - inzistiraju na priznanju tog proglašenja. Zašto je Americi toliko stalo? Koji je to interesi vode?

Čuli smo razna moguća objašnjenja za takvu američku politiku – uglavnom iz košare raznih „teorija urote“. Oni koji, međutim, vjeruju da je Amerika namjerila uništiti Srbiju jer je ne voli, ili zaštititi Albance