Boli  nepoznato, baca u neizvesnost, magluštinu tmurnu gde ne možemo da se vidimo, razaberemo, dodirnemo.. gde samo dah i uzdah naslućuju težinu.

   Nemamo meru za kamen da se popnemo iznad tog nedoživljenog, uraganskog, razdirućeg tako majušnog , a tako ogromnog, pola vasione dodiruje. Da se popnemo za sekund izbavljenja, premoštavanja toga uznemirujućeg, neznanog tvorca  trena ustalasale tačke u nama.

   Izgubljeno se osećamo kad trnci krenu od malog prsta, u stomaku jurišaju, pogađaju nenadano, al’ sigurno, u grudima po koji eksplodira, u grlu zastane, premišlja se ,  na temenu pokušava da izbije i objavi pobedu.

   I, nemilo se osećamo u neprepoznavanju sebe kao slučajnosti, prolaznosti , večnosti što se nada.

Opet vesti o smrdljivim zgradama. Hoće kupci stanova da ih ruše sami jer je država odustala od svoje predhodne namere. Dakle, osveženja sećanja radi, ljudi kupili stanove još neizgrađene, verovali državi i instituciji koja je u ime iste stanove gradila i prodavala i ti isti uzeli su pare budućim stanarima i onda je na velika zvona obnarodovano da je poduhvat završen i stanovi su spremni za novi život i porodično obitavanje. Uselili se građani sa sve decom, dobili na svečan način ključeve od ulaznih vrata, bilo to na i tvu, u narečena ognjišta i onda im je zasmrdelo. Izvođač je upotrebio neki materijal koji se javlja lošim mirisom, posle je utvrđeno da je taj smrad štetan za ljude i od stanovanja u novim sobama nije bilo sreće. Izvođač je pogrešio, nabavio nepodobnu materiju a državna institucija nije svoju obavezu izvršila, nije kontrolisala što joj je bila obaveza, uoptrebljeni sastojak maltera i proizvod nije odgovarao standardima prodate robe koja je uredno plaćena i koja nije izvedena po ugovoru jer se smrad nije spominjao ni pod jednom tačkom niti mu je bila određena cena.

Poštovani čitatelji i čitateljke B92 bloga. Ovih dana iz štampe izlazi Zbornik radova pod nazivom "Religijska imaginacija i savremeni mediji". Zbornik predstavlja zbirku radova iz oblasti humanističkih nauka koji imaju za cilj da ispitaju odnos između religije i savremenih medija. Izdavač zbornika je Centar za empirijska istraživanja

Julsko jutro, dovoljno rano da bude zamalo sveže... dobro, skoro pa sveže. Unaokolo, polja pod tek požnjevenom pšenicom kroz koju skakuće zec - skakuće iako ga baš niko ne juri. Joie de vivre?

Šetam sa sinom našim malim predgrađem, i umesto uobičajenih individualaca zagledanih u zamišljenu tačku ispred sebe dok ćutljivo i odlučno koračaju ka sigurnom cilju, danas, u razmaku od par minuta sa čuđenjem opažam dve gomile ljudi, prva od 12 muškaraca podeljenih u tri manje grupice sa presecima (njih nekolicina se prebacuje iz jednog u drugi razgovor), druga veća, okupljena i zagledana u nešto na trotoaru.  Prva grupa «naših», Bosanaca, Dalmatinaca, Srbijanaca

Okrutnost tzv. liberalnog kapitalizma i gramzivost njegovih najbogatijih aktera doseže nivo psihopatološkog sindroma. Postavlja je logično pitanje: Ako su zlokobni tvorci nehumanih sistema poput fašizma, nacizma i staljinizma bili namerno slepi i gluvi na tuđe patnje i masovne likvidacije običnih ljudi, šta onda zaključiti o autorima liberalnog kapitalizma? Njihova istorijska režija takođe je odgovorna za veliki broj ubijenih osoba, za masovno siromaštvo i nebrojene muke preživljavanja miliona ljudskih bića. I aktuelna ekonomska kriza, koja drma čitav svet od 2008. godine, svedoči o razmerama pohlepe kao bolesti. Delić te epidemije sjajno je prikazao Majkl Mur u svom antologijskom filmu "Kapitalizam: ljubavna priča".

*

Bali je malo ostrvo. U pravcu istok-zapad ima oko 153 kilometra, a po liniji sever-jug oko 110. To znači da bi se čak i biciklom celo ostrvo moglo prepedalati u jednom danu. Kad ne bi bilo planina. I svega zanimljivog zbog čega vredi zastati.

If it is nowhere to be found, conventional wisdom tells us, then it may not exist. Conventional wisdom used to tell us that if it is nowhere to be found it might be at the flea market. I think this is no longer true.

