Svevišnji napravi za onih šest dana nebo i zemlju i sve drugo, odmah je podelio na gore za odabrane i dole za sve ostale, nebo i zemlju, pa to ostade tako do danas. Posebno se pozabavio rajskim vrtom, naravno za one gore i vrt dobi ime Eden gde napravi Adama a prahirurškim gestom stvori Evu te oni goli i lepi hodaše okolo srećni i bezgrešni dok ne naiđe zmija koja im dade zabranjenu jabuku, oni zagrizoše i upadoše u greh, izazva ta jabuka onu želju a oni ne odoleše, bi ih onda stid tog grešnog čina te obukoše neko lišće na sebe, Svevišnji to vide i shvati da su zgrešili te ih otera iz Edena u donji svet, na zemlju među one obične. Tako Adam i Eva dođoše u drugi svet ni izdaleka prijatan i ugodan kao Eden gde behu pre grešne radnje ali uprkos kazni božijoj ne zaboraviše ono lepo te nastaviše da to čine i ponavljaju i porodiše potomstvo a usput Adam načini na zemlji repliku rajskog vrta, tu se posle živelo i trajalo vekovima.

Pristojnost, odmerenost,... to su prve reci kada pomislim na Milana odnosno Micu, kako smo ga zvali. Bio je odgajan u duhu plemenitosti i dobrote, necega sto je skoro iskorenjeno u danasnje vreme. Roditelji intelektualci. Majka Sumadinka, stomatolog, zbog problema sa kukovima, teze pokretna. Divna zena, plemenitih crta lica. Pokojni mu otac Ljubisa, arhitekta cini mi se. Tih, pametan, duhovit covek.

Isli smo u istu osnovnu skolu, "Ucitelj Tasa", najstariju u Nisu.

Topot konja se približava, juri prema Jeleni, kao da će je pregaziti, glavu joj kopitima samleti, evo ga... zaglušuje je, prelazi  u bol, nepodnošljivi bol... Ogluveće od tog topota, od bola što k’o munja seva belinom kroz zatvorene kapke, pa kad dostigne nepodnošljivu jasnoću, naglo zgasne povlačeći je u ništavilo. A onda joj se nešto paučinasto razmili nepcem i buja, buja i zgušnjava tkanje, dok se vunenom gukom ne zaglavi u grlu. Par trenutaka, ili par sati, otupelo lebdi u nekoj magli potpuno nesvesna , dok  je okrajak nekog sećanja ne vrati u bol.

 Magla

 

Godinama sam prijateljima prepričavao jedan tekst iz novina (Ekspres politika , mislim da se rubrika zvala 'Priče iz sudnice). 'Filmska' priča. Možda više pozorišna, rekao bih.

Priču sam napisao zamišljajući Glogovca u glavnoj ulozi. Likove zamišljam na osnovu ljudi koje srećem, koje gledam. Žao mi je što nisam bio bolji pisac i što ovaj tekst nije došao do pozorišta u kojem bi on bio Ilija.

 

угодинама сам кад се времена има на претек па не остах индиферентан на сазнања напабирчена исвецки медија које преплавише текстови нутрициониста, лекара и стручњака опште праксе који нам, слуђеном народу, надугачко и нашироко предочавају зла црвеног и димљеног меса те сланине и чварака.укратко, најновија кампања, коју је иницирала Светска Здравствена Организација, а коју су оберучке  прихватили и коднас: указује  да су све напред поменуте канцерогене намирнице. е . . . . .домојега.

U životu sam neke stvari radio premalo, neke taman koliko treba, a seobe spadaju u onu treću vrstu. Broj prenešenih ali nikad otpakovanih paketa se sa svakom selidbom uvećavao, a lenj kakav već jesam neke od njih nisam otvarao već dvadesetak godina. A drugo što treba da se zna je da sam kao mladi junoša pisao neku kao poeziju, mislio sam u ta doba dosta dobro o njoj, ali sam prestao sa tim kada sam napunio 24. To se nimalo slučajno poklopilo sa prvih nekoliko meseci

Da, naravno da smo želeli kišu posle 150 dana bez oblačka na nebu. Međutim, zaboravili smo (čovek lako zaboravlja) kakve probleme ćemo imati sa strujom (elektrikom) dok se elektrodistribucija ne prešalta na zimski režim. Sinoć je pala prava kiša. Onakva posle koje se komšije pozdravljaju:

"'brojtro komšija, lepa kiša sinoć."

"'brojtro, lepa, lepa."

Drugim rečima lilo je ko iz kabla.

Sinoć, tokom tog pljuska, u periodu od dva sata, između 11 i  1 po ponoći, struja je ot'šla i došla najmanje deset puta i na kraju me nedostatak iste oterao na spavanje, a na blogu baš počele aktivnosti. Ti nestanci struje su me podsetili na prvu godinu u ovom delu sveta i (naše) probleme s infrastrukturom. Nije da u Istanbulu nije bilo prekida ali to je bilo s mene na uštap.

