... OSTANE NAŠIM POTOMCIMA.

Zaljulja mi se danas FB brod i dok sam se snašao nasučem se na stari link. Iz 1994. je godine, ali vintage mentalitet nije potreban za čitanje, Vudi Alen bi i danas dao orgazmotron za mnoge pasuse.

Posle poludnevnog cmizdrenja dobijem dozvolu da se „poslužim" materijalom, za dobrobit srpskog naroda, čovečanstva i civilizacije.

Nadam se da će vam se svideti humor, nadmodernovremenski je, meni redovno propere oči što je prava blagodet u ovim polenskim danima.

 Može biti da ja nemam smisla za humor.

Propad u sferu zamišljenog zaborava mogao je izazvati to dugoočekivano olakšanje. Kao neminovnost na koju se nije računalo. Nedugo zatim: strah. Nelogičan. Tim više, moćan.

'Smestiće nas tamo gde nismo bili. Kako da živim u sećanju koje je promešalo mogućnosti i pobacalo ih po kolekciji trenutaka od krvi i mesa. Nalik svicima na ispucalim listovima smokve, ili svetlucajima radoviđenog, u prodoru kroz naherene senke. A da se ništa ne može preduzeti!'

Na ovom proplanku vlada putokaz, postojan koliko i vetar koji ga pomera.. Mogla sam da se skotrljam u poznato i ostanem, graditeljski raspoložena, birajući nijansu bele za strop.. ili da produžim, jasnim mislima uprkos.. ili negiram svaku prepoznatost i iskradem se u neko drugo sećanje.. Neočekivano smelo, međutim, prožeto gestovima operete: vadim peglu, beллu košulju i prstohvat crvene svile: trag postaje nešto nalik na nešto što, za mene, može biti umetnost.
Ili zaključak: ne treba nam sumnja šta se sve može učiniti od reči namotanih na ljubav prema njima. Uvek će iscrtati ono što, tim sobom, treba reći. Makadamski neravno i tačno.

Kao i druge EU ambasade u Beogradu, Britanska ambasada je javno podržala održavanje ovogodišnje Povorke ponosa. Kao što se kaže u saopštenju švedskog predsedavanja EU, koje se nalazi i na našem sajtu, "bilo kakva diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji ili rodnog identiteta bi trebalo da bude osuđena i odbačena, jer nije u skladu sa osnovnim principima i vrednostima na kojima je Evropska unija zasnovana: jednake mogućnosti i ljudska prava. Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, bez ikakvih razlika u bilo kom pogledu. To je sama suština evropskih vrednosti."

Poput mnogih i ja sam bio razočaran što je Povorka otkazana. Ljudi koji su želeli mirno da demonstriraju su izgubili. Oni koji su bili spremni da ih zaustave po svaku cenu, su pobedili. Kao što je moj švedski kolega rekao, bio je to tužan i čudan dan.

Zasenjen drugim, mahom neprijatnim vestima iz domena ekonomije i finansija, kroz američke medije se gotovo neopaženo provukao zabrinjavajući podatak: po prvi put u istoriji, broj gojaznih Amerikanaca (34%) veći je od broja onih sa viškom kilograma (32,7%), što pokazuje nova statistika federalne vlade. To znači da je dve trećine Amerikanaca, da se izrazim politički nekorektno, debelo, a od prekomerne težine pati i trećina dece.  Čak je i američka vojska, koja poslednjih godina nije posebno probirljiva, počela da odbija gojazne regrute.

Američki problem sa gojaznošću,

„Da nije bilo ratova u XX veku danas bi nas bilo 20-30 miliona" je česta rečenica koju možete čuti u Srbiji. U duhu tradicionalnog srpskog sporta „proklinjanja zle sudbine", Srbi uz rakiju, vino, šah i karte često pričaju o ovoj temi. Gledanje ka budućnosti nije toliko omiljeno kod nas, pa nikoga ne treba čuditi da u Srbiji ne postoji nikakva populaciona politika.
Bela kuga je odavno zagospodarila Srbijom. Dok nas vlast zamlaćuje praznim pričama, za to vreme Srbi odumiru. Poslednji smo po broju živorođene dece u Evropi, na vrhu liste smo i na svetskom nivou, četvrta smo

 "Što duže živim, sve sam više uvjeren da jedina stvar koja nešto znači u književnosti jeste (manje ili više iracionalna) magija knjige, tj. da je dobar pisac prije svega mađioničar." - Vladimir Nabokov

Jedan od najboljih stripova koje sam  imao priliku da pročitam je roman Plavo Salo, savremenog ruskog pisaca Vladimira Sorokina.

Ode tečin Kenjac. Juče ujutro, u beli svet. Malo mesto u sred nordijske zemlje, na obali velikog jezera, stotinu kilometara od velikog grada. Druga liga, pri vrhu tabele.

Do juče je izgledalo da ide na probu, na nedelju dana, pa da će posle ako prođe da ode da ostane. Sada ne znamo da li da držimo palčeve da prodje znajući da se onda ne vraća barem do leta. Držimo, svakako, koliko god želeli da nam se što pre vrati.

Pre nekoliko decenija Jirgen Habermas, jedan od najvećih živih filozofa, zapitao se - čemu još filozofija? Danas, postavljamo slično pitanje, pitanje koje se odnosi na jednu od ključnih ličnosti savremene filozofije, onog na čijem grobu stoji čuvena teza - „mnogi filozofi pokušavali su da shvate svet, a reč je o tome da se on promeni". Dakle - čemu još Marks?

Nekima se može učiniti da je to pitanje ravno skandalu. Oni bi ustvrdili - Marks

U predhodnom blogu je bilo potpuno obrnuto.

Stajalo je da čovek treba da porazmisli pre neko što pređe na delanje. Tako stoji, ali postoje trenuci koje ako čovek propusti u letu učine da ništa ne bude urađeno.  Ako čovek počne s ovim: „S jedne strane trebalo bi da ja ... ali, s druge strane ...", često je već prestala mogućnost delovanja onog trenutka kada se

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...
Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...
Srk ...
Doneta je odluka o održavanju prevremenih izbora, a neke stranke već sada tvrde da će predizbornu kampanju posvetiti običnom čoveku ... veruje se da je to zato...jer ćemo posle izbora proći kao i obično...
Srk ...
Tim povodom oglasile su se i nadležne službe, koje tvrde da se počelo sa sredjivanjem spiskova...dok ima i onih koji tvrde...da je sve već spiskano... i da su nas odavno sredili ...
Srk ...
Apelu Vlade za štednjom,