I just spent three days and nights billeted at Buvljak, the flea market next to Vero in New Belgrade, and I have come away with the following inventory:  One t-shirt, a plastic box with no apparent function, one cd of dubious and unnamable origin, a bread box, four unassorted pillows, a toilet seat, and a hub cap. None of these items, of course are on my list. And none of the items on my list are checked as being obtained.

јавља ми се зналац тренутно у посети Jерусалиму и помиње чудо невиђено ( додуше о којем смо и ми путем наше штампа информисани) како је голуб бео приликом чинодејства Освештања од стране  патријарха Теофила на реци Јордан слетео на његово жезло којим се ослањао.

Milan Nikolić

Rivalstvo dve komercijalne televizije čija imena počinju na isto slovo, P naravno, sve više liči na dominantne sadržaje njihovih programa. I u tim sadržajima se slažu kao i u ovom slovu P. Razlike su u nijansama, tek toliko koliko se razlikuju Turci i Latinoamerikanci. I njihove ljubavne stranpututice, filozofska i uopšte misaona lutanja, intimne zgode i nezgode. Razlika je samo u ambalaži. Da konkretizujemo, na Prvoj televiziji znaju da podese svetlo, urede studio, efektno odomaće neku franšizu, postave kadar, naprave špicu. Na Pinku to nikada nisu naučili.

Из горе наведеног неминовно следи да „Индоевропљани“ – то и јесте древни род R1a1. Аријевци. Онда све, или у сваком случају много тога долази на своје место – и око доласка људи тог рода у Индију и Иран, и ширења људи истог тог рода по читавој Европи, а одатле – и појављивања индоевропске групе језика, пошто је то заправо њихов, аријевски, језик, или његова наречја, и појављивања „иранских језика“ индоевропске групе, пошто то и јесу аријевски језици. Тим пре што су се, како ћемо даље видети, „ирански језици“ појавили тек после доласка Аријеваца у Иран, а ако ћемо тачније – онда не „после“, већ су постали резултат доласка Аријеваца, у другом хиљадулећу пре наше ере.

У ДНК сваког мушкарца, и то у његовом Y-хромозому, постоје одређени одсечци у којима се постепено, једном у неколико нараштаја, у нуклеотидима нагомилава једна по једна мутација.

Svi koji čitaju moje tekstove dobro znaju da sam jedno fino, kulturno, povučeno i stidljivo stvorenje koje u životu nije izgovorilo neku ružnu reč, ne daj bože psovku. Stvorenje blage naravi koje se nikada ni s kim nije posvađalo niti potuklo. Živim skromno, povučeno i odričem se svih blagodeti zemaljskog života. Toliko sam skroman da sam sebi šijem garderobu i pravim cipele. Jedno vreme sam nosio ženske cipele koje sam našao u kontejneru i prepravio, ali su me ismejavali i pokazivali prstom na mene, pa sam ih bacio.

Da sam jedno divno stvorenje stvarno više nema sumnje i kao takav, kad sam čuo da su nam ukinuli vize, prvo sam pomislio da tu sreću treba podeliti s drugima. A kad si srećan i kad želiš s drugim delit' sreću tu, sedneš u kola i odeš do Zvornika. Naravno ne prelaziš stranu već s ove naše strane Drine, izvadiš novi biometrijski pasoš i zapevaš: „Nja, nja, nja, nja, nja, ukinuli su nam vize, nja, nja, nja, nja, nja." Ali, na moje veliko zaprepašćenje, ovi preko puta su izvadili iste takve pasoše (koje su sigurno nabavili na crnom tržištu) i pridružili mi se u veselju.

"Sve srećne porodice su iste, a svaka nesrećne porodica je nesrećna na svoj način."

Lav Nikolajevič Tolstoj 

Još jedna u nizu porodičnih tragedija koja se desila u Mladenovcu kada je četvoročlana porodica ubijena od strane oca sa psihičkim problemima pokazuje još jednom da se takve stvari mogu sprečiti. Velika je tragedija kada se nešto tako desi ali isto tako je velika tragedija kada niko iz te porodice i ljudi koji su poznavali tu porodicu nisu prijavili nadležnima o nasilničkom ponašanju glave porodice. Slušam one izjave suseda i svi sada

                                                         

 

Nekada mi se učini da će slika prostora u kome sam nestati – ako je ne dodirnem. I ja sa njim. Nekada, opet, da će se prostor pretvoriti u sliku – ako ga dotaknem. Oči se trude, slike varaju, slučajni uglovi presecaju prave:

kada bi uklonili staklenu zgradu iz pogleda sa dunavskog keja, mogao bi ne biti beograd

 

košavna. i miris mora pored reke