I tako, ja ću danas TAČNO U PODNE ( Isti Gari Kuper, sve je ličilo na san…) napuniti devet godina. Kome se više sviđa, napuniću sedamdesetdve godine. Okreni, obrni, imao ja devet ili sedamdesetdve godine, dođoh, stigoh u poslednju fazu svog života. Čak i da poživim do devedesetšeste  godine, kako se izjasnih odavno na ovom blogu, to mu dođe još dvadesetčetiri godine! Mož' da bidne ali ne mora da znači, govorio je Tirke. Kako god! Pre dve godine sam na današnji dan objavio tekst po naslovom 70. Moj drugar Stjepan je u komentaru napisao: Kako 70, zar nije

Pripremite se za proteste!
Ne damo nijedno jedino drvo!
Ne zanimaju nas izgovori. Ne nasedamo na obmane.
Kada krećemo sa uličnim protestima?
Onog trenutka kada i ako vlast grada Beograda pokuša da ozvaniči seču delova Zvezdarske šume.
Gde ćemo protestovati?
Pre skupštinom grada.
Kako?
Tako da ih žestoko protresemo.
Tako da se Secku i onima koji ga podržavaju grohotom smeju i Beograd i Srbija. A i šire.
Dokle?
Dok Šumoždere ne dozovemo ekološkoj pameti.
Zahtevamo ekološki odgovornu vlast!
Zahtevamo

 

Živeti u Srbiji i raditi u fudbalu, smatra se jednom od nesrećnijih igara sudbine. Nešto kao roditi se kao prase u Šumadiji; pre ili kasnije te pojedu. Bude nekad intresantno: čovek upozna ljude kakve nije ni sanjao da postoje, "navijači" prekidaju treninge i utakmice, novinari su uvek spremni da ti prirede "toplog zeca", igrači razapeti između obećavanih aviona-kamiona i realnosti, obrazovni nivo veoma nizak , a očekivanja uvek u nesrazmeri sa kvalitetom i mogućnostima.

 Ili o jednoj šačici.. pirinča.

 ******

 

Da nije bilo, ne bi...

U belom plaštu s postavom boje krvi, šepavim konjaničkim korakom, u rano jutro dana četrnaestog prolećnog dana nisana, pod stubove peristila između dva krila palate Iroda Velikoga izašao prokurator Judeje Pontije Pilat.

I ne bi...

Pomrčina koja je naišla sa Sredozemnog mora prekrila grad koji je prokurator mrzeo. Nestali su viseći mostovi, koji su spajali hram sa strašnom Antonijevom kulom, sa neba se spustio bezdan i potopio krilate bogove nad hipodromom, Hasmonejsku palatu sa puškarnicama, pijace, karavan-seraje, sokake, ribnjake...Nestao je Jerušalaim – veliki grad, kao da ga nikada nije ni bilo na svetu. Sve je progutala tmina koja je preplašila sve živo u Jerušalaimu i okolini. Čudnovati oblak je doleteo do mora u smiraj dana, četrnaestog dana prolećnjeg meseca nisana.

Da nije bilo, ne bi ona tako dugo plakala...

Naposletku duboko uzdahnu i utiša se. Iza prozora je oluja još jednako besnela. U peći, u dimnjaku, okolo zidova kao da nešto plače, a Saveliju se činilo kao da to plače u njemu, i u njegovim ušima. Večeras, evo, potpuno se uverio u ono što je o svojoj ženi mislio. Ona je to pomoću nečiste sile raspredila vetrove i poštanske trojke. U to više nije sumnjao. Ali na njegovu dvogubu žalost, natprirodnost, tajanstvenost, ta divna moć davala je osobiti lepotu ženi pored njega, koju ranije nije nikad opazio. I zbog toga što je o  nju, iz prostote svoje ni sam ne znajući kako, opoetizirao, ona mu se činila nekako belja, svetlija, nepristupačnija...

-      Veštica! – ljutio se Savelije. – Fuj, kako je odvratna!

A međutim, on sačeka dok se ona umiri i poče ujednačeno disati, pa se onda prstom dotače njenoga potiljka i podrža u ruci njenu debelu pletenicu. Ona to ne oseti...Tada se osmeli i pomilova je po vratu.

-      Mir! – viknu ona i udari ga laktom u nos, tako da mu sevnuše svetlaci.

Bol ga prođe brzo, ali se iskušenje ipak nastavilo i dalje.

 

Da nije bilo, ne bi se ujka-knez hidropatijom lečio...

Nedelja TVD 2

1.Prva prica
Nemački diplomata Volfgang Išinger predstavljaće EU u novim pregovorima o statusu Kosova, izjavila je u nedelju Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane.

Havijer Solana "imenovao je ambasadora Volfganga Išingera za predstavnika EU u timu EU-Rusija-SAD zaduženom za posredovanje u pregovorima između Beograda i Prištine o statusu Kosova", navodi se u saopštenju Kristine Galjak.
plus izjava Premijera o srpsko-ruskim odnosima, i portret Isingera 

 2.Druga prica

Na seoskom

Pre nekoliko dana u Novom Sadu pojavili su se grafiti koji sire mrznju. To ne bi bila neka narocita vest,nazalost precesto se to desava u drzavi Srbiji, da se ovaj put ne radi o sirenju mrznje prema Srbima, a o cemu je na blogu vec bilo reci. U svakoj drugoj situaciji i nekom drugom vremenu ta vest bi zaista bila uznemirujuca. Medjutim kad se postavi u kontekst sadasnje politicke situacije i aktuelnog trenutka pojava ovih grafita vrlo lako postaje bizarnost i dokaz gluposti odredjenih grupacija na krajnjoj desnici politickog spektra u Srbiji.

Vratimo se jos malo u nazad. Dva dana pre

 

Osećanja, osećaje, teško je iskazati rečima a ako ti dotaknu najosetljiviji deo duše onda je to prosto nemoguće! Vreme prolazi, ja znam kako sam se osećao i šta sam osetio i to me svakodnevno proganja ali se nikako nisam usuđivao da to podelim s vama! I sada sam u dilemi da li će opis onoga što sam osetio, sadržati u sebi makar delić one energije, tuge, bespomoćnosti, poštovanja, pijeteta...

Na ostrvo Vido 21. Januara 1916 godine prve su došle Moravska, Pirotska i Čačanska vojna bolnica.